Slepoočnica ili linija na grčkoj vazi

Na tom prvenstvu odigrao je jednu utakmicu i dao gol volejem protiv Mađara.

Na utakmici Kruzeiro-Korintijas, u septembru 1969, doživeo je povredu oka, odvajanje mrežnjače i gotovo da se oprostio od fudbala.

Tostao je otišao na operaciju u Hjuston i potpuno se oporavio.

U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Meksiku postigao je deset golova.

Bio je najbolji strelac u reprezentaciji Brazila.

Na Svetskom prvenstvu 1970. odigrao je svih šest utakmica. Tostao, Mali Novčić, imao je muzički osećaj za prostor i napad Brazila išao je onako kako se Tostao kretao.

S loptom i posebno bez lopte.

Tostao, Anri Matis na terenu. Brazil je u Meksiku pobedio na svih šest utakmica.

Ali je najteža bila protiv Engleske: kakav je golman Gordon Benks… Žairzinjo je prodro kao vihor do korner linije, Benks to prati, zatvorio je prvu stativu, Žairzinjo centrira na drugu stativu, Pele glavom šutira i ta lopta strahovito udara u zemlju i ulazi u gol, ali Benks to stiže letećom paradom.

Takva odbrana vodi golmana u bunilo i racio nesavladivosti.

To je najbolja odbrana u Meksiku 1970.

Negde u prvom delu drugog poluvremena, 59. minut, rezultat je 0:0, Tostao ide u prodor po levoj strani, prolazi kroz telo jednog Engleza, onda proturi kroz noge Bobi Muru, to je drskost dečaka s ulice, prodati tunel najboljem odbrambenom igraču na svetu, prelazi još jednog Engleza, pravi piruetu i desnom centrira na Pelea u srcu šesnaesterca.

Pele prima tu loptu na grudi, spusti je a onda s lepkom, pred njim su trojica Engleza na 30 santimetara od njega, iz malog rolinga prosledi tu loptu Žairzinju.

Sve je to na jednom kvadratu, na dlanu, Žairzinjo sad ima pučinu pred sobom i izađe Benks, to je tačno u podne, brži je Žairzinjo, i zariva strelu, visoko u suprotan ugao.

Jedan : nula za Brazil. Ta akcija, ta linija – Tostao – Pele – Žairzinjo ima dužinu munje i hiljadu i jedne noći.

To je gol koji se najduže čekao tog žarkog jula u Meksiku. Gordon Benks imao je sličnu povredu oka kao Tostao i morao je da napusti fudbal.

A dribling, šta kaže Tostao o driblingu: „Počinje bolom u stopalu a završava se u lepoti slepoočnice“.

Tostao je na utakmici Južnoameričkog kupa Vasko de Gama – Milionarios iz Bogote opet doživeo tešku povredu oka, otišao je na novu operaciju i morao je da napusti fudbal. Imao je držanje princa, držao je glavu kao labud i činilo se da njegov pogled iz Sijad Meksika doseže do njegovog rodnog grada.

Tostao je postao očni lekar, i držao je ordinaciju u svom gradu, Belo Horizonte.

Koliko je važno kako se kreće Tostao najbolje je znao, najbolje razumeo Žerson, dirigent igre brazilske reprezentacije: „Najbolji dribling je dupli pas, ili produžiti liniju na grčkoj vazi“.

Kad je reprezentacija Brazila bila u Berlinu Tostao i Klodoaldo bili su u Novom muzeju, srušenom 1943. i 1945. u savezničkom bombardovanju.

Tostao je bio opčinjen portretom kraljice Nefretiti: „To je najlepši profil koji postoji. I anfas i profil. Tako smo mi igrali, s Peleom, u Meksiku 1970.“

Ove male priče ne mogu bez Žairzinja i Rivelinja. To je dobra rima.

Dva meseca pre početka Svetskog prvenstva u Meksiku Žairzinjo je imao tešku povredu kolena.

Prema prognozama lekara bile su male šanse da se oporavi do početka prvenstva. Trener Botafoa i savezni kapiten Mario Zagalo, prvak sveta 1958. i 1962. insistirao je da i Zairzinjo, iako povređen, bude na spisku putnika za Meksiko.

U junu 1962. održano je omladinsko prvenstvo Rio de Žaneira.

Na tom prvenstvu bio je junior Botafoga Žair Ventura Filho. Američki pesnik DŽems Rajt, koji je te 1962. bio u Riju na usavršavanju portugalskog jezika, objavio je u NJujorkeru pesmu (ciklus od osam pesama) Apolon ispod koje je datum Rio de Žaneiro, 19. jun 1962. Taj mladić lica potamnelog / od morske vatre / sve brže zabada svoju / iglu od kosti u mrežu / i gubi mi se iz vida / pa se vraća dok mu mesec ojačava / ramena, pa nestaje… / Ta morska vatra / samo je mesečeva hladna senka / a mesečeva vatra / samo je hladna/senka na licu / mladog ribara. / To je jedini dom u kome / tako, uveče, / sam, / Bog ostaje živ.

I činilo da je taj mladić, lica potamnela, sišao s Anda, i trčao pored desne aut linije kao mladi Bog.

Na svakoj utakmici u Meksiku Žairzinjo je uspeo iz te božanske lepote da postigne gol.

Na svih šest utakmica, i najvažniji treći gol u finalu protiv Italije.
Da li je mladi američki pesnik te 1962. dolazio na utakmice omladinskog prvenstva u Riju, i da li je pesma Apolon posvećena Žairzinju, ne znam.

A malo me je mrzelo da to proveravam. Ali apsolutno znam da je DŽems Rajt gledao Žairzinja i znam da je baka Žairzinja, baka po majci, bila Japanka.

Ah, te morske ljubavi.

Kad je deda Žairzinjo bio ljut, njegova žena Japanka je kad on ode u nervozu, govorila unucima: „Kad se padne u jarost valja baciti pogled na more“.

Za Žairzinja more je bilo fudbalski teren. I pesma Mija Raičevića Zvezdara. A, zašto baš Zvezdara i Dostao i Žairzinjo, ali tako je.

u gradskoj na zvezdari
već sam treća godina
ležim kao bolni dojčin
i nije mi ni do čega

tako je bilo do jesenac
kad mi je neko donio
MALOG PRINCA

otada stalno mislim
na granu koja prolazi
pored moga prozora
i htio bih da je pitam
prije nego što me odnesu
da li je negdje
neznano gdje
neeka ovca koju ne poznajemo
pojela ili ne jednu ružu…