Skup u SANU sutra posvećen kompozitorki Isidori Žebeljan 1Foto: Aleksandar Veljković

U organizaciji Odeljenja umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti sutra će se u SANU održati skup osvećen sećanju na akademika Isidoru Žebeljan, koja je preminula 29. septembra 2020, dva dana posle svog 53. rođendana.

Najmlađi član SANU, Isidora Žebeljan bila je jedna od najpoznatijih i najizvođenijih srpskih kompozitora mlađe generacije na svetskoj muzičkoj sceni, dirigent i izvođač, profesor na „Katedri za kompoziciju i orkestraciju“ Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.

O ličnosti i delu ove svestrane umetnice, koja je komponovala klasiku svih žanrova, pozorišnu i filmsku muziku, ali i imala jasnu svest o svetu i vremenu u kome živi, o čemu je javno i glasno govorila, danas u SANU trebalo bi da svedoče: akademik Milan Lojanica, sekretar Odeljenja umetnosti SANU, Ivana Medić iz Muzikološkog instituta Akademije, književnik i pozorišni reditelj Vida Ognjenović, kao i Pol Kasidi , član i umetnički rukovodilac Brodski kvarteta iz Londona i Danijel Rouland. violinista i profesor Kraljevskog muzičkog koledža iz Londona. Kako je najavljeno iz SANU, u muzičkom delu programa učestvuju: sopran Aneta Ilić, violinista Mirjana Nešković, violončelista Srđan Sretenović i Aleksandar Stefanović, harmonika
Isidora Žebeljan rodila se u Beogradu 27. septembra 1967. godine. Detinjstvo je provela u Vojvodini, odakle su njeni roditelji, a potom i suprug. Kompoziciju je studirala na FMU u klasi akademika Vlastimira Trajkovića. Od 2002. bila je profesor kompozicije na istoj visokoj školi i prva žena profesor kompozicije u Srbiji. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 2006, a za redovnog 2012. godine. Bila je i član Svetske akademije umetnosti i nauke.

Pažnju međunarodnih muzičkih krugova privukla je sa operom „Zora D“, koja je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003, u režiji ser Dejvida Pauntnija. To je uvelo u svet prestižnih svetskih festivala za koje je muziku pisala po porudžbini. NJenu muziku izvode najznačajniji ansambli današnjice širom Evrope, Izraela, Dalekog Istoka, Amerike, Afrike i Australije. Autorske kompakt diskove sa svojom muzikom objavila je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Napisala je muziku za 40 pozorišnih predstava izvedenih u teatrima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Norveškoj, a tri puta je dobila Sterijinu nagradu. Najviše je sarađivala sa rediteljem Dejanom Mijačem, kao i sa Vidom Ognjenović, Tomijem Janežičem, Slobodanom Unkovskim i Nebojšom Bradićem. Njen opus je ne samo višestran nego i impozantan, koliko i broj domaćih i međunarodnih nagrada.

U intervjuima je otkrivala da joj je uzor ruski kompozitor Sergej Prokofjev – „lucidan, neobičan umetnik, pun iznenađenja“, čija je muzika, kad je imala 12 godina „kao na filmu“ preokrenula njen unutrašnji svet. Svoja muzička interesovanja i uticaje definisala je kao jednostavnu formulu: „Prokofjev je esencija lucidnosti, Seks Pistolsi su energija, a Madnes i jedno i drugo – mislim da su moje opere seksi madnes“. Tvrdila je da je pokreće sve što postoji u životu, književnost, film…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari