Serija "Senke nad Balkanom" od 21. oktobra na televizijama

To je danas saopštio konferenciji za novinare autor projekta Dragan Bjelogrlić.

U poslednje vreme TV serije se sve više promovišu na važnim filmskim festivalima, a ovo će biti prvi put da se jedan srpski projekat namenjen malim ekranima nađe na velikom platnu neke ovakve manifestacije (pre toga jedino je serija „Vuk Karadžić“ bila na Rimskom festivalu još davne 1987. gde je dobila i Gran pri Evrope). Osim neobične promocije, „Senke nad Balkanom“ imaće i drugačiju dinamiku prikazivanja, budući da će serija uporedo biti na programima Radio-televizije Srbije, ali i nacionalnih televizija Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske i Federacije BiH. Prema rečima Dragana Bjelogrlića, trenutno se pregovara i sa slovenačkom nacionalnom televizijom, a jedino nisu uspeli da se dogovore sa HRT-om. Ipak, kako kaže, nadaju se da će se serija od 21. oktobra biti na programu neke druge hrvatske televizije, te da će biti kao nekada sa Jugoslovenskom radio-televizijom.

Prva sezona, čije je snimanje završeno pre malo manje od mesec dana, imaće 11 epizoda, odnosno deset termina emitovanja, budući da će pomenuti pilot biti dužine od sat i po vremena kao dve epizode. Radnja prve sezone smeštena je u burni period kraja dvadesetih godina prošlog veka koji se završio uvođenjem Šestojanuarske diktature, a glavni likovi su dvojica inspektora za krvne delikte – Andra Tanasijević Tane, koga glumi Dragan Bjelogrlić, i njegov pomoćnik Stanko Pletikosić, mladi forenzičar, koga igra Andrija Kuzmanović.

„Više godina unazad teško je serije i filmove žanrovski definisati. Milim da je ovo triler ili drama sa elementima misterije. Ali isto tako može se reći i da je u pitanju istorijska fikcija, jer ima dosta istorijskih likova i događaja koji su ubačeni u fiktivni svet koji smo mi smislili“, kazao je Bjelogrlić. On je objasnio da je ideja za „Senke nad Balkanom“ krenula iz potrebe da se i Srbija priključi svetskom trendu dominacije TV serija, budući da je televizija poslednjih godina postala hrabrija u odnosu na kinematografiju. Sinopsis je došao od dramaturga Stevana Koprivice, i bio je u duhu detektivskih trilera po uzoru na dela Agate Kristi. Taj predložak je kasnije razvijan u, kako objašnjava Bjelogrlić, seriju kakvu on želi da gleda. Budući da kod nas serije nisu rađene na taj način, on ističe da niko iz autorske ekipe nije mogao da se nasloni na neko prethodno iskustvo, ali da su određene detalje stvarali pod uticajem filmova Žike Pavlovića, Makavejeva, Slobodana Šijana…

Iako su u svetu serije sa trilerskim i krimi zapletom najgledanije (uz opasku da su Skandinavci i Britanci od toga napravili poseban brend), u Srbiji se one vrlo retko snimaju. Jedan od pisaca na scenariju Vladimir Kecmanović smatra da je razlog za to što se u tom žanru najbolje vidi kada se nešto radi traljavo, što ovde nije bio slučaj. On je istakao da nije bitno da li serija liči na neku stranu seriju, već da li će buduće domaće serije da liče na nju.

Bjelogrlić je dodao da su mu prijatelji koji su imali priliku da pogledaju prvu epizodu serije rekli da je odlična, ali da nisu sigurni kako će biti prihvaćena u Srbiji.

„Da li je moguće da smo napravili kvalitet a da nismo sigurni da li će publika da ga prepozna? Ja verujem da će kvalitet biti prepoznat i u širokim narodnim masama. To nije jedna od onih serija uz koje možete da šaljete poruke, kuvate kafu… ona traži angažovanost i koncentraciju. Ne verujem da će to biti njen hendikep“, istakao je glumac i reditelj.

Budući da ima dosta istinitih događaja i stvarnih likova, poznavaocima istorije biće zanimljivo da prate radnju, ali kako kaže Bjelogrlić, to ne znači da tok neće moći da prate i oni koji ne znaju šta se u tom periodu dešavalo u Beogradu i Kraljevini SHS. On smatra da serija može da komunicira i sa stranom publikom, zbog čega će prva epizoda narednih dana biti prikazana i nekim stranim produkcijskim kućama, koje su nakon što su pogledali trejler bile zainteresovane za njenu distribuciju u širim okvirima.

Goran Bogdan kao Mustafa Golubović

Deo glumačke ekipe su pored Dragana Bjelogrlića i Andrije Kuzmanovića i: ruski glumac Aleksandar Galibin, Žarko Laušević, Marija Bergam, Gordan Kičić, Miloš Timotijević, Tamara Krcunović, Nebojša Dugalić, Dragan Petrović Pele… Sve popularniji hrvatski glumac Goran Bogdan, koji je nedavno igrao i u trećoj sezoni američke hit serije „Fargo“, tumači čuvenog revolucionara i ruskog obaveštajca Mustafu Golubovića. „Bio mi je poseban gušt da igram čoveka koji je zaslužio da se o njemu snimi nekoliko sezona jedne serije. Imamo sam osećaj strahopoštovanja kako ga igrati i kako ga prikazati“, kazao je Bogdan.

Izlazak iz klišea’]

Detektivski dvojac je od Šerloka Holmsa i doktora Votsona česta pojava u krimi žanru. Prema rečima pisca Dejana Stojiljkovića, glavni junaci serije – detektivi Tanasijević i Pletikosić, ljudi su potpuno drugačijih pogleda na svet, pravdu, zakon, ispravnost… Oni su, kako kaže, različitih godina, obrazovanja, shvatanja…

„Prvi je bio u ratu, ostavila ga je žena, pod uticajem je raznih supstanci, razočaran u život… Dok je drugi ratno siroče, fakultetski obrazovan, mentor mu je bio Arčibald Rajs, sve radi po pravilima službe… Gradili smo priču na osnovu sukoba koji proizlazi iz ta dva karaktera. Ali to je kliše iz čijih okvira izlazimo već sa prvom epizodom“, kazao je Stojiljković.