Selma Spahić za Danas: Najvažnije je da se izborimo sa autocenzurom

– Jako sam zadovoljna našim radom, čini mi se da je predstava u intenzivnom dijalogu sa publikom – možete prema njoj imati otpor, apsolutno odobrovanje, ili šta god da je reakcija, ali važno mi je da postoji dijalog sa gledalištem. Čini mi se da diše sa publikom, tako da sam vrlo srećna – kaže za Danas Selma Spahić.

Na naše pitanje šta je njoj lično najuzbudljivije u ovoj priči koja ispituje društveni fenomen kada je sedam trinaestogodišnjih devojčica u Bosni i Hercegovini zatrudnelo na jednoj školskoj ekskurziji, i zbog čega je želela da ga režira, Spahić ističe više razloga.

– Meni je ovaj tekst prvenstveno uzbudljiv tematski, a onda i zbog forme, jer je ona autorski jako hrabra. Tanja Šljivar je napisala sedam monologa o jednom događaju, uslovmo rečeno nepouzdanih, ali daje narative iz usta devojaka koje su kroz to prošle, a kojima je taj narativ potpuno oduzet od društva, sistema, države i svega ostalog. Meni je to značajno politički, feministički i kako god hoćete, izuzetno me se tiče ta tema, i zahvalna sam Tanji što mi je dozvolila da kroz njen tekst o tome progovorim – smatra jedna od najuspešnijih pozorišnih rediteljki u regionu, koja je režirala i neke prethodne drame naše poznate dramatičarke.

O tome koliko u ovim našim malim društvima koja čine ovaj naš region imamo mogućnosti da javno govorimo o problemima i stvarima koje nas se tiču, Spahić kaže da ona postoji, ali i da ima puno „ograda“.

– Svako, naizgled, može da kaže sve što želi, ali postoji i cenzura i autocenzura, koja je jako opasna. Važno je da se prvenstveno izborimo sa autocenzurom, da istupimo i kažemo ono što zaista mislimo.
A koliko imamo dobre volje da jedni druge čujemo i da pokušamo da se razummemo, Spahić kaže da je teško odgovoriti na to pitanje.

– Ne znam da li se razumemo, sve je genaralno polarizovano i vrlo izoštreno sa svake strane, ali je činjenice da umetnici svojim delima pokušavaju da iz svoje perspektive otvore neke važne teme, sve slojeve društva u kojima živimo, iz svih mogućih uglova. To je jedna vrsta dijaloga samo po sebi, jer se analiziraju svi aspekti nekog fenomena – ističe Selma Spahić, dodajući da je vrlo zadovoljna radom na predstavi „Kao i sve slobodne devojke“, sjajnom ekipom glumaca i uslovima koje je imala u Ateljeu 212.

Junakinje drame koja razotkriva diskriminatorne odnose spram ženske, devojačke, maloletničke seksualnosti, njihovih doživljaja sveta, tradicionalnih vrednosti i starih društvenih tekovina u kojima žive i odrastaju, a koje svojim delovanjem preispituju, igraju Milica Mihajlović, Ermin Bravo, Jelena Stupljanin, Ana Mandić, Marko Grabež, Marta Bjelica, Marija Aleksić i Vera Jovanović.

– Prezadovoljan sam kako je protekla premijera, publika je pokazala snažnu interakciju sa onim o čemu govori ovaj komad, i bilo je jako lepo – kaže za Danas Ermin Bravo, jedan od vodećih bosanskih i regionalnih glumaca, koga naša publika poznaje iz brojnih predstava i filmova.

U predstavi „Kao i sve slobodne devojke“ igra žensku ulogu – njegova junakinja je Ona.

– Ono što je zanimljivo u drami Tanje Šljivar je da te devojčice o kojima govori ne pristaju na poziciju žrtve, nad njima se vrši represija odraslih, represija sistema, društva, ali one, naprotiv, imaju neko ludo samopouzdanje, sigurnost koju nalaze jedna u drugoj, jer jedine jedna drugu razumeju.

U isto vreme, prati je i jedna prirodna, biološka i sociološka nesigurnost svojstvena za te godine, tako da se mi u predstavi bavimo tim dihotomijama, ekstremima jednog i drugog. Izuzetnog samopouzdanja s jedne strane, i strašne nesigurnosti, hormonalne seksualnosti i ženstvenosti iz pozicije deteta, i nekog pitanja slobode u odnosu na autonomiju tela.

Slobodu izbora koja nam se, isto tako čini, da nije svojstvena za te godine, i da nije potrebna – kaže Ermin Bravo.
Njemu je drago, kako ističe, što ova predstava izaziva kompleksne emocije, i što ljudi, kako je čuo posle izvođenja, mogu da se zapitaju, da se šokiraju, ali i nasmeju i razvesele.

– Imali smo odličnu saradnju tokom rada na predstavi, a Selma Spahić je vrlo zahtevna, njeno pozorište je interaktivno i za gumce i za saradnike, ona traži puno, i puno daje. Meni je zadovoljstvo i čast da radim sa njom, sigurno je jedna od najznačajnijih pozorišnih autorki na ovom prostoru.
Glumica Jelena Stupljanin sjajno je donela svoj lik i monolog na sceni, i dobila ovacije prepunog gledališta Ateljea 212.

– Velika je radost i čast igrati u ovoj predstavi. Svi smo se potrudili da likovima ovih devojčica damo prostor u kome kažemo: Ne, to nismo mi, odrasle žene i muškarci koji njih tumačimo. Mi, zahvaljujući Selmi Spahić koja nam je svojom režijom to omogućila, njih u ovoj predstavi zastupamo. A one, devojčice iz Tanjinog komada, dovoljno su jake i snažne da postoje same po sebi – kaže za Danas Jelena Stupljanin.

I Milica Mihajlović je oduševila publiku, i kako ističe za naš list, smatra da su napravili predstavu koja ima ozbiljan umetnički domet.

– To je moj možda neskromni utisak, ali zaista sam jako zadovoljna i radom na predstavi, i kako je publika doživela naš rad i ono o čemu joj govorimo. Kao majka i kao neko ko je prošao kroz tinejdžerske godine i sve teškoće i zablude koje one nose, mogu da kažem da je priča o devojčicama u predstavi „Kao i sve slobodne devojke“ slika užasa koji smo ostavili mladim žgeneracijama. To je naš lokalni i globalni užas u kojem danas živimo, što ovaj tekst i čini jako aktuelnim, a mi u ovoj predstavi zastupamo te devojčice, dajemo im glas i važnost u društvu koje one, nažalost, nemaju. Te devojčice su, u takvom svetu koji smo im mi stvorili, surove, ali i prestrašene, i povređene, i vitalne, i na kraju pobeđuju – kaže Milica Mihajlović.

U autorskoj ekipi predstave su i dramaturg Dimitroje Kokanov, scenografkinja Zorana Petrov, kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Draško Adžić, koreografkinja Ana Dubljević, korepetitorka Ana Ćosić i saradnik za scenski govor Dejan Sredojević.

Repriza premijere „Kao i sve slobodne devojke“ je večeras u 20 časova.