Skandal zbog predstave „Oslobođeni Mostar“ reditelja Zlatka Pakovića prema knjizi Dragana Markovine

Rad na pozorišnoj predstavi je u koprodukciji Narodnog pozorišta Mostar, Pozorišta lutaka u Mostaru i Mostarskog teatra mladih, zvanično je početo 11. januara ove godine pod rediteljskom palicom Zlatka Pakovića, koji je tada kazao da je cilj doneti novo svetlo na daske koje život znače i da se premijerna izvedba pred publikom očekuje krajem februara, piše klix.ba.
Knjiga kao „ruka pomirenja“

Međutim, način na koji je Paković postavio predstavu, autor knjige po čijim motivima je rađena, Dragan Markovina ocenio je da ne odražava duh onoga što je bio smisao i da je bolje da predstava ne bude nikako, nego da bude onako kako je reditelj zamislio.

„Kad sam napisao i objavio roman ‘14. februar 1945.’ ideja mi je bila da se Mostar suoči sa samim sobom i svojim traumama, da pokušam da razumem i one koji imaju problem s tim datumom, da ne ćutim o zločinu nad fratrima, ali i da jasno kažem o tome kolika je bila veličina partizanskog Mostara. Ne znam koliko sam u tome uspeo, ali taj dan sam prikazao kroz prizmu 36 likova i njihovu percepciju tih 24 sata. Kroz prizmu ljudi iz svih nacionalnih zajednica, kroz prizmu pobednika i poraženih, od kojih su najveći dio činili stvarni i živi ljudi. Ukratko, napisao sam jedan istorijski roman kao ruku pomirenja i razgovora čitavog grada o tom velikom datumu oslobođenja grada“, pojasnio je Markovina.

Ali, kako navodi kad mu je reditelj Paković poslao tekst predstave koji je takođe poslao i na štampanje da se podeli glumcima, bio je zatečen izmenama koje nemaju veze sa njegovom knjigom.

„U tom tekstu, gde zaista tačno piše da nije moj, nego je nastao po motivima mog romana, imaju dva čina. Prvi koji je baziran na mom romanu, ali iz njega su uzete samo scena ili poglavlje i po u kojem se problematizuje uloga fra Lea Petrovića i Adile Fejić te ustaškog agenta Šimuna Buntića. Tu nema ni Jevreja, njihovih čežnji, ljubavi, progona i povratka, jedva da ima Srba, tu je samo lik doktora Feodora Lukača iz prve priče, a kamo li ideje pomirenja, odnosno duha zbog kojeg sam napisao roman i poželeo ga na sceni“, objasnio je Markovina.

Izmene teksta

U drugom činu koji je, kako naglašava, kompletno reditelj dopisao, priču o odnosu islama i žene danas, stavio u centar pažnje ženu koja želi konvertirati s islama na katolicizam, marginalno to povezujući s današnjim Mostarom, upoređivao katolicizam i islam, delovanje Islamske zajednice i Katoličke crkve, te citirao Kur’an.

„Odmah da kažem nemam nikakav ideološki, ni sadržajni problem s tim. No, to jednostavno ne proizlazi iz duha mog romana, koji religiju jedva i tretira, osim na simboličkom nivou“, naveo je Markovina.
Priznaje da je problem i to što sa rediteljem nije napravio detaljan dogovor, kako će raditi, jer nije želeo da mu se petlja u posao sa uverenjem da će napraviti predstavu u duhu romana, ali kad je tekst pročitao da je shvatio, kako to nije tako i da će njegovo ime i roman služiti za pokriće nečega u šta ne veruje.

Tvrdi da je Pakoviću i rekao da tekst nije dobar i da će proizvesti problem i s fratrima i s Islamskom zajednicom, što je pokazalo i naredno jutro, kad je neko iz štamparije dostavio tekst negde gde je mislio da treba, a direktor jednog pozorišta nazvao Pakovića i rekao da je primio dva poziva s ciljem političkog pritiska.

Politički pritisci

„Dva dana nakon toga mene je nazvao direktor drugog pozorišta i isto mi rekao da ima problem, dodavši nešto što je suštinski tačno. Da se mi jesmo dogovorili da postavimo moj roman na scenu, ali da tekst predstave jednostavno nije moj roman.Dakle, da. Ljudi su zvali jer jesu politički pritisnuti, a pod dva jesu bili u pravu oko sadržaja predstave i uostalom producenti su predstave. I da, ja isto mislim da nemaju šta bilo kakvi pritisci da određuju šta će se igrati na sceni, ali je činjenica da nismo dobili nikakvu odluku, ni zabranu, nego su zvali da porazgovaramo o tekstu koji su dobili“, rekao je Markovina.

Ističe da je zbog cele situacije dogovorio razgovor sa producentima, dok je Paković ne čekajući ishod istih i bez konsultacija s njima, objavio da mu je predstava zabranjena zbog političkih pritisaka iako ima njegovo odobrenje za takvo njeno postavljanje, što je kategorički odbacio.

„Nakon što je objavio to što je objavio i proizveo javno atmosferu koju je proizveo, ja kao autor teksta jednostavno, ni od kog nagovaran, ne želim da se predstava u tom obliku izvede, ne želim nikakav cirkus oko svega, ni predstavu oko predstave i ne želim da se ideja o suočavanju s traumama završi na priči o cenzuri. Na kraju krajeva, kako god bi to završilo, ja bih, a ne Paković ili neko drugi, bio u fokusu zbog nečega što nisam napisao“, konstatovao je Markovina.

Naglasio je i da se predstava može raditi s drugim rediteljem i verno po tekstu romana ili se neće raditi.

Međutim reditelj Zlako Paković je drugog stava i pojašnjava, kako nije bila reč o adaptaciji dela, već da je predstavu radio po pojedinim motivima romana.

„Predstava je zabranjena, samo se to sad ovde drugačije naziva. Meni je nakon tri sedmice uspešnog rada s glumačkim ansamblom obustavljen, dakle, zabranjen dalji rad na predstavi. ‘Oslobođeni Mostar’ nije dozvoljen u Mostaru, jedan krupan društveno-umetnički događaj sprečio je sitne duše. Naprosto, ušao sam u saradnju s nezrelim ljudima koje rukovode isključivo strahovi za vlastite pozicije na koje su ih postavili partijski moćnici, ne po zaslugama nego po političko-verskoj podobnosti“, izjavio je Paković.

Verbalni napad

Cela priča o postavljanju predstave je poprimila neželjene efekte pod kojim je i direktor MTM-a Sead Đulić koji je trebao da bude jedan od producenata sporne predstave postao žrtva verbalnog napada.
Đulić je objavio da ga je scenski radnik Narodnog pozorišta Mostar verbalno napao ispred te pozorišne institucije, nakon što je televizijskoj ekipi dao izjavu o otkazanoj predstavi.

„Kad smo završili i neobavezno razgovarali uključio se u razgovor povišenim tonom, koji je na momente bio i imperativan i oštrog stava. Između ostalog, koliko me pamćenje služi, rekao je ljutito, obraćajući mi se direktno: Nećeš ti nama gurati predstavu da nas zatvore. Znaš li ti šta je uopšte tema ove predstave? Znaš li ti šta su partizani 14. Februara 1945. napravili u Nevesinju i Južnom logoru? Znaš li ti ko je 1945. prešao u partizane? Nećete vi ovde ništa raditi protiv Armije RBiH. Ne može se ovde raditi predstava u kojoj se vređa islam. Ne može se ovde ništa raditi protiv bilo koje vere? Dok sam živ to na sceni ovog pozorišta ne može“, napisao je Đulić na svom blogu deo uvreda koje su mu rečene, prenosi portal klix. ba

Istakao je da je toga bilo još, ali da mu pristojnost ne dopušta da sve napiše, a cela priča je izazvala lavinu komentara i osuda u javnosti, kao i propitivanje razloga za propadanje predstave o Mostaru.