Senzacionalizam, marketing ili rešenje misterije o izdaji Ane Frank?

Informacija o kojoj poslednja dva dana bruje mediji je da se možda tačno zna i njegovo ime, da je to “verovatno” notar Arnold van den Berg, Jevrejin iz Amsterdama, koji je Gestapou odao tajno skrovište porodice Frank, da se do te pretpostavke došlo zahvaljujući šestogodišnjoj istrazi koju je sproveo tim sastavljen od istoričara i drugih stručnjaka, uključujući i bivšeg agenta američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), kao i da su rezultati o tome detaljno opisani u novoj knjizi kanadske autorke Rozmari Salivan “Izdaja Ane Frank”.

Nevena Bajalica, koja je više od deset godina radila u Kući Ane Frank u Amsterdamu u centru za edukaciju i koja već 15 godina vodi organizaciju terraforming.org koja se bavi edukacijom o holokaustu u Srbiji, kaže za Danas da je jedno od glavnih pitanja uvek bilo ko je izdao Anu Frank ali da u najnovijoj informaciji o tome ima izvesne doze senzacionalizma, moguće i marketinške strategije za promociju tek objavljene knjige.

Mediji takođe navode da je Van den Berg možda otkrio sklonište porodice Frank da bi spasio svoju porodicu, a Vins Penkok, bivši agent FBI-ja, rekao je za CBS da je notar, kad je izgubio svu moguću zaštitu zbog koje je i bio izuzet od slanja u logore, morao da pruži nešto vredno nacistima kako bi on i njegova žena u to vreme bili bezbedni.

Mediji pišu i da je tim koji je vodio istragu pronašao dokaze koji sugerišu da je Oto Frank, Anin otac, možda i sam sve ovo znao i držao u tajnosti, strahujući da bi takve informacije mogle da izazovu požar i pobude antisemitizam.

U svakom slučaju, većina sagovornika Danasa ističe da ova priča upozorava o tome koliko je bio okrutan nacizam i njegove metode.

– Uvek je bilo glavno pitanje ko je izdao Anu Frank. Bilo je čak i teorija da se sve desilo slučajno ali dominantna teza je da je reč o izdaji – kaže Nevena Bajalica za Danas dodajući da je ovoj temi posvećeno jako mnogo pažnje.

– Ima preko 30 ljudi koji su mogli da izdaju sklonište porodice Frank pošto je uobičajena praksa bila da su Nemci davali po 50 evra u današnjoj vrednosti po glavi izdatog Jevrejina, tako da su se neki ljudi čak time i bavili. Pre šest godina je pokrenut taj, što oni kažu, “cold case” u kome su učestvovali penzionisani istoričari iz Holandije i stručnjaci iz FBI i mislim da su dobre stvari uradili – gledali su puno arhivskog materijala, izanalizirali su sva hapšenja, pošto je Ana Frank uhapšena u avgustu 1944. godine, a da bi proverili postoji li u tome neki sistem. Mislim da to dosad niko nije radio – objašnjava Bajalica, dodajući da joj cela priča ipak ima prizvuk senzacionalizma.

– Na današnji dan je objavljena knjiga jedne Amerikanke, baš o ovom slučaju, a oni su juče izašli sa ovim podacima. Navodno znaju ko je izdao Anu Frank, kažu verovatnoća je 85 odsto. U holandskim novinama je bilo da je izdajnik Ane Frank javni beležnik iz jevrejskog kruga. To bi moglo da bude opasno i da podstakne antisemitske tendencije – da su Jevreji sami sebe spašavali, a podmetali druge – upozorava Bajalica.

Ona ističe da se ne zna da li je sigurno izdao Van den Berg, a ako i jeste, treba spomenuti da je i on na kraju završio u logoru.

– Preživeo je, ali ni za jednog Jevrejina nije bilo moguće da se izvuče, samo su mogli da odlože izuzeće od transporta ali to je sve bilo pitanje nedelja. Ta teorija može i ne mora da bude tačna i bojim se da istinu nikad nećemo saznati. I mi smo uvek, dok sam radila tamo, na ta pitanja odgovarali tako da verovatno nikada nećemo saznati ko je izdao Anu Frank ali hajde da pričamo o tome zašto je neko izdao, zašto je neko pomogao. I ova sad informacija bi mogla da bude podstrek za razgovor o tome ko je bio taj čovek, šta je bio njegov motiv da on, možda, izda. Bila je priča i o jednoj Jevrejki koja je takođe izdavala svoje sunarodnike, ali i o jednoj koja im je pomagala. Postoji čitava galerija mogućih izdajica i zbog toga treba biti oprezan i sa ovom informacijom jer nije dokazana i još pažljivije govoriti o svemu tome da ne bi još ispalo da su Jevreji sami sebe ubili. Težište priče mnogo više treba da bude na tom okrutnom nacističkom aparatu – konstatuje Bajalica.

Prema njenim rečima, ova priča je jedna u moru drugih, koja čini holokaust tako strašnim i kompleksnim.

– Danas knjiga izlazi na tržište, dan posle informacije… Što se tiče priče o Ani Frank, ništa novo. Taj čovek je već bio na listi mogućih potencijalnih izdajnika – podseća Nevena Bajalica.

Književnik Ivan Ivanji kratko je prokomentarisao za Danas da je dobro da makar dnevnik Ane Frank i njene fotografije upozoravaju na zlo koje se desilo.

Istoričar Milan Kolanjin kratko je podsetio da se u svim okupiranim zemljama holokaust sprovodio na saradnji nemačke policije i lokalne policije.

On ne smatra da ovakve informacije u javnosti mogu posebno da utiču na podgrevanje antisemitizma, kao i da ih svakako treba istražiti do kraja.

Za pisca Filipa Davida je sve ovo veoma kompleksno pitanje.

On podseća da je i ovde, u Beogradu, poznat slučaj Benjamina Benaminovića koji je od Gestapo policije bio zadužen da na Železničkoj stanici prepoznaje Jevreje, da ih cinkari upirući prstom na njih.

– Da li su ga posle rata ubili ili je nestao – ne zna se ali je uvek bilo takvih slučajeva i u logorima i van logora. Kad im je život u pitanju i porodica, ljudi znaju da urade i najgore stvari. To samo potvrđuje koliko je okrutan bio mehanizam nacista i koliko ljudi mogu ili ne mogu da izdrže. Bilo je onih koji ni po koju cenu neće ništa da kažu i onih koji odmah popuste – kaže Filip David.

On podseća da čitava priča u vezi sa informacijama o tome ko je izdao Anu Frank nije dokazana.

– Ta stvar nije dokazana. Sve može da bude opasno i sve može da se preokrene u neku kontra priču. Ako je neko zlonameran, on će to okrenuti protiv samih Jevreja, da su cinkarili. Toga je bilo, ali to je stvar koja se u takvim vremenima događa. Ne može za to čovek naći opravdanje, a sa druge strane kad nekom zavisi život ili život porodice mnogi su u stanju da pogaze sve moralne norme. Toga je bilo i kod nas i na drugim stranama, ali su to pojedinci. Vrlo je opasno ako se iz toga izvlače zaključci koji su zapravo antisemitski. Neki bi to mogli da zloupotrebe i kažu da su Jevreji sami krivi za to što im se događalo, što je, naravno, daleko od istorijske istine – zaključuje Filip David.