Slikar koji je iz srednjeg veka zakoračio u renesansu

Početkom marta Muzej lepih umetnosti je još uvek bio otvoren i retrospektivu je za samo nekoliko nedelja videlo više hiljada posetilaca iz celog sveta. Muzej je trenutno zatvoren za sve posete do daljnjeg. Zbog ove prinudne pauze izložba će biti produžena, ali se još uvek ne zna do kada.

Slike su na izložbu stigle iz galerija celog sveta; Amerike, Rumunije, Nemačke i Italije. Reč je o radovima koji se retko pozajmljuju zbog njihove osetljivosti i ogromne vrednosti.

U svetu je sačuvano samo dvadeset originalnih dela Jana Van Ajka. Polovina njih je stigla u Gent zbog ovog izuzetnog događaja.

Izložba je jedinstvena prilika da se otkrije prefinjena umetnost revolucionarnog slikara iz petnaestog veka, koji je prosvetlio flamansko slikarstvo utirući put velikanima kao što su Hieronimus Boš i Piter Brojgel stariji.

Smatra se da je Van Ajk rođen između 1390. i 1395. godine. Radio je u Hagu, a zatim u Francuskoj, na dvoru vojvode Filipa Dobrog od Burgundije koji je bio jedan od obožavalaca flamanskog slikarstva i na svom dvoru okupljao najdarovitije umetnike tog vremena.

Filip Dobri je poslao Van Ajka u Španiju gde je slikar živeo i radio neko vreme, a 1431. se preselio u Briž gde je umro 1441. godine.

Usavršavajući tehniku ulja na platnu, Van Ajk savladava vazdušnu perspektivu i posvećuje veliku pažnju detaljima. On se pretvara u pravog iluzionistu i slika svet kao niko pre njega. Zato se i smatra da je on prvi slikar koji je prevazišao srednjovekovne ustaljene šeme.

Izložba je zamišljena tako da se u centru pažnje nalaze delovi čuvenog gentskog oltara, koji je Van Ajk radio zajedno sa svojim bratom za crkvu Sveti Bavon u Gentu.

Ovo remek-delo je završio 1436. godine. Oltar spada u jedno od najmonumentalnijih ostvarenja svetske umetnosti. Zbog svoje ogromne vrednosti su ga 1789. ukrali Francuzi, a zatim Hitler 1942. godine.

Na kraju je organizacija Monument Men, koja se bavila spasavanjem umetničke baštine, pronašla razne delove oltara tokom Drugog svetskog rata i vratila ih u Gent.

Nažalost, jedan deo do danas nije pronađen, tako da je zamenjen kopijom.

Restauracija oltara je trajala od 2012. do 2016. u Kraljevskom institutu za kulturnu baštinu u Gentu i, kako je najavljeno, on nikada više, posle ove izložbe, neće napustiti svoj dom.

Posetioci mogu videti preko stotinu raznih slika, minijatura, polihromnih skulptura i crteža iz srednjeg veka, kao i kopije koje su radili, u Van Ajkovoj radionici, flamanski i italijanski slikari iz perioda rane renesanse ili kopije slika koje su tokom vremena nestale.

Među originalima je i „Čovek s crvenim turbanom“, delo koje se inače nalazi u londonskoj Nacionalnoj galeriji i koje je jedna od umetnikovih najpoznatijih slika. Isto tako je vrlo impozantna tapiserija iz Turnea visoka preko devet metara. Na izložbi je na vrlo inventivan način korišćena i interaktivna tehnologija.

Još nam jedino ostaje da se nadamo da će se uskoro život vratiti u normalu i da će gentski Muzej lepih umetnosti ponovo otvoriti vrata svim ljubiteljima ovog nenadmašnog predstavnika flamanskog slikarstva.