5 filmova koje morate pogledati na festivalu Slobodna zona

Ovogodišnje, 20. izdanje festivala “Slobodna zona” donosi 77 igranih i dokumentarnih filmova iz 37 zemalja u 14 programskih linija, od kojih su četiri takmičarskog karaktera. Festival će biti otvoren 6. novembra američkom dramom „Anora” Šona Bejkera, nagrađenom Zlatnom palmom u Kanu, a svečano zatvoren, uz dodelu nagrada, 11. novembra porodičnom crnom komedijom „Još uvek postoji sutra” Paole Kortelezi.

Neki od filmova su već imali svoj festivalski život u prethdonim mesecima, tako da smo ih pogledali, ili makar čuli dobre kritike, pa ćemo vam ih ovom prilikom preporučiti.

Kneecap

Iz Belfasta nam stiže muzički fenomen Kneecap koji je očarao celu Evropu, iako uglavnom repuju na gaelskom jeziku koji retko ko i u Severnoj Irskoj razume, a kamoli neko drugi. Oni su ove godine izbacili i nešto kao biografski film, kojim nam objašnjavaju ko su, šta su i odakle su. Ovaj trojac se bavi hip hopom, i svojim tekstovim repuju o žurkama i provodu, ali i o ulicama Belfastama, kao i konstantoj borbi protiv policije i britanskog uticaja na njihove živote.

Pa tako žurka i bunt postaju borba za kutlurni identet. U filmu imamo baš sve to, ali i priču o dva brata koji sticajem okolnosti upoznaju nešto starijeg tumača gaelskog jezika, sa kojim i prave bend. Dok gledamo njihov rast od demo scene do momenata kad pune hale, na jedan pitak i zabavan način dobijamo uvid u stanje severnoirske nacije i raspoloženje njihove omladine koja po prvi put želi da zna malo više o svojoj prošlosti i kulturi. Pored trojice muzičara u filmu glumi i velika zvezda Majkl Fazbinder, oca ovih momaka koje je ceo život učio antibritanskom stavu.

Ako bi nazavao film severnoirske “Munje”, sa nešto malo više politike, ne bih mnogo pogrešio, jer kao i u slučaju Andrićevog filma, reditelj filma Rič Pipet je laganom i zabavnom pričom obuhvatio mnoge teme koje ga tište, ali tako da mogu da uživaju u filmu čak i oni koji o Severnoj Irskoj znaju samo da je pokažu na karti.

Tri kilometra do kraja sveta

Kad nazovete film tako da mesto vaše radnje stavite na „3 km do kraja sveta“ odnosno na kulturni način kažete vukoje*ina, onda možete na neki način i da naslutite šta vas čeka i ko je u centru pažnje i kritike. U rumunskom malom mestu na kraju sveta, 17-godišnji gej tinejdžer Adi provodi leto u rodnom selu, izolovanom u delti Dunava. Kada doživi brutalni napad na ulici, njegov život okreće se naglavačke. Umesto da ga podrže, roditelji i komšije se okreću protiv njega i on shvata da je, naizgled mirna fasada njegovog sela, prepuna pukotina.

Reditelj Emnanuel Parvu, je kroz priču o LGBT pravima u unutrašnjosti Rumunije probao da ispriča mnogo veću priču o korupciji i upravama malih mesta, koji se više i ne kriju da rade po rodbinskim i ortačkim linijama. Ko voli novi rumunski talas filmova (koji više i nije toliko nov jer se već dobrih 15 godina pominje i ceni) voleće i ovaj film.

Uz napomenu, da se na festivalu nalazi i rumunski film „Sveta Nedelja“ Andree Kona, koji se dešava oko 1900. godine, u ruralnoj Rumuniji, i prati napet odnos između jevrejskog gostioničara i njegovog hrišćanskog uposlenika. Film se dešava pre manje od 150 godina, ali odlično korespondira sa današnjim trenutkom.

Moj najdraži kolač

Ljubavne priče iz trećeg doba, sa glavnim junakinjama u centru pažnje, več neko vreme su popularne na festivalima art filma. Otud i film Mirijam Mogadam i Behtaš Sanaiha stiže na Slobodnu Zonu.

Mahin je 70-godišnjakinja koja živi sama u Teheranu. Muž joj je umro, ćerka se odselila u Evropu i Mahin shvata da je spremna da se otvori za novu ljubav i romansu. Jedna popodnevna čajanka sa prijateljcama je navodi da prekine svoju samoću i obnovi ljubavni život. Ali, u momentu kad se Mahin otvara za novu romansu, ono što je izgledalo kao neočekivan susret, brzo se pretvara u nepredvidivo i nezaboravno veče. „Moj najdraži kolač“ je veliki hit publike sa poslednjeg Berlinskog festivala, pa ne sumnjamo da će biti i hit među našom publikom.

Tatami

Filmovi o muškom besu su ostvljeni u prošlosti kinematografije. Ovaj iranski film se bavi ženskim besom, koji je u isto vreme sirov i zadivljujuć, ali i srceparajuć i jako snažan.

Film prati iransku džudistkinju Lejlu i njenu trenericu koje putuju na Svetsko prvenstvo u džudou, sa namerom da kući donesu prvu zlatnu medalju za Iran. Na polovini Svetskog prvenstva, od Islamske republike dobijaju ultimatum koji zahteva od Lejle da lažira povredu i izgubi, ili će biti obeležena kao izdajnica države. Sa svojom slobodom i slobodom svoje porodice na kocki, Lejla je suočena sa nemogućim izborom: da se povinuje iranskom režimu, kako je i trenerica Marjam preklinje da učini, ili da se bori za zlato.

Tatami je prvi dugometražni film koji su zajedno režirali iranski i izraelski reditelj Zar Amir Ebrahim i Gaj Nativ.

Dnevnici crne kutije

„Dnevnici crne kutije“ prati hrabru istragu rediteljke i novinarke Šiori Ito o seksualnom napadu na nju, u neverovatnom pokušaju da krivično goni svog napadača, visokokotiranog na društvenoj lestvici. Iako dokumenentarac, ovaj film je uzbudljiv poput trilera kombinujući tajne istražne snimke, pucnjavu i emotivni video iz prvog lica. Novinarkina potraga postaje preloman slučaj u Japanu, razotkrivajući očajno zastareli pravosudni i društveni sistem zemlje.

Ito je prvenstveno napisala knjigu kojom je napravila uzbunu u društvu, s obzirom da je na precizan način razotkrila sav mogući seksizam u tamošnjim institucijama. Magazin Tajm je ovu novinarki 2020. uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi na svetu.

Anora

Za kraj, film koji otvara ceo festival, i sudeći po kritikama i hajpu, film koji će se gotovo svim kritičarima naći na listama najboljih ove godine, kao i film koji će igrati važnu ulogu na Oskarima sledeće godine. Za to su najviše zaslužni Šon Bejker, reditelj filma, koji je već prethodnim sjajnim filmovima (Tangerine, Red Rocket, Florida Project) stavio sebe na mapu novih i uzbudljivh filmskih glasova, i glumica Majki Medison u naslovnoj ulozi, za koju već kažu da joj je rezervisana nominacija za Oskara.

Anora je mlada egzotična igračica iz Bruklina koja se udaje za sina ruskog oligaha, zbog čega kreće da se dešava niz komičnih preokreta. Film je ovog leta osvojio Zlatnu palmu u Kanu.

I ne samo to, pre Anore, u Sava Centru nas dočekuje i osvajač Zlatne palme za kratki film „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ a iz Hrvatske stiže i dokumentarac „Naša djeca“. Iz regiona, preporuke ima i dokumentarni film „Nebo iznad Zenice“. Tu si i filmovi poput „AI Pravda“, „The Outrun“, „Veni Vidi Vici“ i mnogi, mnogi drugi.