Foto: Nenad Kovačević Retrospektivna izložba Rada Vergovića, uglednog užičkog akademskog slikara, koja je pre neki dan otvorena u Gradskoj galeriji Užice, može se pogledati do polovine juna.
Jedan od najznačajnihih užičkih slikara, predstavio se bogatom, tematski i likovnim tehnikama raznovrsnom postavkom u prizemlju i na spratu Galerije, koja je izazvala veliko interovanje publike. Izložbu čini oko 300 eksponata – ulja na platnu, crteža, grafika, karikatura, grafičkih rešenja za knjige i novine, nastalih od 1960. do 2018. godine.
Bogatog i ekspresionističkog kolorita i posebnog poetskog pristupa, Vergović slika svoj zavičaj – Užice koje nestaje, fasade oronulih kuća, zanatske radnje, kafane, crkve i javne česme, portrete znamenitih sugrađana, pejzaže i mrtvu prirodu, ali i nadrealne prizore kojima predstavlja univerzalne vrednosti kroz likovna istraživanja tradicionalnih motiva i mitova.
Katarina Dogandžić Mićunović, istoričarka umetnosti, navela je da je Vergović od početka umetničke karijere „tragao za lepotom, pri čemu je lepota iskaz dobrote koja pobeđuje zlo“.
Otvorenost umetničkog izraza i vrhunsko majstorstvo čine Vergovićevu umetnost privlačnom“, rekla je ona i okarakterisala njegovo slikarstvo kao vrstu poetskog realizma u kome dominira koloristička ekspresija. Za grad su, kako je istakla, posebno važni njegovi ciklusi slika starih kuća i načina života u Užicu, kao i serija portreta znamenitih Užičana, te da sve to predstavlja „dragocenu zaštitarsku datoteku grada“.
Navodeći da za Vergovića „između ljubavi i istine stoji znak jednakosti“, književnik i novinar Zoran Jeremić je podsetio na reči Stiva Tešića, Užičanina i oskarovca, da „istinu možeš prikazati samo nečim što pišeš i voliš, tako i Rade Vergović istinu o zavičaju tako dobro slika, jer ga voli bez motiva, otvorenog srca za njegove i dobre i loše strane“.
Zavhalivši se Užičanima što su njegov rad pratili skoro šest decenija, Vergović je rekao da je tokom cele umetničke karijere tragao za lepotom u čoveku koja je, kako je ocenio, „danas postiđena i odbačena“.
Ako ljudi izgube emociju i osećaj za lepo, izgubiće sebe. Želim da se sačuvaju emocije i iskonski osećaji za ljudskost, pravdu, život i sve ono što bi moglo da nas izvuče iz opšte destrukcije i otuđenja. Verujem u to da lepota i čovečnost mogu da spasu svet i to je moj kredo“, kazao je za Danas umetnik i dodao da je „sve što je saznavao o sebi i svom okruženju nanosio na platno bojom i dušom i poklanjao ljudima“.
Za razliku od savremene likovne umetnosti, koja se udaljava od boje, Vergović navodi da „boja na njegovim slikama nije statista, ni dekor i da ne služi za opisivanje motiva, već je izraz za sebe i prestavlja samu sebe“.
Umetnost, kao i ljudi, prolazi kroz određene faze kojima se traže drugačiji načini za opise sveta i života, ali umetnici raspolažu beskrajnim mogućnostima da se iskažu“, poručio je Vergović o likovnim trendovima i svedočio da je bio zaljubljenik u svoj rodni grad koji se, kako je kazao, veoma promenio.
U poslednje vreme Užice je mnogo učinilo da iz njega „pobegnem“, jer to više nije onaj grad u koji sam bio zaljubljen. Nedostaje mu ljubavi, tolerancije, poštovanja i šale. Ljudi se više ne šale i počeli su da psuju, kazao je umetnik i dodao da „najveći deo slobodnog vremena provodi sa svojim unukama, da ne bi otišle u inostranstvo“.
Osim slikarstva, Vergović se bavi crtežom, grafikom, karikaturom, ilustracijom, grafičkim opremanjem knjiga i autor je nekoliko mozaika i murala u gradu. Samostalno je izlagao 36 puta i učestvovao na više od 150 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, a nagrađivan je značajnim nagradama i priznanjima. U mladosti je bio i glumac, pa je 1959. godine bio prvi filmski partner Milene Dravić u filmu „Vrata ostaju otvorena“, u kome je naša glumačka diva debitovala, ali se zarad slikarstva odrekao glumačke karijere
Bogata umetnička karijera
Rođen u Užicu 1939. godine, Vergović je diplomirao slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Radio je u užičkim „Vestima“, kao likovni i tehnički urednik, i bio direktor štamparije „Rujno“. Član je ULUPUDS, koje ga je 2008. godine nagradilo za životno delo. Jedan je od osnivača udruženja „Pivo Karamatijević“ i Udruženja likovnih umetnika Užica, čiji je bio prvi presednik, a pokrenuo je mnoge likovne kolinije, među kojima i onu u Višegradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
