Sezona knjiga u oktobru: Basara i Božović, Latroniko i glavni sajamski aduti

Oktobar je, počinje sezona kiša, ali i knjiga. Zato ovog meseca Vesna Jovanović preporučuje čitaocima Internet portala RTS-a tri autora, ali najavljuje i glavne adute najvećih izdavača na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

Od dva domaća autora, Gojka Božovića i Svetislava Basare, pred nama su jedna zbirka pesama u kojoj su lirski junaci nalik onima u pričama i romanima, i jedan roman kojim pisac zaokružuje troknjižje započeto „Andrićevom lestvicom užasa“, a nastavljeno „Kontraendorfinom“.

Pogađate, pesme „Dok tonemo u mrak“ su Božovićeve, a roman „Rekapitulacija“ – Basarin.

Treća preporuka je roman „Savršenstva“ italijanskog pisca Vinčenca Latronika, za koji je, zasad, dovoljno kazati da se prevodi u sedamnaest zemalja, piše Vesna Jovanović za portal RTS.

Bespoštedni obračun sa svima – Basarina Rekapitulacija

Spremite se za superćelijsku literarnu oluju! U knjižarama je novi Basara. Baš kako ukazuje naslov, ovim romanom pisac zaokružuje troknjižje započeto Andrićevom lestvicom užasa, a nastavljeno Kontraendorfinom, koji mu je doneo NIN-ovu nagradu.

Pred nama je – Rekapitulacija.

Pisac je produžio život svojim junacima i antijunacima za 286 strana. Jednom je poklonio čak tri života.

Hoće li neko tražiti pomilovanje za Andrića i Desanku? – Basarin obračun sa svima

Nije poštedeo autor nikoga. Kolege pisce, političare, SANU, SPC, „pravoslavlje Ibarske magistrale”, „teologiju palanke”, „aksiologiju krvi i tla”, „Nikolajev svetosavski bećarac – slože umnože, obože, aj šalaj”, dva dnevna lista, Bosance u Srbiji, Srbe u dijaspori odnosno „gurbetu”, kako se nekada govorilo.

Preplitanje „naših” modernih engleskih reči i srpskih arhaizama jeste jedan od elemenata koji ovaj roman čini pravim basarijanskim.

Tako, kaže se nešto „off the record”, vode se „overseas” razgovori, „residual self images” junaka napadaju vaške, „easy money je jedan od pet velikih predznaka kraja sveta”, neko je „obeućen od jet lega”, nadodoljen, ili surdukne…

Autorov alter ego, domaštani Basara, Kaloperović, budi se u bolničkoj sobi ne verujući da se izvukao od smrti.

Već zamišljam pisca (možda nije bilo tako) kako zapisuje svaki detalj dijagnoze, lečenja, terapije…
Kada je reč o talentu kakav je Basara i postoperativni tok postaje vrhunska literatura.

Polako se pojavljuju stari literarni poznanici.

Slikar Stojković, njegov prijatelj, davno kažnjen oduzimanjem građanskih prava, ateljea i publiciteta, vredni sakupljač pikantnih tračeva, zavetuje ga da priredi izložbu njegovih spaljenih slika.

Idealan zadatak za sliku opšteg besmisla koja zahvaljujući beskrajnoj erudiciji autora, dobija filozofske, teološke, istorijske dimenzije.

Da fikciji pojača pečat verodostojnosti, unosi podatke o datumu rođenja i smrti svake ličnosti.

Šta mislite hoće li Kaloperović, odnosno Basara uspeti da ispuni zavet? U pomoć poziva poznatog umetnika Eru Milivojevića. Njegove vrhunske umetničke ideje kradu svi, pa i Marina Abramovič.

Vlasnik jedine nespaljene Stojkovićeve slike, u kolekcionarskom podzemlju poznate pod nazivom Omladinska pastorala je gospodin Kapisoda.

On je doktor koji se davno otisnuo u Ameriku, živopisan lik, čije je životno iskustvo idealno za ekskluzivne dogodovštine ali i rušenje nacionalnih mitova, idolopoklonstva, stereotipa svih vrsta.

Onkolog koji je „in vivo iseckao na froncle hiljade ljudskih tela”, zakleti je pristalica streljanja kao jedinog puta do istorijskih pomena.

Bez njih, posle ubistva Đinđića, propao je pokušaj da Srbiju izvede „iz kontraendorfinske mahnitosti”.

Uostalom čitava civilizacija hrli ka Bulevaru involucije. Naravno, u duhu romana, na Drugi dolazak, svršetak sveta i veka ukazuje i SMS poruka.

Podsetiće nas Basara na važne tačke novije istorije, na „njegovu unutrašnju istoriju, neku vrstu dokumentarne fantastike, začinjenu omiljenim galgen humorom”.

Naravno da bi trilogija bila zaokružena, a javnost uzburkana tu je Andrić, koji je „istini za volju stilski besprekornim romanima falsifikovao etnogenezu Srba u Bosni…”, „Nobelovom nagradom je podmitio Srbiju i širom otvorio vrata najezdi Bosanaca”, a Maksimovićka [Desanka] uz sve upletenosti u erotske vratolomije okrivljena je i za „impotenciju najboljih Srba” zbog „kobnog stiha ne nemoj mi prići, hoću izdaleka…” i radioaktivne „tražim-pomilovanje-lirike”.

Zašto na koricama piše „nemi film” otkrićete na kraju. Samo da kažem da Kaloperovića iz perioda 1970–1987. igra Ernst Borgnin, iz kasnijih godina Nikola Đuričko, pa Sergej Trifunović i na kraju Graučo Marks.

Pažljivi dijalog sa ovdašnjicom – Dok tonemo u mrak Gojka Božovića

Dok tonemo u mrak, jasno vidimo promenu u pesništvu autora.

Svaka pesma predstavlja nedvosmislen i vrlo neposredan susret sa stvarnošću. To je naš svet i mi ga prepoznajemo, doživljavamo i usvajamo, zajedno sa dilemama i sudbinskim izborima lirskih junaka.

Taj susret pažljivo je pripremljen narativnim tonom.

Sve pesme napisane su po modelu priče, u njima se nešto događa, o nečemu se priča i na nešto se podseća.

Na pozornici su lirski junaci nalik onima u pričama i romanima. Iz jedne u drugu pesmu produbljuje se predočena slika savremenog sveta i čoveka u njemu, tako da ciklusi pesama podsećaju na poglavlja u romanima.

Promena u poeziji Gojka Božovića utoliko je vidljivija jer dolazi posle knjige Tiha zverka podneva u kojoj je zaokružen izbor pesničke trilogije koju je Božović pisao u prve dve decenije ovog veka. U njima se bavio tragovima mita u jeziku, mišljenju i iskustvu modernih vremena, kao i mogućnostima oblikovanja priča „dugog trajanja“ u savremenim okolnostima.

U pesmama pisanim u proteklih nekoliko godina pratimo najpre konkretne događaje koji su oblikovali svakodnevicu našeg života, pre svega pandemiju koronavirusa.

O tom događaju i promenama koje je izazvao u ljudima i u društvu govori nekoliko upečatljivih pesama.

Pred čitaocima se ukazuju slike novije istorije, tehnoloških promena koje nužno menjaju i samu stvarnost, slike uzavrelog grada.
Posebno važna tema je strah.

U čitavom nizu pesama govori se o živim strahovima koje parališu ljude našeg vremena.

Oni su različiti, ali najčešće nastaju u neposrednom i nikada ravnodušnom odnosu čoveka modernih vremena i njegovog okruženja.

Da bi povezao različite fenomene modernog iskustva Božović je, pored narativnosti, posegao za još jednim objedinjujućim elementom.

To je motiv putovanja.

Od prve do poslednje pesme čitalac neprestano menja mesta, situacije, oblike stvarnosti.

Na taj način putovanje postaje oblik neprestanog preobražavanja prikazane stvarnosti, kao način da se ona stalno iznova preispituje i da kritička sumnja, udružena sa melanholičnim intelektualnim tonom, bude osnovni glas ovog pesništva.

Činjenica da je dobio mesto u naslovu daje mraku ulogu povlašćene metafore u knjizi. Ali budimo oprezni s metaforama! One nisu predvidljive. Mrak iz naslova i iz značajnog broja pesama jeste metafora opasnosti i propadanja, sveta koji ponire i opada. kako se kaže u pesmi Mi padamo:
Mi padamo,
A padobran se nije otvorio.

Ali osim osnovnog značenja, mrak je, kako je živo prikazano, metafora intime, promišljenosti, životne mudrosti i svakodnevne jednostavnosti.

Govoreći kao da pripoveda, a ostajući lirski koncentrisana, jezički precizna i iznijansirana, iskazujući angažovanost, a ostajući promišljena u najboljoj tradiciji mišljenja u srpskoj poeziji, istovremeno melanholična i kritički intonirana, poezija Gojka Božovića predstavlja poziv na susret sa stvarnošću, svim generacijama, ljubiteljima proze i poezije, zaključuje Vesna Jovanović.

Umesto sreće, samo slike sreće u Savršenstvima Vinčenca Latronika, prevod Jelene Brborić

Koliko se razlikuje vaš lik u ogledalu od onog na društvenim mrežama?

Da li je socijalno prihvatljivo jesti pasulj, paprikaš, uopšte ta nefotogenična jela, umesto smaragdnozelenog avokada, heirloom žućkastog paradajza, karamelizovane cvekle, namirnice pripremljene dakako u posuđu koje se tretira uljem od semenki grožđa…?

Nije anketa. To je niz pitanja koje će okrutno duhovito nametnuti Vinčenco Latroniko. Autor je rođen 1984. godine i njegovi junaci su mu vršnjaci.

Ana i Tom su kreativci u digitalnom carstvu. Kod njih je sve počelo iz ljubavi. Nikada se nisu izričito odlučili baš za taj posao. Počeli su da slušaju muziku kada je piraterija podsticala P2P protokole.

U srednjoškolskim danima podjednako su učili istoriju, matematiku, Fotošop i Fleš, nasumično zaobilazili bagove da bi ulepšali svoje Geositi stranice. Provodili su sate kreirajući lične sajtove i profile. Internet je bio haotičan i pun iznenađenja, „mesto bajkovitih oskudica“.

Predruštvenomrežna epoha. Sazrevali su s internetom. Uvek je nekome bilo potrebno formatiranje drajva, kreiranje početne stranice školskih novina…

Provincijski grad na jugu Evrope postao im je uzak i monoton.

„Posao ih je zadesio, Berlin su sami izabrali.“

Počeli su da rade za novac ono što su nekad radili iz strasti.

Na staklu odlaznog terminala aerodroma fotografisali su svoj odraz. Bila je to jedna od poslednjih slika savršene sreće. Posle će sve biti za lajkove, poruke divljenja, zavisti. Umesto savršene sreće savršena slika sreće.

Berlin posle pada Zida postaje središte mladih kreativaca iz čitavog sveta. Anina i Tomova zvanja variraju ali na svim jezicima imaju isti naziv web developer, graphic designer, on line brand strategist. Anglofonija i u Berlinu.

Jezik udružen s društvenim mrežama vlada i interesovanjima. Važnija je odluka o tome treba li podržati neki stav Hilari Klinton nego šta se dešava u dvorištu.

„Neko jaje postalo je slavnije od pape.”

Berlin im otvara vrata burnog noćnog života, kafei, nekadašnje prodavnice i fabričke hale pretvorene u umetničke prostore, restorani, otvaranje izložbi na koje idu oni koji vole otvaranja a ne razumeju izloženo. Središta društvenog života autor poredi sa „salonima iz vestern filmova u kojima novopridošlice stiču bogatstvo, prave gafove i pokazuju ko su i šta su”.

U početku odlazili su na ta mesta po dnevnu dozu umetnosti koja je bila „pokretačka sila njihovog života u Berlinu”. A kasnije?
Ana i Tom su zavideli onima koji su bili dvadesetogodišnjaci šezdeset osme, jer su imali šansu da radikalno menjaju svet. Dobiće i oni priliku za skromno učešće u istoriji. Kada su došli u Berlin bili su jednostavno „doseljenici” onda su počeli da dolaze „migranti” protagonisti svetske krize. Priključuju se akciji pomoći.

Kada odluče da napuste nemačku prestonicu sledi niz literarnih razglednica od severnog do južnog mora. Kuda idu? U potragu za suštinom, smislom, savršenstvom ili vođeni iskonskom potrebom čoveka za novim? Živećete njihove dobre i loše trenutke.

U četiri dela (prezent, imperfekt, perfekt, futur) jednostavnim, preciznim jezikom, čudesno – bez dijaloga, Latroniko slika portret čitave generacije s naglaskom na moralnoj dimenziji dezorijentisanosti, ali i istoriju veka, od rušenja Berlinskog zida, preko migrantske do ukrajinske krize (makar samo pominjući profesiju Ukrajinke u inostranstvu), rađanje i razvoj društvenih mreža koje postaju gospodari svakodnevice.

Ne postoji univerzalna jedinica mere za savršenstvo. Svako mora da pronađe svoj oblik savršene sreće.

Voleće ovu knjigu generacija koja „ide na posao” u sopstvenu stolicu kraj kompjutera ili im „svetle jabuke” s računara u odabranim kafićima.

Potrebna je i onima koji žele da razumeju neprevodiva imena aktuelnih zanimanja i svet njihovih aktera.

Dobro će doći i kao podsetnik da nam se jelo hladi a s prijateljima ne pričamo dok tražimo ugao za slikanje i da je lepo imati fotografiju trenutka stvarne sreće iako zadivljujućom lepotom ne osvoji hiljade lajkova.

Savršenstvo treba osetiti. Baš kao ovo literarno, zaključuje Vesna Jovanović, za portal RTS