Slučaj Narodni muzej, očekivanja i sve ostalo

U saopštenju Ministarstva kulture stoji kako je Vlada zaključila da je neophodno pokrenuti parnicu sa ciljem poništenja ugovora o poslovnoj saradnji između Narodnog muzeja u Beogradu i firme Kunsttrans d.o.o. Beograd, ne bi li se sprečile negativne posledice po državu koje iz tog ugovora proizilaze.

„Neophodno je predložiti revidiranje postojećih skupih i nerantabilnih projekata u vezi sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja u Beogradu. Takođe, treba prilagoditi nove projekte realnoj ekonomskoj situaciji i uvesti princip faznog rada i partnerskog odnosa na realizaciji projekta rekonstrukcije sa drugim državnim organima i gradom Beogradom“, stoji u saopštenju iz Ministarstva kulture.

U saopštenju iz Kunsttransa navodi se, međutim, da je „štetan“ ugovor po državu ta firma zaključila sa Narodnim muzejom u Beogradu maja 2006. godine, uz punu podršku i nadzor Ministarstva kulture, kao i da je Vlada Republike Srbije, u julu 2006. donela odluku kojom podržava zaključenje ovog ugovora i nalaže nadležnim ministarstvima i organima da pri pripremi budžeta svake godine planiraju sredstva za njegovo finansiranje.

„Kunsttrans Beograd nema bilo kakvu sumnju da je zaključio nezakonit ugovor, niti sumnju da su procedure koje su prethodile zaključenju tog ugovora nepravilno sprovedene“, dodaje se u saopštenju te firme.

Direktorka Narodnog muzeja, Tatjana Cvijetićanin očekuje razumevanje od Ministarstva kulture, da se situacija u vezi sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja u Beogradu pomeri sa mrtve tačke i spasi ugroženo nacionalno blago.

Podsetimo, od decembra 2007, vredna umetnička dela čame zapakovana u potpuno neadekvatnim uslovima zgrade tog muzeja, iako na njih čeka spreman depo, adaptiran po najvišim standardima. Visoke uslove prema kojima je prilagođen objekat u kojima bi se čuvalo nacionalno blago tokom rekonstrukcije, zahtevao je Narodni muzej u Beogradu, koji je, i to da podsetimo, centralna ustanova za zaštitu kulturnih dobara u zemlji. Nije se Muzej „zakačio“ za Kunsttrans zato što je ova firma, kako se smatra, najskuplja, većzato što vodi računa o bezbednosti umetničkih dobara.

Serija saopštenja koja ovih dana stižu iz Ministarstva kulture, insinuira krivicu Narodnog muzeja u Beogradu, da je sa firmom Kunsttrans d.o.o. Beograd sklopio za državu nepovoljan ugovor. Sve ovo čini se apsurdnim, imajući u vidu činjenice da su sa famoznim ugovorom bili upoznati Ministrastvo kulture, Vlada RS, kao i da je Narodni muzej u Beogradu institucija od nacionalnog značaja. Iz svega što se trenutno, po pitanju ovog slučaja, zbiva, jedan od mogućih logičnih zaključaka koji se nameće jeste da je situacija po pitanju para prilično „zategnuta“, da se bauk finansijske krize nadvio i nad Srbijom, te da u svemu tome, naprofitabilni poslovi zaštite kulturnih dobara i razvoja kulture postaju nepoželjan i remetilački faktor.

Pismo Bradiću

Kolektiv zaposlenih u Narodnom muzeju u Beogradu, uputio je juče otvoreno pismo ministru kulture Nebojši Bradiću, povodom njegovih i izjava državne sekretarke Nadice Momirov u medijima, u kojima se stvara pogrešna slika u javnosti da ovaj Muzej ne radi ništa većdevet godina, kao i da nije u funkciji od 2001. Kolektiv Narodnog muzeja ističe da takve izjave ne odgovaraju istini i podseća ministra kulture da zaposleni u toj instituciji, postižu izuzetno dobre rezultate, uprkos lošim uslovima u kojima većduže vreme rade. O svemu tome ministar može da se obavesti u Izveštaju o radu, koje svake godine Muzej dostavlja Ministarstvu kulture. „Narodni muzej zatvorio je svoju stalnu postavku u junu 2003, odlukom Ministarstva kulture, i to zbog nedopustivo loših uslova za izlaganje. Uprkos toj činjenci, od tada do danas, kustosi su uz pomoćsvih ostalih službi Muzeja, napravili ukupno 150 izložbi“, kaže se u pismu. To podrazumeva 36 u inostranstvu, 70 u Srbiji i 44 izložbe u Beogradu, kažu iz NM, a videlo ih je više od milion posetilaca. „Organizovali smo pozajmice dela za neke od najznačajnijih izložbi koje su se u svetu održale kao što su izložba Pikasovih portreta u Vašingtonu, ‘Vizantija vera i moć’ u Metropoliten muzeju u Njujorku, ili izložbe o Konstantinu Velikom u Italiji i Nemačkoj. Samo izložbama u inostranstvu i pozajmicama zaradili smo više od 32 miliona dinara, i još 20 miliona dinara drugim aktivnostima. Taj novac nismo podelili na plate, iako je naš trenutni prosek 34.000 dinara, većsmo ga uložili u izložbe koje smo priređivali po čitavoj Srbiji“, saopštio je kolektiv zaposlenih u NMB. Pominjući i druge svoje rezultate, kolektiv je podsetio ministra da su oni postignuti u „gotovo nemogućim uslovima za rad i sa zaradama koje postaju uvredljive“.

Na kraju pisma, kolektiv zaposlenih NMB zatražio je od ministra da mu se omogući da svoj posao i dalje obavlja profesionalno. „Zaustavljanjem rekonstrukcije Muzeja to nam je onemogućeno. Zbog svega toga, poštovani ministre, očekujemo izvinjenje zbog neosnovanih optužbi za nerad i hitan nastavak rekonstrukcije zgrade na Trgu Republike“, zaključuju iz kolektiva zaposlenih Narodnog muzeja u Beogradu.