Skup u SANU sutra posvećen kompozitorki Isidori Žebeljan

Najmlađi član SANU, Isidora Žebeljan bila je jedna od najpoznatijih i najizvođenijih srpskih kompozitora mlađe generacije na svetskoj muzičkoj sceni, dirigent i izvođač, profesor na „Katedri za kompoziciju i orkestraciju“ Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.

O ličnosti i delu ove svestrane umetnice, koja je komponovala klasiku svih žanrova, pozorišnu i filmsku muziku, ali i imala jasnu svest o svetu i vremenu u kome živi, o čemu je javno i glasno govorila, danas u SANU trebalo bi da svedoče: akademik Milan Lojanica, sekretar Odeljenja umetnosti SANU, Ivana Medić iz Muzikološkog instituta Akademije, književnik i pozorišni reditelj Vida Ognjenović, kao i Pol Kasidi , član i umetnički rukovodilac Brodski kvarteta iz Londona i Danijel Rouland. violinista i profesor Kraljevskog muzičkog koledža iz Londona. Kako je najavljeno iz SANU, u muzičkom delu programa učestvuju: sopran Aneta Ilić, violinista Mirjana Nešković, violončelista Srđan Sretenović i Aleksandar Stefanović, harmonika
Isidora Žebeljan rodila se u Beogradu 27. septembra 1967. godine. Detinjstvo je provela u Vojvodini, odakle su njeni roditelji, a potom i suprug. Kompoziciju je studirala na FMU u klasi akademika Vlastimira Trajkovića. Od 2002. bila je profesor kompozicije na istoj visokoj školi i prva žena profesor kompozicije u Srbiji. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 2006, a za redovnog 2012. godine. Bila je i član Svetske akademije umetnosti i nauke.

Pažnju međunarodnih muzičkih krugova privukla je sa operom „Zora D“, koja je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003, u režiji ser Dejvida Pauntnija. To je uvelo u svet prestižnih svetskih festivala za koje je muziku pisala po porudžbini. NJenu muziku izvode najznačajniji ansambli današnjice širom Evrope, Izraela, Dalekog Istoka, Amerike, Afrike i Australije. Autorske kompakt diskove sa svojom muzikom objavila je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Napisala je muziku za 40 pozorišnih predstava izvedenih u teatrima u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Norveškoj, a tri puta je dobila Sterijinu nagradu. Najviše je sarađivala sa rediteljem Dejanom Mijačem, kao i sa Vidom Ognjenović, Tomijem Janežičem, Slobodanom Unkovskim i Nebojšom Bradićem. Njen opus je ne samo višestran nego i impozantan, koliko i broj domaćih i međunarodnih nagrada.

U intervjuima je otkrivala da joj je uzor ruski kompozitor Sergej Prokofjev – „lucidan, neobičan umetnik, pun iznenađenja“, čija je muzika, kad je imala 12 godina „kao na filmu“ preokrenula njen unutrašnji svet. Svoja muzička interesovanja i uticaje definisala je kao jednostavnu formulu: „Prokofjev je esencija lucidnosti, Seks Pistolsi su energija, a Madnes i jedno i drugo – mislim da su moje opere seksi madnes“. Tvrdila je da je pokreće sve što postoji u životu, književnost, film…