Slobodan Ivetić: Četrdeset fotografija sa samog početka blistave karijere Ene Begović simbolizuju četrdeset godina njenog kratkog života

Reč je o impozantnom broju fotografija koje je Ivetić snimio pre više od četrdeset godina, tokom snimanja filma „Pad Itaije“ Lordana Zafranovića, od kojih većina do sada nije bila izlagana, pa je ovaj ekskluzivni događaj već od same najave pratila velika pažnja hrvatskih medija i kulturne javnosti, kako se pokazalo i na samom otvaranju izložbe koja je okupila brojnu publiku.

Podsećajući na bogatu istoriju nekada najvažnijeg praznika „pokretnih slika“ na ovom prostoru, direktorka Pulskog festivala Tanja Miličić istakla je veliko zadovoljstvo što njegovo jubilarno izdanje u svom programu ima i izložbu koja na najbolji način govori o umetnicima koji su tu istoriju stvarali.

– Jako mi je drago što smo mogli da upriličimo jedno ovakvo sećanje na našu glumicu Enu Begović, osim što smo se mi jako potrudili da se povodom jubileja organizuju izložbe iz raznih arhiva koje smo iskoristili i kako bismo naš vizuelni identitet predstavili građanima Pule i gostima. Toliko je različitih materijala koji dolaze iz ovih sedamdeset godina festivala da nema nikakve šanse da to sve odjednom predstavimo, tako da smo vrlo zahvalni na ovim fotografijama Ene Begović i izložbi, i verujem da ćemo uspeti da prikažemo kako je nekada ovde bilo, i da je ono što se u prošlosti dešavalo i danas jednako zanimljivo i dobro – istakla je Tanja Miličić.

Prema rečima direktora Srpskog kulturnog centra u Istri Milana Rašule, oni su svojim programima već godinama tradicionalni domaćini Pulskog festivala.

– Ono što me osobno posebno raduje, i sve nas kao tim SKC, jeste što smo za 70. rođendan festivala na neki način „uvezali“ autora fotografija, srpskog reditelja i snimatelja Slobodana Ivetića i veliku hrvatsku glumicu Enu Begović, koja je, nažalost, tragično preminula pre tačno dvadeset tri godine. Izuzetne fotografije koje je Ivetić napravio na snimanju jednog od ključnih filmova u njenoj karijeri, idealna su prilika da se na ovu jubilarnu godinu festivala setimo jedne od najboljih hrvatskih glumica koja je dobitnica Zlatne arene – rekao je Milan Rašula, koji je i jedan od priređivača izložbe, dodajući da je odabir ovih fotografija sa samog seta filma „Pad Italije“ i da zato imaju posebnu vrednost.

O velikom daru i ličnosti Ene Begović govorio je naš filmski teoretičar Miroljub Mića Vučković, podsećajući i na to kako je na 35. Puli, 1988, odbila Zlatnu arenu.

– Nagrada joj je dodeljena za epizodnu ulogu, baronicu Kasteli-Glembaj, u filmu „Glembajevi“, u režiji Antuna Vrdoljaka koji je uradio i filmsku adaptaciju dela Miroslava Krleže, ali Ena nije htela da je primi s obzirom da je ta uloga glavna. Zlatnu arenu za najbolju glumicu festivala osvojila je devet godina kasnije, 1997. za ulogu Hele Martinić u ratnom trileru „Treća žena”, u režiji Zorana Tadića – podsetio je Vučković.

Slobodan Ivetić dao je brojne izjave i intervjue za televizijske i štampane hrvatske medije i portale koji su pratili ovaj događaj, a kako je objasnio na otvaranju izložbe, fotografije su nastale pre više od četrdeset godina, „sticajem okolnosti“.

– Zafranovića sam upoznao na Kanskom festivalu, kad je njegova „Okupacija u 26 slika“ bila nominovana za Zlatnu palmu, a ja sam u to vreme bio student režije i kamere u Parizu. Bio sam fasciniran ovim filmom, u razgovoru mi je rekao da već razmišlja o narednom, i pitao sam ga da li mogu da dođem da volontiram kad započne snimanje. Tako sam u leto 1980. doputovao na Šoltu, u Maslinicu, gde je Zafranović snimao „Pad Italije“, to je bilo moje prvo „vatreno krštenje“ na profesionalnom filmu, a i glumice Ene Begović, koja je tada takođe bila studentkinja, i debitovala je u igranom filmu – rekao je Ivetić.

– U dva i po meseca napravio sam oko 1500 uglavnom crno-belih fotografija koje svedoče o početku blistave karijere tada dvadesetogodišnje Ene, snimao sam sve što se događalo ispred i iza kamere, „Pad Italije“ je bio jedan od najvećih projekata, koprodukcija zagrebačkog „Jadran filma“ i beogradskog „Centar filma“, i okupio je najznačajnije jugoslovenske glumce. Ena Begović je tada imala samo 20 godina. Ove fotografije su svedočanstvo samog početka njene buduće blistave karijere koju će sudbina tragično prekinuti. Na izložbi je 40 fotografija koje simbolizuju 40 godina njenog kratkog života – podsetio je naš poznati reditelj.

– Većina ovih fotografija nikada nije izlagana, a ono što je bilo izazov jeste sačuvati negative tih fotografija četrdeset tri godine od propadanja, tako da su ostale u odličnom stanju. Sve što sam slikao sada mi se ponovo vraća u sećanje, ta divna energija i lepota koje su krasile Enu Begović. Enu smo voleli mi koji smo je poznavali, a volela je i brojna publika – rekao je Ivetić, koji je posetiocima izložbe naveo i jednu beogradsku anegdotu.

– U Kinoteci je pre nekoliko decenija bila mala izložba vezana za film „Pad Italije“, kada je glumac Danijel Olbricki, koji tu igra glavnu mušku ulogu, dolazio da primi Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke. Neko je tada ukrao najlepšu Eninu fotografiju, što je za mene bio komplimet, ali i dokaz njene popularnosti – istakao je Ivetić.

Ena Begović je u „Padu Italije“ igrala Veroniku, i u jednoj sceni, koju je Ivetić zabaležio i na svojoj fotografiji, rođena je nova zvezda jugoslovenskog fima – devojka u belom kombinezonu, korak po korak ulazi u more, krsti se i moli, a onda skače u vodu i roni… Kad izroni, njen providni kombinezon otkriva telo prelepe mlade žene, i ova scena se do danas smatra jednom od najlepših i najerotskijih u ovdašnjoj kinematografiji.

„Pad Italije“ osvojio je 1981. Veliku zlatnu arenu za najbolji film, Zlatnu arenu za režiju, Nagradu žirija publike „Jelen“ nedeljnika Studio, Nagradu „Kodak Pathe“ za kameru (Božidar Nikolić), potom i Gran pri u Valensiji…

– Veliko mi je zadovoljstvo što sam ovom izložbom deo zvaničnog programa jubilarnog Pulskog festivala na koji je često dolazio, i koji predstavlja i istoriju ovdašnje kinematografije, a poslednji put sam bio prošle godine, sa filmom Dušana Kovačevića „Nije loše biti čovek“ – rekao je Ivetić zahvaljujući se predstavnicima Pulskog festivalia i brojnim građanima Pule koji su prisustvovali ovom događaju.

Magija i moć fotografije

U katalogu za izložbu „Sjećanje na Enu“ o izuzetnoj glumici i fotografijama Slobodana Ivetića govore Lordan Zafranović, Dušan Kovačević, Zdravko Šotra, Goran Vukčević, a kako je zapisao sam autor, on je davno „uplovio“ u tu čaroliju.

„Kao dečak otkrio sam magiju i moć fotografije uz svog oca koji se fotografijom bavio amaterski. Zahvaljujući njegovom starom foto-aparatu, otkrio sam kako fotografija može da zaustavi trenutak u životu i da ga pretvori u deo večnosti. Tokom svog odrastanja sam sačuvao isto ushićenje i odnos prema fotografiji. Oduvek me je fascinirala ta igra u kojoj se pripitomljava svetlost, mogućnost da se kroz portret ovekoveči i materijalizuje emocija ili u deliću sekunde, bez ijedne reči, ispriča velika priča.

Prilikom jednog od mnogih putovanja po svetu, imao sam priliku da u Kongu fotografišem starca koji se zbog tog mog čina malo pobunio sa objašnjenjem da sam mu fotografisanjem, na neki način, ukrao dušu. Upravo tada sam shvatio u čemu je tajna dobrog portreta… Kada se u deliću sekunde na nečijem licu pojavi duša treba je prepoznati i ovekovečiti taj magični trenutak kroz objektiv foto-aparata“, zapisao je Ivetić.