Slikarska opsednutost skulpturom

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Predstavljeno je preko stotinu dela koje je muzej sakupio iz kolekcija širom sveta, a naročito iz Amerike, Muzeja Oranžeri u Parizu, ali isto tako i iz zbirke samog muzeja u Lilu koji poseduje veoma retke Modiljanijeve skulpture, kao i dela Pikasa, Sutina, Kislinga, Brankuzija i drugih.

Pristup ovoj izložbi je veoma interesantan, jer posetilac može da je posmatra iz više uglova: kao dijalog umetnika sa skulpturom ili kao njegov odnos prema portretu i aktu. Isto tako, akcenat je stavljen na susret Modiljanija sa strasnim kolekcionarom Rožeom Ditijolom, kojeg upoznaje 1917, samo tri godine pre svoje smrti. Ditijol je nastavio sa kupovinom Modiljanijevih dela sve do 1946. i tako sakupio tridesetak slika i mnogobrojne crteže. Zahvaljujući tome je postao jedan od najvećih kolekcionara ovog umetnika. Na izložbi se može videti jedna interesantna fotografija u Ditijolovom stanu prepunom Modiljanijevih dela koja su izložena na retrospektivi. Mnogo kasnije, Ditijol i njegov sin poklanjaju celokupnu zbirku, koju su skupljali godinama, Muzeju moderne umetnosti u Lilu. Zahvaljujući tome, na izložbi se mogu videti izuzetno vredna i retka Modiljanijeva dela.

U samom početku svoje umetničke karijere Modiljani slika portrete, a kasnije se sa velikom strašću posvećuje skulpturi i druži se sa Brankuzijem, koji mu mnogo pomaže pri tehničkoj izradi. Nažalost, umetnik je zbog svog slabog zdravlja ubrzo prekinuo da se time bavi i vratio se slikarstvu. Bolovao je od tuberkuloznog meningitisa koji ga je odneo u 35. godini života.

Istina je da je Modiljanijevo delo vrlo često okarakterisano kao skulpturalno, što nije jednostavno shvatiti zbog toga što je on poznat pre svega po portretima, odnosno kao slikar. Skulpture koje se mogu videti na retrospektivi u Lilu jasno ukazuju na Modiljanijevu opsednutost ovim oblikom umetnosti i razne uticaje koji su podsticali njegovu maštu. Sva ta dela zrače neverovatnom snagom. Dva osnovna motiva ga zaokupljaju sve do početka Prvog svetskog rata, a to su: ženska glava i karijatida. Modiljani crpi inspiraciju iz antičkih kultura i tradicija. Posebno je fasciniran egipatskom umetnošću, tako da mnoge njegove skulpture imaju spojene noge kao boginja Hator na poklopcima sarkofaga. Posle posete pariskom etnografskom muzeju na Trokaderu i izložbe posvećene Angkoru i kmerskoj umetnosti, Modiljani počinje sa izradom serije skulptura inspirisanih ovim uticajem. Na njima se nazire blagi pokret, kolena su rastavljena, ruke podignute, a glava okrenuta u suprotnom smeru od tela. Element tipičan za kmersku umetnost je osmeh koji se jedva nazire na nekim od njegovih skulptura, kao i okruglasti oblici na vrhu glave, nalik na punđu. Ovi detalji im daju posebnost i azijatski izgled. Modiljani je isto tako bio fasciniran afričkom tribalnom umetnošću, naročito maskama, odakle dolazi inspiracija za te tipične „prazne oči“ na njegovim portretima, aktovima i skulpturama.

Pošto je iz zdravstvenih razloga morao da prestane da se bavi skulpturom, Modiljani se opredelio za portret, a kasnije za akt. NJegovi prvi aktovi su izazvali skandal, ali zahvaljujući ovoj novoj temi, pogotovo za vreme u kome je živeo, obezbedio je sebi značajno mesto u istoriji umetnosti.