Službeni glasnik predstavio prva izdanja iz edicije „Violinski ključ“

O njima su govorili urednici ove edicije Petar V. Arbutina i Aleksandar Gatalica.

„Zlatno doba pijanizma“ je velika slika o klavirskoj muzici 20. veka, dok u knjizi „O muzici“ upoznajemo jednog novog Bernarda Šoa – ne samo englesko-irskog dramskog pisca, nobelovca, čoveka pozorišta i zaljubljenika u srpsku ćirilicu kao „najsavršenije pismo na svetu“, nego i duhovitog muzičkog kritičara i briljantnog poznavaoca muzičke umetnosti. Gatalica kroz 12 biografija detaljno piše o životima pijanističkih legendi poput Rahmanjinova, Hofmana, Kortoa, Gizekinga, Šnabela… ne izostavljajući ni koncertna zbivanja „kad je muziciranje na klaviru bilo veće od života“. Od Šoa iz prve ruke saznajemo kako su recimo Ezen Isaj, Mark Hamburg ili Ignac Paderevski svirali, prve Karmen Eva Kalve i Adelina Pati pevale, Hans Rihter dirigovao, kako je 1887. obeležena stota godišnjica Mocartovog „Don Đovanija“, koji se prošle godine vratio i na beogradsku opersku scenu…

– Ove knjige su zanimljive zato što na popularan način saopštavanju biografije pijanista i događaje u muzici o kojima Šo piše, ali one nisu važne samo zbog teksta, nego i zbog retko objavljivanih fotografija umetnika, od kojih su neke stare više od 150 godina. One su utoliko značajnije što mnogi od umetnika o kojima se u ovom knjigama govori iza sebe nisu ostavili snimljen trag. Za razliku od današnjih muzičara, koji veliki deo vremena provode pred mikrofonom, tadašnji muzičari su vreme provodili pred publikom. Bili su samouvereni, samoljubivi ljudi, mađioničari od kojih je svako razvijao svoj stil, bez međusobne ljubomore. Više nema takvih ličnosti, a ni takve publike koja bi ih podržavala – rekao je Gatalica.

On je najavio da će do kraja godine u „Violinskom ključu“ biti objavljena još četiri naslova: „Godine moje mladosti“ Artura Rubinštajna, biografija Franca Šuberta, Gataličina knjiga „Rubinštajn protov Horovica“ i najkompletnija dosad objavljena biografija Sergeja Rahmanjinova na kojoj je sarađivala i njegova udovica Natalija Satina Rahmanjinov, koju je upoznao još u detinjstvu.

Samouk savršeni vagnerijanac

Knjigu „O muzici“ Bernarda Šoa preveo je nekadašnji dirigent Beogradske filharmonije i Beogradske opere, inače sjajan poznavalac engleskog jezika Đura Jakšić (1924-1991). On piše da je Šo bio „autodidakt – praktično u svemu samouk“, a da njegov „muzički opus“ – kritike i drugi natpisi o muzici, ima više od 2.700 strana napisanih najvećim delom od 1885. do kraja 1894. godine. Iako se od 1895. posvetio pisanju drama, Šo je 1898. objavio spis „Savršeni vagnerijanac“, jedno od temeljnih dela engleske literature o Vagneru kao misliocu, pesniku i kompozitoru.