Serija „Podzemna vojska“ subotom na Viasat History: Savršna kombinacija istorije i drame

Snimana u Poljskoj, ova povest nam otkriva ključnu ulogu koju je podzemni pokret imao u sakupljanju informacija, komunikaciji sa Saveznicima i ometanju nemačke ratne mašine.

Potkrepljena arhivskim snimcima, od kojih su neki po prvi put otkriveni međunarodnoj publici, kao i pisanim i snimanim povestima iz prve ruke, uz stručna mišljenja renomiranih istoričara, serija nam objašnjava kakav je otpor nacistima pružio poljski podzemni pokret i kako su njihova dela promenila tok Drugog svetskog rata.

Tokom Drugog svetskog rata zemlja koju je nacistička Nemačka prvi put napala nije se predala – odlučila je da uzvrati formiranjem podzemne vojske.

Bila je to najveća, ali najmanje prepoznata od svih jedinica otpora.

O fenomenu poljskog otpora, o tome kako je u jednom času tako moćna vojska izgubila uticaj na oslobođenu državu, ali i o tome zašto je napustila veliki biznis radeći u jednoj čuvenoj korporaciji, da bi se posvetila istoriji, ekskluzivno razgovaramo sa Aleksandrom Dudom, koja je na seriji „Podzemna vojska“ radila kao stručnjak-konsultant, a koja je zaposlena u Muzeju Varšavskog ustanka.

* Serija „Podzemna vojska“ govori o junacima koji su „iz senke“ promenili tok Drugog svetskog rata. Ove godine, 14. februara, obeleženo je 80 godina od formiranja te vojske, nazvane Domovinske. Kako je do toga došlo?

– Serija na atraktivan, ali istorijski tačan način, uz ozbiljnu pripremu, razgovore i arhivske snimke, govori o tome kako su, od izbijanja Drugog svetskog rata Poljaci pružali oružani otpor i, u stvari, menjali su se samo nazivi borbenih organizacija, iako je ideja sve vreme bila ista – da se što pre povrati sloboda. General Vladislav Sikorski je 14. februara 1942. godine odlučio da se dotadašnji Savez oružane borbe preimenuje u Domobranstvo. Od tada je ovo bio njegov zvanični naziv. Do danas je to ostao najprepoznatljiviji znak poljske oružane borbe tokom okupacije.

* U leto 1944. godine Domovinska vojska je bila moćna, imala je blizu 390.000 vojnika?

– Bila je to jedna od najvećih podzemnih oružanih snaga u čitavoj okupiranoj Evropi. Ceo svet pozdravlja dostignuća naših hrabrih muškaraca i žena koji su žrtvovali živote za odbranu otadžbine. Kako je dramatično da njihova borba nije bila cenjena i da su posle rata mnogi od njih morali da stradaju jer su se borili protiv Nemaca.

* Apsurdno je da tako moćni praktično posle nisu imali uticaja na dalju sudbinu otadžbine?

– Tokom rata odnos saveznika prema Poljacima bio je prilično specifičan. Ovo je odigralo ulogu velike politike. Podsetimo se da je sudbina Poljske odlučena na Teheranskoj konferenciji u jesen 1943. Dakle, tokom Varšavskog ustanka ni Čerčil ni Ruzvelt nisu mogli mnogo više. Naš glas i učešće jedva da su primetili tadašnji velikani sveta. Uostalom, činili smo sve da obavestimo saveznike o drami jevrejskog naroda, dovoljno je podsetiti se misije Jana Karskog. Nažalost, niko nije hteo da nas sasluša. Ali, istoričari se sećaju ovih izuzetnih dela. Doći će vreme kada će ceo svet ceniti ovaj veliki trud naših sunarodnika, jer istina uvek pobeđuje.

* Najveća akcija Domovinske vojske bila je operacija Oluja, a njen najvažniji element – Varšavski ustanak. U početku se ovo nazivalo Avgustovskim ustankom. Zašto?

– To se odnosilo na velike narodnooslobodilačke ustanke, kao što su januarski i novembarski ustanak. U našoj istoriji imamo dugu tradiciju borbe za nezavisnost. Ovo je povezano sa geografskom lokacijom Poljske. Naši susedi, Rusija i Nemačka, više puta su pokušavali da nas zbrišu sa lica zemlje. Posetioci iz celog sveta koji dolaze u Muzej Varšavskog ustanka uvek su fascinirani fenomenom „poljskosti“. Uprkos činjenici da Poljske nije bilo ni na mapi, uspeli smo da sačuvamo našu tradiciju, kulturu, vrednosti, veru i jezik.

* Napustili ste korporativni posao da biste postali vodič u Muzeju Varšavskog ustanka. Šta vas je podstaklo na ovu promenu?

– Otkad znam za sebe, istorija je duboko prisutna u mom srcu zbog mog porodičnog nasleđa. Jedan pradeda je preživeo tri nemačka koncentraciona logora. Srećno se vratio kući 1945. godine, ali narušenog zdravlja. Imao je sreću i doživeo da me drži u krilu, a umro je godinu nakon mog rođendana. Imam utisak da je, iako sam bila malo dete, ostavio veliki uticaj na mene. Još ga imam u srcu. Drugi pradeda je, pak, 1944. godine deportovan u Sovjetski Savez, iz koga se više nije vratio. Mislim da sadašnjim radom otplaćujem dug prema svojim divnim precima koji su mnogo stradali tokom Drugog svetskog rata.

* Šta vas najviše pokreće kada slušate sećanja na varšavske ustanike?

– Dva aspekta su mi posebno važna. Kao majka znam koliko je mnogim ženama morala biti teška odluka da ostave svoju decu i odu da se bore za otadžbinu. Puna sam divljenja što su se odlučili na takav korak. A drugo pitanje je saveznička vazdušna podrška Varšavi. Piloti su došli iz Velike Britanije, Italije, Kanade ili Južne Afrike, a u Mihalinu se nalazi spomenik u znak sećanja na herojstvo ovih pilota. Avion Liberator, koji je isporučivao zalihe pobunjenicima u Varšavi, srušio se na ovoj lokaciji. Ove godine je kod spomenika održana nesvakidašnja svečanost. Ovo će biti prvi put da će porodica pilota, koji je poginuo iznad Varšave kada je imao samo dvadeset i nešto godina, doći u Poljsku. Prvo se pobrinuo da se cela posada izvuče padobranima. Nažalost, nije uspeo i sam da se spasi. Sada će njegovi rođaci iz Velike Britanije i Južne Afrike doći da odaju počast njemu i sećanju na njega. Veoma sam srećna što ću kao zaposlena u muzeju moći da ih pratim tokom njihovog boravka u Poljskoj.

* Često razgovarate sa pobunjenicima. Koja je njihova najvažnija poruka?

– Vrlo često kažu da treba grabiti svaki dan, jer sutra nije izvesno. Takođe, kažu da vredi ostaviti nešto dobro posle nas. Mlade pitaju i da li su se zahvalili roditeljima što su živi. Ovo često izaziva konsternaciju. Pobunjenici znaju koliko je život dragocen. Tako nas motivišu da razmislimo o njegovoj vrednosti i značenju. Osim toga, oni su morali da se bore za slobodu, a mi smo je dobili besplatno. Ovo treba da imamo na umu.

Moćne rekonstrukcije, uz reč stručnjaka

Serija „Podzemna vojska“, u produkciji Inbornmedia i izvršnoj produkciji Voodcut Internationala, slavi 80 godina od formiranja Domovinske vojske u Poljskoj. U ukupno četiri sata dugim epizodama, serija priča neverovatnu priču o poljskoj Podzemnoj državi. Uz moćne rekonstrukcije snimljene na lokaciji u Poljskoj, serija otkriva ključnu ulogu podzemnog pokreta u prikupljanju obaveštajnih podataka, komunikaciji sa saveznicima i ometanju nemačke ratne mašinerije. Sve to ne bi bilo moguće bez velikih stručnjaka i profesionalaca, a na seriji „Podzemni svet“, između ostalih, radili su i Pavel Ukielski, zamenik direktora Muzeja Varšavskog ustanka, profesor Rafal Vnuk iz Instituta za istoriju Poljske akademije nauka, profesorka Aleksandra Riči, kao i britanski istoričari, biografi i politički komentatori, DŽefri Roberts i Rodžer Murhaus.