Škabo za Danas: Priče o nastajanju pesama Beogradskog Sindikata koje možda niste znali

U subotu, 17. decembra u klubu Hangar, Beogradski sindikat predstaviće nam „B Strane“, svoj, nešto malo intimniji koncert, na kom će izvoditi pesme koje nisu tako česte na njihovim nastupima. Član ekipe, Boško Ćirković iliti Škabo, odgovorio je našem pozivu i rešio je da nam malo približi pet takvih pesama, sa pričama o njihovom nastajanju i njihovim porukama.

#1. Zalazak trećeg sunca

Ova pesma je nastala pred kraj rada na prvom album, pod jakim uticajem SF knjiga, filmova i stripova koje ceo život baš volim(o). Krenuli smo od fragmenta pesme „Luke and Laya – brother and sister“ Iz Ratova zvezda. Napravio sam jako bolestan ritam, čak dodao zvuk zubarske bušilice i odsvirao raštimovanu gitaru preko. Počeli smo je Feđa. Ogi i ja. Feđa je do kraja pisanja odustao, kapiram da mu je čak i za to vreme bilo pretripovano. Meni je i dan danas to jedan od najluđih pripovedačkih rep tekstova koje smo ikad napisali. Suština sadržaja je borba čoveka sa zlom u sebi samom i samo je izmeštena na neku daleku kolonizovanu planetu, koja je u orbiti oko nekakva 3 sunca. Ne znam ni da li je to fizički moguće, ali čak i to podvlači poentu da je sve moguće kad pobediš zlo u sebi. Zanimljivo je da sam svoj deo snimao posle neprospavane noći, nakon nikad slabije posećenog zajedničkog nastupa VIP, Juice-a i BS u nekom klubu u Rumi 2000. godine.

#2. Olovni vojnici

Napravio sam prilično začudan instrumental koji se svideo Feđi, ali nismo znali šta da pišemo na njega. Tih dana sam u kući našao CD na kojem pokojni Pepi Laković govori, recituje i peva srpske rodoljubive govore i pesme iz perioda Prvog rata. Prota je čuveni govor majora Gavrilovića, baš sa tog mog CD-a, već koristio za uvod u koncertnu verziju matrice za SBS. Stavio sam ga na pomenuti instrumental i toliko je dobro legao da se tema nove pesme istog dana nametnula. Brzo sam napisao strofu, nesvestan da je praktično istog sadržaja kao „One“, pesama Metalike, koju baš gotivim. Feđa i Marko su se maestralno nadovezali, razmotavanjem klupka sećanja slepog i gluvog ranjenika. Tako je nastala naša jedina pesma koja eksplicitno tretira stradanje srpskog seljaka-vojnika u Velikom ratu.

#3. Danima

„Gistro beatz“ nam je poslao paket ritmova preko Šefa Saleta. Nakon jedne gradske noći, Ogi, Nemac, Šoškić i Dare su snimili suludi refren za ovu pesmu. Postojala je čak i Nemčeva strofa koja je zauvek izgubljena u vrtlogu vremena i hard diskova. Tokom perioda od 3 godine i minimum 3 različita mikrofona u BStudiju su kalemljene strofe. Moja je došla pretposlednja, nakon što sam se živ vratio sa „Tour des Geants extreme trail“ trke po Vale del Aosta. Ali ovoj pesmi nije bila suđena sudbina brda sličnih sindikalnih pesama. Nakon što ju je Đafe izvukao iz naftalina, Dare je dodao svoju strofu i pred 22. BS rođendan smo odlučili da je koliko-toliko tehnički ujednačimo i izbacimo. Hteli smo da izbacimo neki video sa par slika i tekstom, ali kad sam se dovatio posla slaganja tih sličica išao je ozbiljan poslić ali i fin slajd šou. I dan danas mi je žao Nemčeve legendarne strofe, ali makar je Šoškićevo „Pamet u glavu!“ preživelo da završi traku.

#4. Himna

Bukvalno prva pesma, preciznije rečeno, nekakav mutant pesme i fristajl rima, koju smo kao BS izvodili zajedno, od BS debija Šefa Saleta u Domu omladine… čini mi se krajem 1999. godine. Marko je napravio loop od klasičnog sempla Ajzaka Hejza i razvukao ga na nekih 6-7 minuta. Snimili smo je kad i pesme za prvi album, ali je bila previše sirova čak i za „Tišinčinu“, pa je završila kao bonus na „Govedina“ singlu. Kao i svako fristajl davljenje, nema refren. Za Hangar smo spremili verziju sa originalnim strofama, dopisanim refrenom i prikladnim novim loopom. Mala pomoć: imali smo istu inspiraciju kao Bjelogrlić za stajling serije „Senke nad Balkanom“.

#5. Samo za BGD

Mi smo Beogradski sindikat i imamo brdo rima i pesama posvećenih izvoru prisvojnog prideva iz našeg naziva. Volimo svoje porodice, krajeve, grad, zemlju i mislimo da je jako lepo ako se neko tako oseća po pitanju svoje porodice, kraja, grada, zemlje, planete, galaksije… Ovo je jedina pesma koja ima ovako eksplicitnu posvetu baš u samom naslovu, iako mnogi koji ne prate toliko rad grupe „Baladu disdienta“ uglavnom zovu „Moj Beograde“. Bit je originalno bio neki moj pitomiji, ali kad sam se po povratku sa osluženja vojnog roka susreo sa strofama snimljenim na ovu Protinu mračnu grmilicu, iz mene je iscurela strofa sa prilično krimi zvučećim početkom (koji se zapravo odnosi na pomenuti vojni rok) i (kako drugari i dan danas vole da me zadirkuju) krajem u stilu turističkog vodiča. Svakako je pesma zbog svoje zvučne tvrdoće i tematike bila prilično ograničenog dometa kod publike van Beograda. U Hangaru se vraća kući u velikom stilu.