Kao jedan od najuzbudljivijih programa u ovogodišnjoj ponudi Trga pjesnika svakako je predstavljanje nove knjige Boža Koprivice, „Samo bogovi mogu obećati“, koje je dovelo u Budvu i njegove prijatelje – Sinana Gudževića, poznatog pesnika i prevodioca iz Zagreba i košarkaškog trenera Duška Vujoševića. Tako se predstavljanje novog dela najpoznatijeg Nikšićanina u Beogradu, jednog od najboljih esejista u regionu i jednog od najznačajnijih kritičara i autora nekadašnje velike Jugoslavije, pokazalo kao književni događaj koji je pratila mnogobrojna publika (na malom trgu nije bilo mesta ni za stajanje).
Knjigu „Samo bogovi mogu obećati“ za koju su, prema rečima Boža Koprovice naslov dale njegove kćerke Ivana i Jelena, objavila je ove godine „Naklada Ljevak“ iz Zagreba, a kroz duhovito, sentimentalno „putovanje“ kroz književnost, fudbal, fudbalske legende, utakmice „Partizana“, svetska prvenstva, igru Ivice Osima i jugoslovenske reprezentacije, Crnu Goru, Beograd… publiku su duhovito vodili Sinan Gudžević i Duško Vujošević. Vujošević govorio je o dugogodišnjem prijateljstvu s Božom Koprivicom, predrasudama i stereotipima da sportiste ne zanima umetnost, da imaju samo jednu vrstu inteligencije, onu na terenu i nikakvo obrazovanje… i da je Božo Koprivica jedan od retkih intelektualaca koji „razbija“ ovakve zablude. Vujošević je govorio i o osećaju jugoslovenstva, o kojem danas piše i govori Božo Koprivica i šansi koju je ta zemlja imala u sportu i u kulturi. Uz tvrdnju da esej počinje iz dokolice i stvarne želje za pripovedanjem, Božo Koprivica je izjavio da je u svojoj knjizi pokušao da dribling iz detinjstva, ulični dribling, prevede u tekst.
Fudbal kao umetnost
– Postoji posebna vrsta sportske inteligencije i to postoji još od Pindara – rekao je Božo Koprivica. – Ne zanima mene da li su Garinča ili Maradona pročitali neku knjigu, jer oni imaju svoj rukopis na terenu. Fudbal jeste umetnost, jer se veliki fudbaleri retko pojavljuju, kao i veliki umetnici. Bio je čuveni urugvajski fudbaler Varela. Pedesete godine bilo je sve spremno da Brazil bude prvak sveta. U finalu su igrali Urugvaj i Brazil, bilo je sto pedeset hiljada ljudi na Marakani, sedam minuta prije kraja, Varela je dao gol i Urugvaj je postao prvak. Zašto je zanimljiv taj Varela? On je bio svestan šta je napravio Brazilu, tom načinu razmišljanja, i nije hteo da se fotografiše sa svojom reprezentacijom. Potom, kada je otišao u Rio, susretao je ljude u kafanama koji su psovali Varelu, ali mu niko nije poverovao da je to on. Osam godina docnije, kada je Brazil igrao na svetskom prvenstvu u Švedskoj, imali su psihologa u ekipi, a tim je vodio Garinča. Išla je priča, sećam se, da Garinča nije baš normalan. Psiholog ga zamoli da nešto nacrta i ovaj nacrta nekog čiča-Glišu. Psiholog ga pita šta je to i Garinča mu odgovori da je to levi bek Betafoga. Pa ko je sad genijalan?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
