Shqipe Malushi: "Nek tvoje srce i dalje svetli za sve nas"

Sevdije Ahmeti je bila istoričarka, žena sa ozbiljnom stručnom karijerom, stub porodice i majka. Usavršavala se u Engleskoj, govorila nekoliko jezika, razumevala svet u kome je pokretala borbu za ženska ljudska prava na Kosovu, feministkinja i spisateljica.

Kad je 1989. izbačena sa posla, počela je da radi za Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda i da priprema izveštaje o kršenjima ljudskih ženskih prava za Amnesti International.

Septembra 1993. bila je jedan od osnivača Centra za zaštitu žena i dece (Qendra për Mbrojtjen e Grave dhe Fëmijëve). Od tada datira njena bliska saradnja sa feministkinjama sa ex-yu prostora. U to vreme je vodila dnevnik ženskog aktivizma i kršenja prava, slala je redovne e-mailove na hiljade adresa u celom svetu. Čak i kada je bila izložena progonu od strane srpskih vlasti, Sevdije Ahmeti je odbila da ćuti, prelazila je granice na lični rizik kako bi se glasovi žena Kosova čuli na raznim međunarodnim konferencijama. Septembra 1995. bila je koordinatorka radne grupe za žene u konfliktu u Istočnoj Evropi na NGO Forumu Četvrte svetske konferencije žena UN u Pekingu, u Kini. U živom sećanju mi je Sevdijina diskusija sa Hoze Ajala Lasom, visokim komesarom UN za ljudska prava, na Konferenciji o trećoj korpi ženskih ljudskih prava. Sve smo bile ponosne na temeljitost i relevantnost Sevdijine argumentacije.

Nakon rata, Sevdije Ahmeti se okrenula podršci ženama i deci na Kosovu koji su izloženi nasilju u porodici i seks trafikingu. Otvorila je prvo sklonište za žene. Borila se da se ženska prava uključe u proces izgradnje države. Njen glas se čuo i protiv humanitarne pomoći koja unapred računa na beskrajan besplatan ženski rad – „Zašto ne pošalju špagete, nego šalju brašno? Treba li žene i u šumama da neprestano mese i drže kutlaču?“ Dosledno je odbijala promociju patrijarhata kroz Misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), i kroz Organizaciju za sigurnost i kooperaciju Evrope (OSCE). Kao članica Tranzicionog saveta Kosova, zagovarala je da se stavovi Konvencije za ukidanje diskriminacije žena (CEDAW) uključe u ustav Kosova.

Doživela je osporavanja od nekih članica ženskog pokreta i neprijatno iskustvo da se brani pred istražnim sudijom. Baš to bolno iskustvo Sevdije Ahmeti treba da bude upozorenje aktivistkinjama da patrijarhat hoće da žensku istoriju pretvori u istoriju trača.