SKZ predstavila prvih šest od 30 antologijskih knjiga iz nove edicije Srpska književnost za decu

Edicija je pokrenuta 2023, a u Prvom kolu objavljeno je šest od 30 planiranih knjiga – antologije stvaralaštva za decu Jovana Jovanovića Zmaja, Brane Cvetkovića, Ive Andrića, LJubivoja Ršumovića, Grigora Viteza i Aleksandra Vuča.

Kriterijum za izbor pisaca za Prvo kolo nove edicije, kako tvrde u SKZ, bio “tehničke prirode”.

– Zamisao je da se u jednoj antologijskoj ediciji objavi sve što je najznačajnije u ovoj sve važnijoj grani književnosti. Idejni tvorac edicije je bivši upravnik SKZ Dragan Lakićević, a cilj je da se knjige koje u njoj budu objavljene usmere ne samo ka deci, kao najvažnijim čitaocima, nego i ka onima koji proučavaju knjževnost za decu. Svaka knjiga sadrži predgovor, prateće testove, rečnike manje poznatih reči i drugi književni aparat – ukazao je Duško Babić, upravnik SKZ.

Prema njegovim rečima, Edicija će imati pet kola sa po šest knjiga, drugo bi trebalo da se pojavi iduće godine.

Babić je podsetio da je Prvo kolo nove edicije samo desetak dana po objavljivanju dobilo Specijalnu nagradu na prošlom 66. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

https://www.danas.rs/mesto/knjizevnost-za-decu/

Srpska književnost za decu, kako se juče čulo, ima tradiciju dužu od 260 godina i u SKZ žele da u njoj antologisjki obajve sve što je važno od kraja 18. veka i Dositeja Obradovića do početka 21. veka. Za narodnu književnost planirane su dve knjige, a 28 izabranih autora imaće samo po jednu knjigu.

Izbor, predgovor i napomene za antologiju Jovana Jovanovića Zmaja “Naš je sad ceo svet” uradila je Zorica Hadžić Radović, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ona se opredelila za pesme iz raznih tematskih oblasti prvog pravog srpskog pesnika za decu, jednog od osnivača SKZ i autora njenog zaštitnog znaka, koji je bio i crtač stripova i ilustrator časopisa za decu.

Uz pesme čika Jove Zmaja, profesorka Radović uvrstila je i neobičan izbor proze – priča i dosetki, a u predgovoru je koristila i gotovo nepoznatu Zmajevu prepisku.

Za knjigu Brane Cvetkovića “Branine igrarije” bio je zadužen Aleksandar Pejčić, prema oceni u SKZ, najbolji je poznavalac renesansnog dela ovog svestranog međuratnog srpskog umetnika – glumca, reditelja, scenografa, karikaturiste, ilustratora, dečijeg pesnika, pripovedača, prevodioca, osnivača pozorišta „Orfeum“. Kako se juče naglašeno u SKZ, “ono što Jovan Jovanović Zmaj bio u 19. veku, Brana Cvetković bio je u 20. veku”.

Profesor Pejčić napravio je izbor iz Cvetkovićeve virtuozne rimovane proze, pripovetki, pouka, zagonetki, poezije… i napisao prateće tekstove.

– Da je živ Ivo Andrić bi rekao da nikad nije pisao za decu, ali deca jesu junaci njegovih pripovetki koje su našle u ovoj antologiji SKZ “Deca i druge pripovetke“. Andrićeva “Priča iz detijnstva”, objavljena 1935, prva menja pogleda na detinstvo, a ne Kiš. Kiš je tek treći, posle Andrića 1954. objavljeno je i “Veliko dvorište” Stevana Raičkovića – rekao je profesor Milan Aleksić, autor izbora, predgovora i napomena za Andrićevu antologiji u novoj ediciji SKZ.

Za delo Ljubivoja Ršumovića bila je zadužena Zorana Opačić, koja je istakla da je retrospektivni izbor od 30 knjiga mogao da bude mnogo širi.

– Poseban fenomen srpske književnosti, ne samo za decu predstavlja pojava pesnika, prozaiste, radio i TV stvaraoca LJubivoja Ršumovića pre više od pola stoleća. Ršum, koji je on načinio s poezijom, u epohi Duška Radovića i Branka Ćopića predstavlja nemerljiv doprinos igri i lepoti pesništva. Ršumove pesme za pevanje osvojile su dečji svet – naglasia je Zorana Opačić, koja se u knjizi “Svakojaki ršumi” pozabavila raznim aspektiam Ršumovićeve književnosti – pesmama, pričama, dramama.

Ona je objasnila da se u Prvom kolu našla i antologija Grigora Viteza “Svirala od vrbe“, gde je reč „i o dodatnom omeđivanju nacionalnog korpusa“.

„Neki autori imaju dvojnu pripadnost, kakav je na promer slučaj sa slavonskim  Srbinom Grigorom Vitezom koji se pozicionira u unutrašnje nacionalno jezgro“, rekla je Zorana Opačić  i  najavila da će se i u narednim kolima Srpske književnosti za decu naći dela pisaca sa dvojnom književnom pripadnošću

Za Vitezovo delo bio je zadužen Duško Babić.

Na knjizi “Moć čigre” Aleksandra Vuča, srpskog i jugoslovenskog romansijera, pesnika i nadrealiste, radio je Strahinja Polić, koji je u ovu antologiju pored poznatih Vučovih poema za decu „Pet petlića“ i “San i java hrabrog Koče” uvrstio i druge pesme i priče ovog stvaraoca.

Preporuka

Predstavljanju Prvog kola Srpske književnosti za decu u SKZ juče su prisustvovali učenici, nastavnici i profesori beogradskih osnovnih i srednjih škola, kao i Učiteljskog i Filološkog fakulteta. Duško Babić više puta ukazao je na značaj saradnje SKZ sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, čijim je dopisom školskim ustanovama preporučena nova edicija SKZ. Babić je najavio da će se SKZ posebnim pismom obratiti školama nudeći povoljne finansijske uslove za kupovinu ovih antologijskih dela književnosti za decu, koja su i juče u SKZ mogla da se kupe na “sniženju”.