O porodici, odgovornosti i drugim šansama: Slobodna zona 20. jubilarni put

Između ostalog, i zbog toga što ih seća na pokojnog novinara Nebojšu Popovića koji je dao naziv festivalu, rekao je Rajko Petrović, direktor festivala, i dodao da će njegovo rođendansko izdanje svečano biti otvoreno regionalnom premijerom filma „Anora“ Šona Bejkera, ovogodišnjeg dobitnika Zlatne palme za režiju, u Plavoj dvorani Sava centra, kao i kratkometražnog ostvarenja „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ Nebojše Slijepčevića koji je takođe nagrađen u Kanu.

Jubilarnu Slobodnu zonu će svečano zatvoriti film „Uvek postoji sutra“ koji je, prema rečima Rajka Petrovića, svojevrsni fenomen u evropskoj kinematografiji.

– S jedne strane to je film koji je manje poznat široj publici a prošle godine je bio jedan od najgledanijih filmova u Italiji i nekim drugim zemljama gde je distribuiran. Važan ne samo zbog toga, nego zato što govori o važnoj temi Balkana, porodičnom nasilju. Na neki čudan način ovaj film je uspeo da bude gledaniji od filmsikih hitova „Barbi“ i „Opernhajmer“, primetio je Petrović. On je istakao da su ovom 20. Slobodnom zonom želeli da na neki način zatvore krug, izguraju koncept festivala koji je razvijan u poslednje dve decenije do jedne tačke.

– Sledeći godine format će biti sigurno drugačiji, u ovom trenutku ne znam kakav, ali bih voleo kada biste i vi, novinari, pokrenuli neku vrstu debate, koja je vezana za stanje finansiranja u kulturi i uopšte poziciju kulture u našoj zemlji, svih organizacja koje pokušavaju da realizuju kulturne programe, jer ako ova tendencija bude nastavljena, doći ćemo do amaterizacije kulture – zaključio je Rajko Petrović.

Selektorka Branka Pavlović rekla je da je film Nebojše Slijepčevića takođe deo međunarodnog takmičarskog programa i skrenula pažnju na filmove „Uspomena tela u plamenu“ Antonele Susasasi Furnis i „Tehačapi“, francuskog grafiti umetnika i fotografa Žan Renoa. Prema njenim rečima, navedeni kao i svi ostali filmovi u selekcijama festivala tematizuju ličnu odgovornost i odgovornost prema društvu u kojem živimo. Glavna vodilja je ideja osvajanja slobode, a u većini slučajeva glavne protagonistkinje tog procesa su žene.

– Čini mi se da se selekcija Ženska linija proširila na čitav festival – istakla je Branka Pavlović dodajući da su žene te koje čuvaju sećanja i bore se za lično i društveno oslobađanje. Tako je u filmu „Uspomena tela u plamenu“ koji je kombinacija dokumentarno-igranog pristupa i rekonstrukcije u kome tri starije žene govore o ličnom seksualnom oslobađanju, svim fazama u životu žene u sistemu koji je vrlo patrijahalan i u kome je, dok su one odrastale, seks bio tabu. Na drugom kraju je film „Tehačapi“ Žana Renoa, koji je dobio priliku da snima i da radi sa zatvorenicima u zatvoru Tehačapi u Kaliforniji. Film pokreće pitanje o davanju druge šanse ljudima. Iz selekcije Ženske linije izdvojila bih film „Teaches of Peaches“, koji govori o pevačici koja vrlo radikalno plasira svoje feminističke ideje, a ono što ona poručuje je: “Ako neće da vas čuju, potrudite se da vas vide“ – objasnila je Branka Pavlović koja će na festivalu imati svoj plesni film o Magi Magazinović.

Što se tiče selekcije 14+ skrenuta je pažnja na film „Lakat u stomak“ koja govori o sedamnaestogodišnjoj devojčici turskog porekla koja je odrasla u Berlinu ali tu nije prihvaćena.

Selektor programa Horizonti Balkana Ivan Bakrač istakao je da ovogodišnju selekciju povezuje pitanje šta je danas porodica, kao i to da filmovi dolaze sa festivala A kategorije.

Bakrač je izdvojio filmove „Šume, šume“ i dokumentarni hit „Naša djeca“ Silvestera Kolbasa koji istražuje rediteljev porodični život, njegove odnose sa troje dece, sa suprugom, i koji pokreće pitanje dokle on sam kao autor ima pravo da ide u deljenju intime svoje porodice.

Urednik govornog segementa Slobodne zone Kompas Ivan Milenković najavio je da će se na ovogodišnjem izdanju diskutovati o filmu „Veni vidi vici“ Julije Niman u produkciji Urliha Zajdla čije je ostvarenje „Sparta“, pre dve godine dovelo do žestokog okršaja među gostima Slobodne zone.

– Ja ću vam odmah reći ko je ubica. Ubica je glavni lik, ali nisam film uopšte spojlovao – rekao je Milenković dodajući da to znamo posle tri minuta filma ali da je to svejedno šokantno i bunjuelovski napravljeno, da i gledaoci, kao i oni koji su u filmu, odbijaju da poveruju da je to tako. Čitav zaplet je u tome, a svaka sličnost sa Srbijom je namerna, da postoje povlašćeni ljudi koji mogu da urade bilo šta i da ne budu za to kažnjeni. Uostalom, Donald Tramp je izjavio: „Ja mogu da izađem na Petu aveniju, ubijem nekoga i ništa se neće dogoditi“. S jedne strane imamo priču o povlašćenim ljudima koji mogu da ubijaju, malatretiraju, gaze, kolima, kako god, i da ostanu nekažnjeni. Ko je žrtva osim pregaženih, pretučenih ili ubijenih? Pa, sloboda. Zbog toga je naslov ovogodišnjeg Kompasa „Sezona lova na slobodu“ – zaključio je Ivan Milenković.

Za rođendansko izdanje filmovi koji će biti prikazani u DKC-u imaće i engleski titl, gledaoci će moći da vide bonus jednu projekciju italijanskog filma „Uvek postoji sutra“; biće predstavljena monografija o festivalu; nagrade će biti novčane i obezbedio ih je Filmski centar Srbije a festival, kako je danas pomenuto, svoje postojanje za proteklih 20 godina „Zona“ može da sumira i time da je za to vreme bila dosledana u otkrivanju fillmskih bisera van glavnog toka.