„U ovoj predstavi nema slabog glumačkog mesta“, izjavila je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Vida Ognjenović u čijoj će dramatizaciji i režiji večeras biti izvedena pretpremijera predstave „Seobe“, po čuvenom delu Miloša Crnjanskog, na sceni „Pera Dobrinović“ od 19 sati. Premijera je zakazana za sutra uveče na istoj sceni od 20 sati i ovom će predstavom Drama Srpskog narodnog pozorišta obeležiti vek i po postojanja.
Veliki glumački ansambl, u tročasovnoj predstavi (sa dve pauze) dočaraće čeznuće Pavla Isakoviča da stigne u Rusiju, „da skine sa duše okove tuđinske, ćiftinske, prizemne – rečju pešadijske – stvarnosti“, onu neizmernu težnju da se bude negde drugde, da se bude Onaj Drugi. Prvi put će na sceni SNP-a zaigrati Branislav Lečić u ulozi Vuka, kao i Nebojša Dugalić u ulozi Pavla Isakoviča. Ansamblu SNP-a pridružili su se i brojni glumci Pozorišta mladih. Veliki posao za predstavu uradila je kostimografkinja Ljiljana Dragović koja je pred premijeru istakla da je za 60 ljudi, koliko se pojavljuje u ovoj predstavi, uradila i po četiri kostima. Scenografiju je osmislio Miodrag Tabački, koreografiju Ista Stepanov Sredojević, a muziku za predstavu je komponovao Zoran Erić.
Pored Lečića i Dugalića, u predstavi igraju i: Predrag Momčilović, Nenad Pećinar, Ratko Radivojević, Radoje Čupić, Miodrag Petrović, Miroslav Fabri, Ervin Hadžimurtezić, Aleksandar Gajin, Ivan Đurić, Sanja Ristić Krajnov, Gordana Đurđević Dimić, Aleksandra Pleskonjić, Jovana Stipić, Gordana Kamenarović i brojni drugi glumci.
– Bio sam motivisan iz više razloga da budem ovde: na prvom mestu Crnjanski, zatim „Seobe“ koje smatram simbolom našeg vremena, susret sa glumcima iz ansambla Srpskog narodnog pozorišta sa kojima nikada do sada nisam radio. Ima nešto što me suštinski veže za ovu predstavu jer „Seobe“ predstavljaju simbol naše sudbine. Kada se osvrnemo samo u našu bližu prošlost vidimo da svakih deset godina imamo neke seobe: ili srpskog življa iz nekih delova bivše zemlje, ili iz zemlje ka inostranstvu, ili mladih ljudi koji odlaze odavde. Sve te seobe jesu sudari nas sa nama samima, sa našim emocijama. Dešavaju se lomovi unutar samih ličnosti. I kod Crnjanskog, a i u Vidinoj dramatizaciji je to istaknuto – radi se o vojničkoj strukturi koja razmišlja civilno. Mene ovo najviše dira zato što je veoma aktuelno. Koliko je tema seoba emotivno danas prisutna kod nas. Odlično je što smo dramski ostali u vremenu o kojem je i Crnjanski pisao jer je to jedini pravi način. Vi ulazite u taj prostor i počinjete da živite sa junacima ove priče i čak i kada vam se ne čini aktuelnom, ubrzo vam se izgovorene reči na sceni vrate kao plima i u momentu shvatite koliko je to sve upravo naš današnji život. Ova predstava je i lektira, jeste i u slavu Crnjanskog, jeste i povodom 150 godina ovog pozorišta, ali ona jeste i vrlo aktuelna za nas danas u ovoj zemlji – istakao je Branislav Lečić.
Naše se vreme upisuje u ovu predstavu
– Često me novinari pitaju da li sam napravila savremene „Seobe“. Ne, ja sam radila po romanu Crnjanskog, meni vrlo bliskog teksta, i kako se kaže: nisam prstom mrdnula iz tog vremena, dakle, 18. veka. Međutim, ovo naše vreme se samo upisuje u predstavu. Pre tri dana je 24 hiljade Srba sa Kosova tražilo ruske pasoše i rusko državljanstvo. Toliko o aktuelnosti ove teme – istakla je na jučerašnjoj konferenciji rediteljka Vida Ognjenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
