Skulptorke koje su snagom ličnosti obeležile 20. i početak 21. veka

Autorka izložbe  je Rajka Bošković, muzejska savetnica, a asistentkinja autorke izložbe Kristina Armuš.

– Kroz ciklus samostalnih izložbi ovim projektom se predstavljaju opusi skulptorki koje su upravo snagom svoje ličnosti, prevazilazeći sva ograničenja, i lična i društvena, ostvarivši visoke domete, obeležile skulpturu 20. i početka 21. veka – kazali su iz muzeja.

Fenomen odnosa umetnosti i ličnosti kao neiscrpno polje promišljanja, ne samo kao mogućnost za razumevanje stvaralačkog opusa konkretnog umetnika, nego i kao sfera teoretskog uopštavanja i sagledavanja njihovog uzajamnog međudejstva.

Ciklus počinje izložbom Olge Jančić Iskonsko u modernom.

– U svom bogatom i plodnom umetničkom stvaralaštvu od preko šest decenija, Olga Jančić s dubokim razumevanjem i doživljajem iskonskog – uspeva da skulpturama modernog izraza da dimenziju prvobitnosti – ukazuju iz muzeja.

Promišljajući suštinska pitanja čovekovog postojanja – zadivljujuću čudesnost i lepotu života, ona istovremeno zalazi u sfere one druge strane života, sa svim njegovim strepnjama, strahovima i skrivenim ili tek naslućenim patnjama, dodali su.

Gledano u celini, dela u bronzi i aluminijumu mahom su dramatičnih oblika i naziva, dok se ona u kamenu odlikuju blagošću celokupne vizuelne dejstvenosti, koje  punim, zaobljenim volumenima nagoveštavaju plodonosna strujanja iz samog središta odnosno jezgra oblika.

– Smelo, ali krajnje promišljeno, sa izraženom senzibilnošću imanentnom ženskom biću, ona se u svom stvaralačkom opusu upušta u prevođenje nekih ključnih tema ljudskog života u umetnički oblik, odstranjujući, u svojim najboljim ostvarenjima, sve opisno kao nepotrebno i suvišno. U apstrahovanom obliku svojih vrhunskih skulptura postiže zgusnut izraz ideje – bilo da se radi o materinstvu, ljubavi ili jezgru oblika … – istakli su iz muzeja i dodali da je „snažna, istrajna i samosvesna ličnost Olge Jančić, svojom neodstupnom posvećenošću zvanju umetnika, ali i nesvakidašnjom smelošću u suočavanju sa ograničenjima i teškoćama u svom životu, upravo u bavljenju skulpturom nalazila ne samo utočište, nego i smisao svog bivstvovanja“.

„Osećanje koje se javlja pri radu u kamenu u momentima dobre koncentracije je čudesan. To je osećaj intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji – nešto blisko zalaženju u više sfere spoznaje života, dosezanje nekih njegovih novih vrednosti, nešto blisko vanvremenom, neka vrsta srodnosti sa molitvom ili himnom životu. To je takođe i osećanje bliskosti sa sobom, onim boljim delom sebe.“ – kazala je Olga Jančić.

Izložbu Iskonsko u modernom u Muzeju savremene umetnosti, Beograd možete pogledati do 2. maja 2023. godine.

O umetnici:

Olga Jančić (1. februar 1929. Bitolj – 25. oktobar 2012. Beograd). Vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu upisuje sa šesnaest godina (1945-49). Završava petogodišnju specijalizaciju u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvuje u osnivanju grupe Prostor 8 koja prvi put priređuje izložbu u slobodnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957. godine. Prvu samostalnu izložbu ima 1959. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu. Iste godine dobija nagradu za skulpturu na I međunarodnom bijenalu mladih u Parizu. Izlaže na preko 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je u selekciji najznačajnijih izložbi jugoslovenskih umetnika u inostranstvu. Tokom života organizovane su joj dve retrospektivne izložbe: prva u Muzeju savremene umetnosti 1987. godine i druga 2005. godine u Muzeju „25. maj“ u Beogradu. Dobitnica je značajnih nagrada među kojima su: nagrada „Politike“ iz Fonda Vladislav Ribnikar (1977), Nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, (1984), Oktobarska nagrada grada Beograda za skulpturu, (1987) i druge. Dela Olge Jančić zastupljena su u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu: Muzej savremene umetnosti, Beograd, Kuća Legata, Beograd, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, Moderna galerija, Ljubljana, Muzej na sovremena umetnost, Skoplje, Muzej moderne umetnosti, Beč, Muzej moderne umetnosti, Aleksandrija i drugim. Svoju zaostavštinu poklonila je Gradu Beogradu koja se čuva u Kući legata.