Snežana Trišić/Foto: Momir Čavić„Volela bih da mogu da kažem da je „progon veštica“ metafora, ali svakodnevne vesti me demantuju. Nema metafore, jer žene i dalje stradaju, trpe nasilje, javni i medijski linč. Stradaju, takođe, umetnici i intelektualci“, kaže za Danas Snežana Trišić, rediteljka komada „Valpurgijska noć“ koji će publika, premijerno, gledati 13. oktobra, od 20 časova u Narodnom pozorištu Užice.
Komad, koji se veoma retko igra u našim pozorištima, napisao je 1964. godine Velimir Lukić (Beograd, 1936- 1997), koji je bio pesnik, dramski pisac, novinar i upravnik Narodnog pozorišta Beograd.
„Valpurgijska noć“ je farsa u dva čina koja, kroz priče o inkvizicijskom suđenju dvema devojkama za veštičarenje i izazivanje kuge u jednom kneževskom gradu, kao i ipisaca same predstave o tome kako da je okončaju, progovara i o našem vremenu.
„Lov na veštice“, bilo da je u pitanju inkvizicija ili drugi oblici kontrole i autokratije, navodi rediteljka, „hajka je na slobodnu misao, svojevoljnost, neposlušnost, samosvojnost i slobodnu reč“.
„Taj lov traje vekovima. Iako lovci menjaju svoju uniformu, ideologiju, preuređuju institucije ili svetski poredak, meta je uvek na čelu slobodoumne misleće osobe, one koja ne ćuti, ne trpi i nije pokorna“, objašnjava rediteljka.
Danas, kaže, nemamo lomače u srednjevekovnom smislu, ali živimo „u kontrolisanoj hiperprodukciji obesmišljene i srozane kulture i umetnosti“.
Dodaje da se „Lukićeva drama tiče i umetnika, stvaralačkog procesa i njihvog položaja u kandžama sistema koji ima svoja pravila, usmerenja, okvire, okove ili zakone cenzure“.
„Oduzeti umetniku pravo da stvara slobodno, sadržajno i subverzivno delo, urušiti i umanjiti kriterijume, terati ga u banalne kič sadržaje, limunade i sapunice, i dobro ga plaćati ili nagraditi za to, samo je još jedan perfidan oblik manipulacije, kontrole i cenzure“.
„Tanka je granica“, ističe, „između cenzure kontrolisane politikom i autocenzure vođene strahom. Ta nejasna granica je, ujedno, najveća moć i generator surovog principa kontrole slobodne volje i misli“.
Pitala se zašto je Velimir Lukić tak komad napsao kao farsu.
„Čemu se on to smeje? Mračnom i krvavom piru istorije ili lomači na kojoj rukopisi „ne gore“. Koga, u stvari Lukić, „spaljuje na lomači“ u svojoj farsi?“
Pokušala je da, objašnjava, prati pišćevu indikaciju da je to farsa, balansirajući između surovih tema, konteksta i oštrice humora koji, povremeno, stvara urnebesno komične situacije.
„Ipak, Lukić veoma jasno razvija pitanje neophodnosti osvajanja slobode, čak i onda kada je to uzaludno i nemoguće“.
Navodeći da se procenjuje da je oko 60.000 žena spaljeno i brutalno ubijeno pod optužbom da su veštice tokom srednjeg veka, rediteljka podseća na to da je drama napisana krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, „kada je „lov na veštice“ u Jugoslaviji bio u punom zamahu“.
„Hajka na pisce, intelektualce, inteligenciju, profesore i umetnike stavila je pod ključ velika književna dela, filmove, pozorišne predstave, scenarija, časopise. Neistomišljenici i nepodobni su progonjeni, a njihova dela su“, podseća naša sagovornica, „završila u kandžama strogih cenzora“ .
Otkriva i to da nije bilo lako zaokružiti neobičnu dvočinsku strukturu Lukićeve farse, koja se proteže od inkvizicije do danas.
„Ova farsa ima poznatu a-b strukturu, jednu situaciju, a zatim drugu situaciju kao varijaciju na prvu, koje Lukić drastično i urnebesno razvija i to nam je bila inspirativna umetnička provokacija i izazov“, svedoči rediteljka Snežana Trišić.
Prva repriza komada je 24. oktobra.
Autorski tim
Osim režije, Snežana Trišić je autorka adaptacije komada i scenografije. Kostimografkinja je Maša Ćešić, muziku je komponovala Irena Popović Dragović, a asistentkinja na scenografiji je Irena Nikolić.
Glumačka podela
U komadu igraju: Vahidin Prelić, Hadži Nemanja Jovanović, Goran Šmakić, Igor Borojević, Branislav Ljubičić, Ivana Pavićević, Vanja Kovačević, Tijana Karaičić Radojičić, Dejan Maksimović, Bojana Zečević i Janko Radišić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
