Sirovo, iskreno i autentično, umetničkim sjedinjavanjem koncipiran je Najkraći samit

Muzički program počinje DJ setom Drvoduha Shumskog, a u petnaest minuta pre 21 sat kreće filmski program. Nakon toga nastupa Lalić, a od 22 i 30 svira bend Organik soc.

– Ono što ovaj događaj čini posebnim, sem toga što spaja skejt, film i muziku, jeste DIY Benk (DIY – Do it yourself) javni prostor koji je uz pomoć prevashodno mašte, transformisan u neki potpuno novi kontekst. Pretalentovana ekipa Das Drogen, koja nam je napravila plakat za događaj, iscrtaće Benk, i sve će postati festivalski i drugačije od uobičajenog. Takođe, uz kuvara Đorđa Mandića, ješće se jako lepo. Jedva čekam – najavljuje za Danas Nađa Petrović, scenaristkinja i jedna od organizatora festivala kratkog filma Najkraći dan, povodom ove urbane kolaboracije umetnika.

Ona se priseća razgovora sa sastanaka filmske ekipe od prošle zime, kada je spontano nekoliko puta pomenut Samit nesvrstanih, kao kolektiv koji se obraća sličnoj ciljnoj grupi kao i oni, i dodaje da je on i stilski najbliskiji smeru u kom Najkraći dan želi da se razvija u budućnosti.

– Želimo da program našeg festivala, bude povezan sa sirovošću, iskrenošću i autentičnošću, što mislim da Samit nosi sa sobom. Prošlo je nekoliko meseci od tih sastanaka, a onda se desio obrt, saznali smo da se najduži dan u godini (što smo i želeli ove godine prvi put kao festival da obeležimo) poklapa sa danom skejta. Ispostavilo se da je naša saradnja suđena. I deluje mi da je baš super profunkcionisalo! – kaže Nađa.

Povodom filmskog programa pojašnjava da je sastavljen od prošlogodišnje edicije festivala Najkraći dan, ali i skejt filmova koje je odabrala ekipa Samita nesvrstanih. Slot filmova je ravnomerno raspoređen, 4-4.

Iz prošlogodinje selekcije izdvojili su četiri ostvarenja koja su između sebe potpuno drugačija ali zajedno kao celina najbolje predstavljaju ono što im je bitno u programu festivala.

– Prvo treba pomenuti film koji direktno spaja Samit nesvrstanih i Najkraći dan – dokumentarno ostvarenje Hane Piščević “Skok sa maslačka”, intimni portret u kom ona snima svog dečka skejtera dok zajedno putuju i premeštaju se iz mesta na mesto. Film je jako interesantan jer kroz njeno snimanje i način na koji ga ona predstavlja mi ustvari ne upoznajemo samo njega već postajemo upoznati sa njihovim odnosom, dinamikom i jednim mikrosvetom koji par kreira za sebe – pojašnjava Nađa i dodaje da je “Skok sa maslačka” pretprošle godine dobio glavnu nagradu na njihovom festivalu.

Ona najavljuje i film “Lasta” Danila Lazovića, duhovit portret jednog grada sa autentičnim humorom koji stilski podseća na Džona Vilsona.

– Dokumentarni film “Još malo do nove godine” iz prošlogodišnje selekcije je na Nikolu Stojanovića, Pavla Pavlovića i mene ostavio neizbrisiv trag. Film prati klinca koji je opsednut bacanjem petardi, u trenutku kada Hrvatska prolazi kroz krizu zbog zemljotresa koji potresaju njene gradove. Dečaku uopšte nisu problem zemljotresi, nego činjenica da je zbog toga uvedena zabrana bacanja petardi. Zaplet je kao iz Kiarostamijevog filma, a ta sličnost se nastavlja i u tome što gledaoci na festivalu posle prikazivanja, nisu bili sigurni da li je igrani ili dokumentarni film – pojašnjava Nađa.

Tu je i “Kora pomorandže”, animirani film u kom forma i stil komuniciraju savršeno sa sadržajem. Nađa kaže da se on estetski dosta uklapa u to kako oni vide Najkraći dan, i generalno se može shvatiti kao stilska referenca.

Nađa ističe i to da su četiri skejt filma ostavili kao iznenađenje, zato što su stilski interesantni i pomalo eksperimentalni.

Povodom umetničkog objedinjavanja festivala Nađa pojašnjava da se umetnic iz raznih sfera možda poznaju iz viđenja po gradu, ali se spletom okolnosti nisu upoznali, ili im se putevi nisu ukrstili u poslovnom i kreativnom smislu.

– Bitno je da se što više širi saradnja između svih umetničkih grupacija, jer se time pravi neka vrsta talasa, i jedni druge guramo da budemo što vidljiviji u svetu. Ako smo svi ujedinjeni i ako se širi glas o umetničkoj sceni kod nas, onda će se automatski napraviti jedna vrsta fokusa na našu zemlju. Kao što su Rumuni uradili sa rumunskim novim talasom. Taj proces je već počeo uveliko da se dešava, spontano su filmski radnici počeli da sarađuju sa mladim bendovima, da im prave muzičke spotove, prave se međusobne promocije… I to samo treba da se širi – pojašnjava Nađa i dodaje da oni koji se bave filmom kod nas osećaju teret toga što dolaze iz male države.

Prema njenim rečima, na festivalima postoje određene kvote koliko se filmova iz koje zemlje uzima, i film odavde mora da bude makar deset puta bolji od filma iz npr. Francuske, da bi prošao na veći festival i da bi bio zapažen. Ona primećuje da je tako i sa drugim umetnostima.

A pošto je festival Najkraći dan do sada bio organizovan u decembru, Nađa poredi atmosfetu letnjih i zimskih manifestacija. Kod zimskih festivala, kako kaže, akcenat je na ušuškanosti u sali za projekciju, „bioskop tad asocira na otklon od hladne ulice, i mesto gde se zagreju zaleđeni prsti na nogama i rukama. Ipak, nekako je tada suženiji prostor za druženja posle filmova, ili žurke. Sve je nekako skučenije“.

– Kod letnjih filmskih festivala mislim da je najlepše upravo to što postoji mogućnost da se filmovi gledaju pod vedrim nebom u open air bioskopu. Obično je na takvim projekcijama nekako opuštenija atmosfera. Čini mi se kao da uvek dođe raznovrsnija publika, deca, porodice… Konkretno, kad pričamo o lokaciji na kojoj će se održati Najkraći samit, mi se nadamo da će se i slučajnim prolaznicima neki film učiniti zanimljivim i da će onda stati da ga odgledaju do kraja. Možda nam je takva publika i najdraža, neko ko potpuno van konteksta vidi nešto što će mu možda ostati urezano zauvek u glavi, ili bar tog dana uticati na neku odluku, ili će prosto imati zanimljivu anegdotu kad se budu vratili kući. Ostaviti trag na slučajnog prolaznika ili nekog ko nema puno dodira sa umetnošću, mislim da je to nešto baš ključno za ono čime se bavimo – istiće Nađa.

O festivalima

Najkraći dan je manifestacija posvećena kratkometražnom filmu, deo je proslave Svetskog dana kratkog filma, koji se 21. decembra obeležava širom sveta.

– Često se dešava da se kratki film posmatra kao preteča dugometražnog filma i da se omalovažava kao forma. A prosto je istina u tome da su neke priče stvorene za kratki film a druge za dugi. Nije neka priča manje vredna ako je ispričana u formi koja joj odgovara. Najkraći dan, daje prostor mladim autorima, studentima i ljudima koji se amaterski bave filmom da naprave svoje prve profesionalne iskorake, da prikažu negde svoje radove, da dobiju priliku da vide svoje filmove na velikom platnu, gde ti filmovi i pripadaju. Naš festival slavi kratkoću! Kratko i sadržajno! Kao što je koncipiran i sam Najkraći samit – ističe Nađa.

Za Samit nesvrstanih podseća da je počeo kao skejt takmičenje.

– Vožnjom na ulicama i trgovima vratili su skejtu njegov inicijalni urbani duh, a slavljenjem lepote uspešnog trika umesto individualnog pobednika vratili su se prvobitnom sportskom duhu. U želji da se cela ideja proširi i da spoje skejt i umetnost, nastao je Samit team koga čine skejteri i multimedijalni umetnici koji su zajedničkim snagama sazidali ovaj festival. U proteklih pet godina uspešno su realizovali veliki broj projekata u nekoliko gradova širom Srbije od kojih se izdvajaju “Samit nesvrstanih” i “Hali Gali”. Realizovani projekti: Osam Filmskih projekcija, sedam Skejt takmičenja, četiri Izložbe fotografija, tri Fanzina i tri Muzička događaja… A sada će se uspešno realizovati i Najkraći samit! – zaključuje Nađa.