Sergej Lavrov nosi majicu s imenom čuvenog umetnika Baskijata: Ko je umetnik koji je predvideo Tik Tok i Fejsbuk

Nakon što je sleteo na Bali, gde se održava summit G20, pisalo se da je Sergej Lavrov završio u bolnici. Međutim, iz Rusije su poslali saopštenje da je to lažna vest. Preko mreža su potom objavili fotografiju na kojoj sedi na terasi svog apartmana hotela na Baliju čitajući dokumente, piše jutarnji.hr.

Lavrov se, na fotografiji kojom se želi pokazati da je dobro, slikao s ljubičastom majicom, na kojoj piše ime znamenitog američkog umetnika, inače velikog prijatelja Endija Vorhola, Žana Mišela Baskijata. Majice, s jednim od prepoznatljivijih simbola umetnosti ovog autora, mogu se pronaći u online prodavnicama po prosečnoj ceni od tridesetak dolara, a izbor je velik.

Ljubav prema umetnosti zloglasni je ruski ministar spoljnih poslova možda dobio uz svoju kćer, koja je inače istoričarka umetnosti, a za koju je pre rata bilo dogovoreno da bude jedna od kustoskinja ruskog paviljona na Venecijanskom bijenalu.

Naime, podsetimo, Rusi su odustali od nastupa na 59. bijenalu, a i da nisu, ne bi nastupili, jer kako su upozoravali mnogi, bila bi reč o čistom nepotizmu: rusko Ministarstvo kulture imenovalo je, naime, bilo Anastasiju Korneevu za poverenicu ruskog paviljona, a ona je sarađivala Ekaterinom Vinokurovom s kojom je suvlasnica aukcijske kompanije Smart Art. No, kako se navodi u pismu, Korneeva je kći Nikolaja Volobujeva, penzionisanog generala i zamenika izvršnog direktora Rosteha, vodećeg ruskog proizvođača oružja. Vinokurova je, pak, kći Lavrova.

Izložba Baskjiata, čiji je Lavrov, dakle, ljubitelj, još je u toku, inače, u bečkoj Albertini, traje sve do početka januara, a članovi redakcije lista Jutarnji nedavno su je razgledali na poziv ovog muzeja. U naslovu su sumirali kako je „Bivši Madonnin dečko koji se predozirao heroinom svojom umetnošću predvideo Tik Tok i Facebook“. No, reč je, svakako, o jednom od najvažnijih umetnika sveta, koji je svojom umetnošću snažno obeležio epohu u kojoj je stvarao, a što je potcrtala i bečka izložba.

Povezujemo ga s prenaglašenim slikama, prštanjem boja i oblika te ispisanim slovima po platnima, gotovo pa strahu od praznog prostora. Njegova je umetnost bila snažno politički prožeta, borio se za prava Afroamerikanaca u SAD, imao je figurativno ekspresivan stil koji je gotovo nemoguće kopirati, jako je puno radio, a slova, fraze i reči često su bili integralni deo njegova rada, opisivao je kroz slike afroameričke heroje, atlete i muzičare kojima se divio.

Bavio se i brutalnošću i diskriminacijom policije. Naime, puno pre Džordža Flojda od policijske je brutalnosti preminuo i jedan od Baskijatovih uzora, ulični umetnik Majkl Stjuart. Podsetimo, često se u Njujorku osamdesetih godina, kada se govorilo o policijskoj brutalnosti, govorilo upravo o njemu. Uhapsili su ga dok je crtao grafite na ulici, pretukli te je nakon trinaest dana kome i preminuo. Kao službeni uzrok navodio se zastoj srca.

Na slici koju je njemu posvetio Baskijat slika razbijenu lobanju jarkocrvenom bojom. Sam je rekao da ovu sliku čini osamdeset posto ljutnje, a tek dvadeset posto su boje i linije. Baskijatov uspeh je bio brz, gotovo instantan, a u istoriji umetnosti će, između ostalog, ostati zabeležen i kao najmlađi umetnik koji je izlagao na prestižnoj Documenti u Kaselu. Baskijat se rodio u Bruklinu, imao je dve sestre, bio po majci poreklom s Haitija, po ocu iz Portorika.

Majka mu je prva usadila i ljubav prema umetnosti, vodila ga je po muzejima i galerijama. Međutim, majka je obolela od psihičke bolesti, deca su ostala s ocem, on se s ocem nije slagao, te je već s osamnaest godina otišao od kuće. Lik usamljenog protagoniste u velikom gradu provlačio se njegovim ranim slikama.

Rušio je socijalne norme, slike su mu među ostalim definisali vizualno ponavljanje, ritam, menjao je slova, slike su mu kao da je neko naslikao hip-hop. Njegovi su radovi govorili za sebe. Četkica mu je bilo oružje kojim se borio protiv sveprisutnog konzumerizma, opresije, rasizma i policijskog nasilja. U umetničkom pogledu, istorija umetnosti ga svrstava između ekspresionizma, pop-arta i konceptualne umetnosti.

Kustos izložbe Diter Buhart tumači uz izložbu da je Baskijat u svojoj umetnosti predvideo današnje „copy and paste društvo, ludilo današnjeg dana, nadzor i komunikaciju“, preko Facebooka, Instagrama, Twittera i TikToka.

Izvor: jutarnji.hr