Foto: Milan Maricic/ATAImages– Čini mi se da mi u našem društvu moramo stalno da se podsećamo najosnovnijih činjenica, koje bi trebalo da se podrazumevaju. Kao što je na primer činjenica da su protesti jedan od načina javnog izražavanja mišljenja u društvima koja nastoje da obezbede elementarne slobode, kao što je, recimo, sloboda govora. Ili na primer činjenica da je nasilje svaka vrsta sprovedenog ili ponovljenog, verbalnog ili neverbalnog, ponašanja koje za posledicu ima stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja ili integriteta neke osobe ili grupe ljudi – kaže glumac Slaven Došlo za Danas uoči osmog po redu protesta Srbija protiv nasilja.
Prema njegovim rečima, po navedenoj definiciji, “mi svakodnevno živimo nasilje”.
– U ovakvoj situaciji, ljudi bi mogli da biraju strah. Ali, biraju ljutnju i nezadovoljstvo jer veruju da je to bolji način da se zaštite i eventualno nešto promene, nego strah koji čoveka tera u povlačenje i pasivnost. I, tu dolazimo do korena svega. Ljudi prosto više ne žele da budu uplašeni – za svoju egzistenciju, za svoje dostojanstvo, porodicu, decu, radna mesta … I, nije bitno kako je negde drugde i da li je bolje ili gore. Mi smo odgovorni za naše društvo – ističe Slaven.
“Ovo je apel državi da ne želimo da živimo u društvu u kom je najniža ljudska priroda predstavljena kao normalnost”
On kaže kako je svestan etiketa koje se lepe za njegovu generaciju kao i da su tragedije koje su se dogodile 3. i 4. maja posledica kumulativnog nasilja na koje se predugo ćutalo.
– Slušao sam nedavno da smo mi, deca razočaranih roditelja (i slažem se, mi jesmo deca roditelja razočaranih u promene), naučeni da se ne mešaju u stvari dalje od sopstvene egzistencije. Predugo smo bili letargični i pretvarali se da ne vidimo i ne čujemo. Posledice toga su nam konačno postale jasne u svoj svojoj težini posle tragičnih događaja bez presedana početkom maja – kaže Slaven i podseća koliko je ovde negovanje pogrešnog narativa uticalo na komunikaciju.
– Ne smemo zaboraviti da su tu cele generacije koje su odrasle na ovom senzacionalističkom postratnom narativu, i da je to postao model komunikacije. Konstantne podele na koje smo navikli dovele su do prekida dijaloga između ljudi različitih mišljenja. Ovo je pokušaj obnove te komunikacije i apel državi da ne želimo da živimo u društvu u kom je najniža ljudska priroda predstavljena kao normalnost – naglašava Slaven.
On dodaje da su dramski umetnici po prirodi svoje profesije svesni koliko su, i sloboda i empatija važni.
– Na moju radost, većina nas glumaca, čiji je posao da kroz empatiju spoznamo i razumemo različita stanovišta različitih ljudi, ima vrlo jasan stav o beskompromisnosti slobode govora i slobode mišljenja. U društvima koja razmisljaju o neistomisljenicima kao o „drugima“, to ume da bude vrlo iritantno. Međutim, niko ne sme da živi u strahu zbog posedovanja ličnog stava, a sam odgovor na takva istupanja potvrđuje da je nasilje definitivno prisutno i da razloga za protest ima – zaključuje Slaven Došlo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
