Serija koja je upozorila na (ne)spremnost čovečanstva na novu pandemiju

Nimalo začuđujuće, jer njenoj aktuelnosti mnogo pomaže stanje u kojem se čitavo čovečanstvo iznenada obrelo, koje savremena istorija ne pamti, a filozofija još nije u stanju da objasni.

Nastala u produkciji kompanije Zero Point Zero, serija donosi priču o (ne)spremnosti čovečanstva za novu pandemiju za koju pitanje, kako kažu stručnjaci, a pokazaće se tačnim, nije hoće li se dogoditi nego kada.

Autori nas kroz šest epizoda vode kroz nekoliko priča smeštenih u različitim delovima sveta – od Vijetnama preko Afrike i Indije do Oregona – podsećajući nas na pandemije koje su obeležile istoriju čovečanstva, ali i upozoravajući na opasnost od novog nevidljivog neprijatelja koji „vreba iza ćoška“, piše Al Jazeera Balkans.

Upozorenje na pandemiju u jeku epidemije u Kini

Serija je premijerno prikazana 22. januara, u jeku epidemije korona virusa u Kini, a nepuna dva meseca pre nego što će Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasiti pandemiju bolesti COVID-19 i ta koincidencija umnogome je doprinela njenoj popularnosti.

Nema sumnje da su upravo relevantnost tematike i dobar tajming bili povod da milioni gledalaca širom sveta, ionako zatvoreni u svojim domovima, pritisnu „Play“ i s velikom pažnjom pogledaju priče i upozorenja stručnjaka, lekara i naučnika koji su svoj život podredili borbi protiv virusa.

U uvodnom delu prve epizode gledaoce se crno-belim prizorima bolnica preplavljenih pacijentima i masovnim grobnicama u kojima su sahranjene žrtve podseća na jednu od najsmrtonosnijih katastrofa u istoriji čovečanstva – pandemiju španske groznice, koja je od januara 1918. do decembra 1920. odnela više ljudskih života nego oba svetska rata zajedno.

Stotinu godina kasnije bivši direktor USAID-ove jedinice za hitne intervencije Denis Kerol sa svojim timom obeležava jednu od masovnih grobnica iz tog perioda, upozoravajući na moguću pojavu nove pandemije.

Pretnja je to koja okupira i mnoge druge stručnjake, poput Sajre Madad, stručnjakinje za javno zdravstvo koja, uprkos smanjuju budžeta, bolnice u Njujorku pokušava da pripremi za moguće nekontrolisano širenje virusa i u tom slučaju zaštiti medicinske radnike, koji su tokom prethodnih epidemija virusa najviše stradali.

Priča potom vodi i u Vijetnam, zemlju u koju je u julu 2012. iz Kine stigao novi soj virusa H7N9, koji je veoma sličan klasičnom, ali mnogo zarazniji.

„Pandemijske influence najčešće potiču od životinja, jer u tom slučaju ljudi nemaju prirodni imunitet. Naš sistem ne zna kako da se bori s tom infekcijom, što nam govori da taj virus potencijalno može biti veoma smrtonosan“, kaže Denis Kerol.

Univerzalna vakcina protiv influence

Upravo je zbog toga važan rad Džejkoba Glenvila i Sare Ajvs, naučnika koji pokušavaju da stvore univerzalnu vakcinu protiv gripa, koja bi jednom dozom zaštitila ljude od svih sojeva gripa. Njihov rad drugačijim od rada većine naučnika čini to što, u želji da vakcina bude besplatna ili jeftina i dostupna svima, ne sarađuju s velikim farmaceutskim kompanijama.

Njihov rad naročito je važan za zemlje koje još vode borbu protiv ebole i drugih virusa protiv kojih vakcina i lek ne postoje isključivo zato što farmaceutskim kompanijama nije isplativo da prave lekove koji bi iskorenili viruse od kojih obolevaju ljudi iz siromašnih zemalja.

„Uvek sam govorio da je nedostatak lekova možda i najteža bolest protiv koje se ljudi iz siromašnih zemalja bore. Upravo zbog toga odlučili smo i da osnujemo firmu koja neće biti mainstream, koja će imati stotinjak zaposlenih i koja će se finansirati isključivo od donacija i grantova, čime bi se istraživanje i nauka stavili ispred profita organizacije. Ovakav biznis-model može da promeni farmaceutsku industriju nabolje“, rekao je u razgovoru za Al Jazeeru Džejko Glanvil, bioinženjer i osnivač kompanije Distributed Bio iz San Franciska.

Dok se nadamo da će njegov filantropski pristup razvijanju univerzalne vakcine protiv gripa i leka protiv novog tipa korona virusa biti uspešan, razni virusi u siromašnim zemljama dnevno odnose stotine života.

Tekst u celosti čitajte na portalu Al Jazeera Balkans.