Šest decenija Grafičkog kolektiva

 GFK je osnovan 1949. godine, bio je i danas je značajan umetnički centar u Beogradu, Srbiji i na ex-yu prostoru, a njegov način organizacije na samom početku takav je, da se može smatrati prvom nevladinom organizacijom, iako tada ovaj termin nije postojao, rekao je Zoran Todović, predsednik UO te institucije. GFK je bio medijator u kritičkoj percepciji značajnih umetničkih fenomena, a pre svega u promovisanju i afirmaciji grafike, grafičkog dizajna i drugih vizuelnih medija. Ova institucija je umetničko žarište, koja kao kultno mesto generacija, animira i okuplja umetnike, umetničke kritičare, književnike, novinare. Karakteriše je izlagačka frekventnost sa više od 20 izložbi godišnje, domaćih i stranih umetnika, a manifestacije kao što su Majska izložba grafike beogradskog kruga, Izložba male grafike, promovisanje grafičkog dizajna kroz konkurs i nagradu Grifon, nagrade Veliki pečat, prvo nacionalno priznanje za grafiku osnovano 1963, kao i Mali pečat, priznanje posvećeno grafici malog formata, inicirano 1991, samo su neke od važnih aktivnosti ove kulturne institucije.

Iako će cela 2009. biti posvećena jubileju, juče su akcentovana tri ključna događaja. Dvodnevni simpozijum koji će se održati 27. i 28. maja, u okrilju naziva „Grafika na ivici – Grafika i njena granična područja u 21 veku“, na kome će učestvovati domaći i strani teoretičari i praktičari fokusirani na intrigantno pitanje – šta je grafika danas, u 21 veku i kakav je njen status u okolnostima dominacije novih medija i promenjenog estetičkog diskursa, „Veliki projekat“ koji čini izložba kolekcije grafičkog kolektiva, katalog i studijski tekst istoričarke umetnosti Ljiljane Slijepčević, najavljen je za jesen u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. Kolekcija GFK sadrži više od 4.000 grafičkih listova i mapa oko 500 autora, i kao takva predstavlja značajnu bazu za izučavanje umetničkih pojava druge polovine 20. i prve decenije 21. veka u Srbiji. U zbirci se nalaze značajni radovi gotovo svih savremenih grafičara (S. Ćelića, M. Srbinovića, B. Iljovskog, M. Krsmanovića, Z. Čok, B. Karanovića…) Branimir Karanovićukazao je da se značajna zbirka grafike nalazi i na FLU u Beogradu, 7.000 listova – ali i ona polako prerasta prostorne kapacitete i nije dostupna publici.

Treći projekat kojim će se obeležiti jubilej izložba je planirana za jun mesec u Galeriji GFK, – Počeci modernog grafičkog dizajna u Srbiji (1950-1970), kao autorski projekat Gordane PopovićLazić. Rečje o postavci čiji je cilj da predstavi grafički dizajn (plakate, opremu, knjige, grafičke simbole… u periodu od 1950. do 1970). Period omeđen navedenim godinama važan je, s jedne strane, zbog raskida sa socijalizmom (1950), ali i drugačije klime u društvu nakon studentskog bunta.

Prostor za čuvanje fondova i obradu grafike

Deluje utopijski, ali ovo je možda momenat za iniciranje nekog prostora, ne samo za izlaganje većčuvanje i obradu fondova grafike, spomenuto je juče. Iako postoje reprezentativne zbirke u MSUB, Narodnom muzeju, GFK, u svetu je normalno da nacionalne biblioteke čuvaju svaki otisak, kao knjige, rekao je Todovići predložio kao potencijalne lokacije Narodnu biblioteku, ili bi to mogla da bude Biblioteka na Kosančićevom vencu, ukoliko bi se vlasti prihvatile obnove ovog zdanja.