Siva (crna) zona za umetnička dela

 „O Kusovcu i njegovoj ulozi i mestu na tom i takvom tržištu dugo već, budimo iskreni, ispredaju se najrazličitije priče. Stoga bi – kako za (nepostojeći) umetnički sistem, tako i za samog Kusovca, galeriju Artmedija ali i za instituciju Narodnog muzeja u kome je Kusovac bio zaposlen i u kome je iste poslove obavljao decenijama, od značaja bilo da se čitav slučaj istera do kraja, to jest da sve ne ostane samo na jednoj krivičnoj prijavi. Dodatno, sasvim logično, postavlja se i pitanje kako je moguće da ovako osetljive i delikatne – sada vidimo i problematične – poslove ekspertize i procene umetničkih dela decenijama većobavlja samo jedan čovek. Ma ko taj čovek bio, i ma kolika da je njegova pretpostavljena nestručnost ili stručnost, svejedno, ovakve (zlo)upotrebe i(li) greške karakteristične su za situacije u kojima ne postoje sistemska rešenja – to jest kada umesto komisijama ili stručnim telima ovakve stvari bivaju prepuštane pojedincima“, ističe Milenković.

Da se priče o ulozi Nikole Kusovca u kreiranju crnotržišnog ambijenta za trgovinu umetničkim delima, raspredaju većgodinama, Danasu potvrđuje gotovo svaki sagovornik na ovu temu, ali pod uslovom da mu se ime ne pominje. Od onih dana kada je, navodno u maskirnoj uniformi i u pratnji kamera državne televizije, učestvovao u „spašavanju“ vrednih umetničkih dela iz Vukovara i okoline, 1991, Kusovac je na meti kritike antirežimskih krugova kulturne javnosti u Srbiji. Tokom te decenije, etabliran je kao promoter nacionalističkog resantimana u likovnim umetnostima, uz koji su se, pored nespornih autora iz 19. i s početka 20. veka, na scenu uvukli i kreatori hiper-kiča koji se 90-ih prodavao za ozbiljne svote novca.

Tvrdnje koje je Nikola Kusovac izneo u svoju odbranu po pojedinim medijima, da svaki ekspert greši te da neće biti moguće dokazati krivično delo, sagovornici Danasa spremno potvrđuju. „Stručnjak koji je pozvan da radi procenu nekog dela naplatiće svoju ekspertizu bez obzira da li je potvrdio ili odbacio autentičnost dela koje procenjuje. Ukoliko nisu prikupljeni črvsti dokazi, koji zadiru ispod površine, ovo će biti još jedna u nizu bučnih afera iza koje nema konkretnih rezultata“, ističu Danasovi sagovornici.

Sa druge strane, grupa kustosa koja je ustala u odbranu Nikole Kusovca, izašla je u javnost pod punim imenom i prezimenom. Kako je prenela agencija Beta, grupa istoričara umetnosti i kustosa saopštila je juče da veruje da njihov kolega Nikola Kusovac nema nikakve veze ni sa falsifikovanjem službenih isprava ni sa nepoštenim izdavanjem stručnih mišljenja koja su s namerom pomogla prevarantima. „Nikola Kusovac je, bez dokaza, jer nema kriminalne radnje, većosuđen na najtežu kaznu koja brutalno uništava i njega i njegovu porodicu, tim više što je čitav život posvetio struci sa svešću da u nasleđe treba da ostavi samo časno ime“, piše u saopštenju, koje su potpisali Jevta Jevtović, Vera Ristić, Vanja Kraut, Ljubica Miljković, Bojan Popović, Goran Bogojević, Branko Vujović, Nenad Radojčić, Slobodan Savić, Dragica Životić, Radovan Piljak, Branka Ivanić, Sanja Pajić, Aleksandra Nitić, Vasoje Vasić, Vera Grujić, Bojana BorićBrešković, Petar Petrović, Ivan Pavići Ranko Savić.

Krivična prijava protiv muzejskog savetnika u penziji Nikole Kusovca podneta je zbog sumnje da je u galeriji Artmedia procenjivao autentičnost umetničkih dela i da je, od 1999, u više navrata dao stručnu procenu o autentičnosti umetničkih dela koja su, međutim, bila falsifikovana. Potvrde su izdate za falsifikovana dela srpskih slikara Petra Dobrovića, Save Šumanovića, Milana Konjovića, Nikole Graovca, Miće Popovića. Uz Kusovca, krivična prijava podneta je i protiv Ilije Đorđevića, „zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevare“.

Inače, galeriju Artmedia, smeštenu u zgradu Etnografskog muzeja u Beogradu, osnovao je Đorđe Kadijević, istoričar umetnosti koji se, kako potvrđuje u izjavi za Danas, i sam nalazi na meti „jednog dela domaće javnosti“. Kadijevićtvrdi da se iz poslovanja galerije povukao godinu dana nakon njenog osnivanja. Galerija Artmedia neko vreme je organizovala akcije za širu javnost, tokom kojih su građani donosili umetnička dela iz svojih kolekcija na brzu procenu. „Nikolu Kusovca poznajem većpola veka, ista smo gerenacija i zajedno smo diplomirali. Tvrdim da čovek takvog autoriteta i tako visokog doprinosa srpskoj nauci, nikada ne bi dozvolio sebi da se kompromituje pod stare dane. Sem toga, Nikola Kusovac je visokomoralna ličnost, i zbog toga sam uveren da su ovo besmislene optužbe“, ističe Đorđe Kadijević. Prema njegovim rečima, iza svega stoji „jedan aspekt politike“.

„Kusovac je čvrsto opredeljen za ono to nazivamo istorijskom genezom naše umetnosti, a što je u suprotnosti sa onim što promovišu tzv. mladi lavovi iz Muzeja savremene umetnosti, kojima je sumnjivo sve što miriše na tradiciju. Oni Kusovcu ne mogu da oproste otpor prema imitiranju izvikanih veličina iz Kasela, Venecije i sličnih pijaca savremene umetnosti, ali u nedostatku argumentovanih kritika, pokušavaju da ga diskredituju kao ličnost i stručnjaka“, tvrdi Kadijević, i dodaje da je i sam „trn u oku lobiju koji želi da pretumba sve vrednosti“, pod izgovorom usklađivanja sa Evropom. „Za njih su vrednosti Jozef Bojs i Marsel Dišan, koji nemaju nikakve korene u našoj sredini, a to navodno treba da nas legitimiše kao deo Evrope“, konstatuje Đorđe Kadijević.

Iz Ministarstva kulture stigla je i vest da je većformirana Komisija za proveru autentičnosti određenih predmeta, kako bi se izbeglo „davanje dozvola za falsifikovanje dela“. U kojoj će meri akcija MUP zaista razotkriti prave razmere crnog tržišta umetničkih dela, pokazaće se uskoro. Medijska afera je, međutim, uspešno kreirana.