Servus Meister

Na programu oproštajnog koncerta 4. maja u minhenskom Gastajgu su bile kompozicije renomiranih kompozitora: Bele Bartoka, Đerđa Ligetija, Đerđa Kurtaga kao i jedna simfonija Jozefa Hajdna.

Gospodina Sretena Krstića, u čiju počast je ovaj koncert bio organizovan, krasi očaravajuća opuštenost i ljubaznost u komunikaciji. Ovaj grandsegneur Minhenskih filharmoničara je gotovo 40 godina član ovog uglednog orkestra. Tu je on muzicirao sa velikim dirigentima koji su bili na čelu ove filharmonije: Čelibidahe, Livajn, Mazel, Tileman, Georgjev.

U Minhenu je jedan poseban ritual deo višedecenijske tradicije: orkestar sedi, samo je ominozna prva stolica u orkestru prazna. Onda se otvaraju vrata koncertne sale i koncert-majstor ulazi uz gromoglasni aplauz publike. Potom se on pokloni i sa oboistom daje ton prema kome se svi instrumentalisti upravljaju i štimuju svoje instrumente. Ima u ovom ritualu mnogo simbolike hijerarhijskog mišljenja koje je gospodinu Krstiću strano. On je kao odlični violinista to potvrdio svojim diskretnim šarmom i nepompeznim držanjem na bezbrojnim koncertima.

Sreten Krstić je rođen 1953. u Beogradu. Izvanredni pedagozi kao profesor Toškov (učenik Vaše Prihode) i Pavlović (učenik Maksa Rostala), nadarenog studenta su muzički oblikovali. Na majstorskom kursu 1978. bio je kod slavnog Kristijana Ferasa. Pobedio je na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu u kategoriji „Duo violina – klavir“. Godine 1976. pobedio je u kategoriji „violina“ i bio nagrađen za izvođenje solo sonata Johana Sebastijana Baha.

Ta nagrada mu je omogućila gostovanja sa solo-koncertima po Zapadnoj i Istočnoj Evropi. Godine 1975. i 1977. je bio koncert-majstor Svetskog orkestra mladih muzičara sa najboljim dirigentima i solistima onoga vremena, H. Šeringom i P. Furnijeom između ostalih. Od 1975. do 1979. je predavao violinu na Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Koncertne turneje su Krstića vodile širom Evrope i Japana, Amerike i Rusije. On je snimao za WDR, BR, grčki radio u Solunu i BBC Manchester. Kao solista je nastupao između ostalih i sa Čelibidahijem, Livajnom, Mehtom, Hiroši Vakasugi, Horstom Štajnom, Vaclavom Nojmanom i Dmitrijem Kitajenkom. Mimo svog sviranja u orkestru, Krstić se intenzivno bavi i kamernom muzikom. Član je i suosnivač Gasteig Trios Munchen, a 1996. je osnovao Philharmonische Streichsextett i od 2000. je na čelu Philharmonischen Solisten. Od 1997. je i umetnički direktor i koncertni majstor Royal Strings of St. George u Beogradu i umetnički i koncertni majstor „Zagrebačkih solista“. Od 2007. do 2010. Sreten Krstić je bio umetnički rukovodilac BEMUS-a, jednog od najuglednijih i najstarijih muzičkih festivala u Srbiji.

Bio je član žirija na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu 2011, na kome je 35 godina ranije i sam bio laureat, kao i 2015. na Međunarodnom takmičenju za mlade dirigente „Lovro von Matačić“ u Zagrebu. U leto prošle godine bio je pozvan za člana žirija internacionalnog takmičenja „Isak Stern“ u Šangaju. Mimo svojih umetničkih nastupa, Krstić je i kao pedagog angažovan na nebrojenim majstorskim kursevima za violinu i kamernu muziku u Srbiji, Francuskoj, Španiji, Hrvatskoj. Krstić je snimio više CD-a kod diskografskih kuća kao što su Thorofon, Arte Nova Classics i CPO.

Sreten Krstić poseduje izvanredno lep, uzak i varijabilni ton i vlada nekakvom prirodnom elegancijom i plastičnošću, koja nastaje neusiljeno, te se čini da u tome nema nikakvog napora. Tom harizmom neposrednosti i neusiljenosti je obdaren ovaj izuzetni violinista. Krstić je došao 1980. u orkestar Minhenskih filharmoničara.

Dve godine docnije je već na mestu koncertnog majstora, prve violine. Krstićevo iskustvo u zajedničkom radu sa Čelibidahijem do njegove smrti 1996. je bilo upečatljivo. On je bio i ostalim šefovima orkestra uvek lojalan i pouzdana prva violina u orkestru. Uvereni smo da je oproštaj Sretena Krstića sa pozicije koncertnog majstora Minhenskih filharmoničara zacelo slavni nastavak sa novim elanom u koncertiranju ovog grandsegneur svetskog violinizma kojim se na ovom mestu i ovim povodom dičimo i kličemo: na mnogaja ljeta!