Foto: Nenad KovačevićSkulpture Olge Jevrić (1922 -2014), naše najznačajnije vajarke i akademika, koje su prvi put izložene u Užicu, mogu se pogledati u Gradskoj galeriji do 26. oktobra.
Postavka, koja je priređena zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji te ustanove i Galerije SANU, koju je pokrenuo akademik Ljubomir Simović, a povodom obeležavanja Dana Užica, sadrži trideset skulptura malog i srednjeg formata, koje su nastale od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka. Među eksponatima, koji takođe potiču iz Legata Olge Jevrić u SANU, nalaze se pribor za rad i materijali – cement, gips i gvožđe u prahu kojima je umetnica eksperimentisala i stvorila originalnu smesu za vajanje. Postavku prate dokumentarni film „Skulptura u svetu predela i pejzaža Olge Jevrić“, za koji je scenario napisao akademik Ljubomir Simović, i reportaže „Nešto sasvim lično“, razgovor sa vajarkom koji je vodio Sveta Lukić, i „Retrospektiva Olge Jevrić“, autora Dragomira Zupanca.
Akademik Dušan Otašević, koji je govorio na otvaranju izložbe, podsetio je na bogatu biografiju velike umetnice i njeno značajno i originalno delo.
„Odbacivši pouke i saznanja stečena na Akademiji likovnih umetnosti, koja su zasnovana na klasičnoj i evropskoj skulptorskoj tradiciji, Olga Jevrić je napravila džinovski iskorak ka novom skulptorskom izrazu. Ne treba zaboraviti da se to događalo pedesetih godina prošlog veka, kada u Srbiji nije postojalo ništa slično“, kazao je Otašević. On je podsetio na to da je umetnica završila i Muzičku akademiju, a potom citirao njene reči iz jednog intervjua: „Slušajući muziku doživljavala sam logiku kretanja zvuka, zvučnih masa, linija i tišina. Tu logiku kretanja zvuka projektovala sam u gradnju oblika. Ne znam da li bih imala hrabrosti da se upustim u apstraktnu formu da nisam imala to iskustvo i takav doživljaj muzike.“
Istakavši da je „suštinski odnos između zvuka i tišine Olga Jevrić prenela u svoje skulpture, zasnovane na ravnopravnom odnosu između skulptorske mase i praznine, gde praznina ima istu vrednost kao i puna forma“, Otašević je naveo i to da je umetnica bila originalna i u odabiru materijala za svoje skulpture.
– To je kao kada bi kompozitor nezadovoljan postojećim konstruisao sopstveni muzički instrument kojim bi, na najbolji način, mogao da izvede svoje delo. Olga Jevrić je s pravom svrstana u sam vrh naših i svetskih umetnika 20. i početka 21. veka, ocenio je akademik Dušan Otašević.
Žaklina Marković, autorka izložbe i kustoskinja Legata, navodeći da je Olga Jevrić pripadala generaciji evropskih umetnika koji su učinili izuzetno značajna pomeranja ka savremenom vajarskom izrazu i da je postala jedan od najistaknutijih umetnika jugoslovenske i srpske umetnosti, podsetila je na to da je umetnica, šezdesetih godina prošlog veka, raskinula sa simbolikom u skulpturi i okrenula se samim likovnim elementima – materijalu i apstraktnom izrazu.
– Originalnost njene skulpture u materijalu i izrazu dokazuje da se nije koristila iskustvom drugih umetnika, niti da joj je ko bio uzor. Bliži su joj bili zakoni prirode i fizike, navela je Markovićeva i i dodala da se umetnica „studiozno bavila problemima mase i prostora, povezujući ih najčešće gvozdenom armaturom u monumentalnu formu“.
Inače, Olga Jevrić je autorka dve spomen-biste na kojima su prikazani Dušan Popović (1884 -1918), novinar i jedan od osnivača radničkog pokreta u Srbiji, i Miodrag Milovanović Lune (1921 -1944), narodni heroj iz Užica.
Odraz epohe
„Skulptura je za mene razlog za život. To je potvrda moje egzistencije, jedini razlog da opravdam svoje postojanje. Nisam sigurna da moj rad, van mene, za okolinu, ima sada nekog smisla. No za pedesetak godina, možda će biti odraz jeden epohe“, rekla je svojevremeno o svojim skulpturama Olga Jevrić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
