Slikarstvo iluzija i snova 1

Novovaroška slikarka Erna Paljevac (24) dobro zna da je originalnost početak svake umetnosti, ona stvaraocu daje slobodu da izrazi svoj unutrašnji svet i izgradi sopstveni umetnički identitet.

ako mlada, Erna se već profilisala kao umetnik osobenog likovnog izraza, čije slike, uglavnom portreti i nadrealistične kompozicije urađeni u temperi, poseduju snažan nagoveštaj avangardnosti.

Talenat ovoj devojci, studentkinji francuskog i italijanskog jezika na Filološkom fakultetu u Novom Sadu, gde trenutno živi, radi i stvara, određuje život u najboljem smislu.

Njeni čak i raniji radovi poseduju ekstravaganciju u likovnom rukopisu i stilu, a gotovo da je i više nego očigledna dominacija ženskih lica.

– Bajkovit izgled devojaka i psihodelična nebeska tela su glavni motivi mojih slika. Ideja prikazivanja devojaka potiče od toga što mislim da je žena sama po sebi vrhunac ljudske evolucije i samim tim predstavlja vrelo inspiracije. Svaka tačka na mojoj slici predstavlja zvezdu za sebe, tako da se svakim završenim radom rađa kosmos koji publiku uvlači u svet snova, iluzija i nečeg nepoznatog – kaže Erna Paljevac. Dodaje da temperu koristi kao glavnu tehniku jer smatra da su upravo te boje najpodobnije za dostizanje psihodeličnog momenta.

Mlada slikarka, koja se afirmiše na domaćoj likovnoj sceni, uživa da belom platnu udahnjuje život, a njenim ženskim licima živu ekspresiju. Kolorit na Erninim slikama je živopisan, a ipak smirujuć, tako da na magičan način komuniciraju sa posmatračem. Poput poezije…

– Ili muzike, koja je pored svemira i prirode, jedna od mojih najvećih inspiracija za stvaranje. A kako bih dostigla potpuni „trip“ slikanja, slušam muziku koja je podobna za to. Mahom je to psihodelija poput stoner roka, space roka o muzike šezdesetih. Zapravo crtam ono što slušam – ističe perspektivna, mlada slikarka iz Nove Varoši, koja je, inače, ovih dana u svom zavičaju. Sa porodicom je uživala u bajramskim danima sreće, mira, zajedništva i blagostanja.

Umetnost je u Erninom životu prisutna od ranog detinjstva, kako kaže, od kada zna za sebe. Prvu nagradu za likovno stvaralaštvo je osvojila sa osam godina (Vitezovo priznanje).

Usledile su mnoge druge, kako opštinskog, okružnog tako i republičkog odnosno regionalnog ranga (nagrada Opštine Nova Varoš u sklopu programa posvećenog vojvodi Petru Bojoviću, Gradske Galerije i Biblioteke Arilje, EU PRORESA…)

Erna je izlagala na mnogim kolektivnim izložbama širom zemlje, najčešće u okviru Likovnog kluba „Zlatarska paleta“ . Učestvovala je i na beogradskom Festivalu Devet.

Četiri samostalne izložbe, upriličene u galerijskim prostorima u Novom Sadu i Beogradu, za slikarku su, ipak, poseban doživljaj. Poslednja, pod nazivom „Mene“ otvorena je nedavno u prestoničkom „Krokodil centru“.

Ova mlada slikarka u usponu može se pohvaliti angažmanima i na brojnim umetničkim projektima, a izdvaja se dizajn književnih časopisa i filmskih plakata u Crnoj kući, inače, omladinskom centru gde Erna poslednje tri, četiri godine radi i uređuje raznovrsne filmske večeri u okviru Art bioskopa, kao i tematske kvizove.

Aktivno učestvuje i na treninzima za tim lidera za omladinske interkulturalne razmene, a bavi se i svim drugim kreativnim poslovima.

Avanturista i prirodnjak

Kao i većina umetnika, Erna voli prirodu i avanturističkog je duha. Obožava da putuje, upoznaje nove ljude, druge kulture, narode i običaje. Francusku i Nemačku je proputovala biciklom, kampovala na obali Atlantika, gde je pravila kuće od gline i bavila se realizacijom i vođenjem omladinskih interkulturalnih razmena, a u okviru Volonterskog centra Vojvodine, čija je aktivna ćlanica i deo Upravnog odbora.

Osmehom protiv predrasuda

Na pitanje da li je nailazila na predrasude zbog onoga što slika, Erna kaže da je malo mesto uvek pogodno tle za takvo razmišljanje odnosno ponašanje.

– U provinciji te svaka vrsta različitosti etiketira za čitav život. čovek ne mora da bude ogledalo svojih roditelja, okruženja i navika. On ima pravo da bude individua za sebe, bez ikakve nalepnice na čelu. U stanu imam police u koje odlažem predrasude o sebi i onome što slikam. Često ljudi u mojim slikama ne vide suštinu. A neke su za njihov ukus i previše slobodoumne i avangardne…Dobra stvar je ta što uvek možeš da se zezaš sa predrasudama o sebi i da se smeješ – smatra Erna Paljevac.

Tekst je deo projekta „Mladi u kulturi i umetnosti Sandžaka“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari