U ime zemalja koje su trenutno u nevolji, poput Avganistana, Mjanmara i Belorusije, zahvalan sam svim PEN centrima na njihovom solidarnom radu. Mi smo velika zajednica pisaca u 150 zemalja. Želim da zahvalim svojim kolegama kandidatima Đokondi Beli i Benu Okriju na njihovoj energiji i inteligenciji koju su uložili u rad PEN-a.
Nastavićemo da radimo zajedno. Verujem da smo zajedno jači. Zahvaljujem svojim kolegama članovima PEN-a što su mi poverili budućnost PEN-a – to su čast i odgovornost koje prepoznajem i koje ću imati na umu i u srcu dok sam predsednik naše plemenite organizacije.
Кao novi predsednik Međunarodnog PEN, ponosan sam što sam u nizu velikih imena književnosti i slobode kao što su Ketrin Ejmi Douson Skot, Dženifer Klement, Per Vastberg, Džon Ralston Sol, H. DŽ. Vels, Artur Miler i Hajnrih Bel.
Dok se čitav svet suočava sa epidemijom kovid-19, širi se još jedna epidemija zvana autoritarizam. Sloboda izražavanja i ljudska kreativnost su pod ozbiljnim napadom. Danas je Međunarodni PEN potreban više nego ikad.
Pre sto godina, u govoru na prvoj večeri PEN-a, naš prvi predsednik Džon Goldsvorti rekao je: „Mi pisci smo na neki način poverenici ljudske prirode, ako smo uskogrudi i puni predrasuda, mi nanosimo štetu ljudskoj rasi“. Ponovno potvrđujem danas, sto godina kasnije, ovo osnivačko opredeljenje.
Međunarodni PEN je branitelj slobode izražavanja i utočište za pisce u opasnosti. To je mesto gostoprimstva za sve pisce bez izuzetka; za mlade pisce, za spisateljice i za one pisce koji dolaze iz manjinskih i potlačenih zajednica.
Radimo na zajednici pisama kroz dijalog i prevod. Mi se razlikujemo od politike i političkih režima jer imamo misiju odbrane slobode izražavanja, jezičkih prava i jednakosti.
Danas ponovo potvrđujemo da je naša dužnost da premostimo jaz među zemljama u sukobu kroz dijalog, pravednost i razmenu – kao što to danas radimo između pisaca iz Rusije i Ukrajine, između kurdskog stanovništva i Turske ili tibetanskih i kineskih pisaca – zadržavajući, pri tome, književnost kao zajedničku valuta među narodima.
Smatramo da u svim okolnostima, a posebno u vreme rata, umetnička dela, nasleđe čovečanstva u celini, moraju ostati nedirnuta nacionalnom ili političkom strašću.
Zalažemo se za slobodnu štampu i protivimo se proizvoljnoj cenzuri u bilo kom obliku. Verujemo da neophodan napredak sveta ka visokoorganizovanom političkom i ekonomskom poretku čini slobodnu kritiku vlada, administracija i institucija imperativom.
Кao što se danas ubija priroda, na meti je i priroda ljudskih sloboda. Delujemo u korist dobrobiti ugroženih kolega. Vlasti bi morale da znaju da mi posmatramo i nikada nećemo ostaviti same pisce gde god da se nalaze u zatvoru.
Nećemo se povući pod pritiskom nadzora, lažnih vesti ili govora mržnje.
Znamo da nas Veliki brat gleda 24 sata dnevno. Ne postoji više istinski privatni život. Sve se nalazi u bazama podataka korporacija, a svaku našu reč ciljaju cenzorski čuvari nacija.
Danas, na pragu našeg drugog veka, ujedinjujemo se kako bismo podigli snagu reči i slobodu izražavanja širom sveta.
Naša istorija nas je vodila kroz sto godina prijateljstva, izgnanstva, borbe i intelektualne rasprave. Potpuno smo svesni da književnost ne poznaje granice, pa ni granice vremena.
Nastavljamo naše putovanje s nadom i odlučnošću naših osnivača. Zajedno, suočeni sa ogromnim izazovima, mi smo velika porodica nade.
Moje poslednje reči su stihovi iz pesme Ketrin Ejmi Douson Skot, naše majke osnivačice: A ti, gde si ti, umetnosti? / Čekam u velikoj tišini / na čas / ponovnog rođenja…
Da, početak našeg novog veka je vreme ponovnog rođenja.
Prevod sa engleskog: Marija Zorić
Autor je kurdski pisac iz Turske, poznati borac za ljudska prava i novi predsednik Međunarodnog PEN.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.