Privodeći kraju prvu polovinu izdavačke godine Službeni glasnik je u knjižari „Geca Kon“ predstavio studiju Biljane Aranđelović „Savremena arhitektura i njen razvoj od kraja 19. veka do danas“. Reč je naučnom naslovu iz Glasnikove Biblioteke „Posebna izdanja“ koje ovog beogradskog izdavača, prema enciklopedijskoj sveobuhvatnosti i preglednosti, sintezi teme i opremi, stavlja u red sa svetskim izdavačkim brendovima poput Oksforda, Hermesa, Tašenta, Ulenama i Kolemana… kad je reč o knjigama iz oblasti arhitekture i istorije umetnosti.
„Ova studija Biljane Aranđelović sadrži celovit prikaz razvoja savremene arhitekture kroz opis života i dela više od 90 arhitekata koji su u okviru glavnih arhitektonskih pravaca i grupa oblikovali i menjali svetsku arhitekturu i savremene gradove. Prateći razvoj savremene arhitekture, principa i sistema, prikazana su ključna dela koja svedoče o inovativnim projektima i idejama“, čulo se na predstavljanju ove knjige koja je ilustrovana sa više od 300 fotografija u boji.
Bezmalo dve godine starom odlukom Nastavno-naučnog veća Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu ova knjiga odobrena je kao udžbenik za nastavni predmet Savremena arhitektura.
Biljana Aranđelović naglasila je na promociji da „arhitektura nije stvar elitizma, već pripada svima, zbog čega je napisala knjigu koja će biti korisna studentima da se ne snalaze učeći iz skripti, ali i zanimljiva i svim drugim čitaocima bez obzira na obrazovanje i struku“.
– Ovo je knjiga kakvu sam želela da imam kad sam bila student. Sa njom želim da pokažem i da arhitektura nije samo projektovanje zgrada, već da je to i urbanizam, slikarstvo, vajarstvo, dizajn… Razvoj savremene arhitekture podelila sam na periode, počev od Čikaške škole kao početka savremene arhitekture kakvu danas poznajemo do današnjih živih arhitekata – rekla je Biljana Aranđelović.
Ona je naglasila da joj je oprema knjige bila jako važna, pogotovo što je autorska prava za fotografije dobila sa najmerodavnijih i u naučnom svetu uticajnih adresa jer su svi pokazali želju da pomognu delo namenjeno studentima, a u izdanju ugledne srpske izdavačke kuće.
Pridržavajući se naučne objektivnosti, Biljana Aranđelović priznaje da je „blagu prednost dala postmoderni i arhitektama koji naginju slikarstvu“, što su i njeni umetnički afiniteti.
Biljana Aranđelović rodom je iz Niša, gde je završila studije arhitekture.
Doktorirala je na Tehničkom univerzitetu u Gracu, dok je na postdoktorskim studijama bila na Institutu za istoriju i teoriju dizajna na Univerzitetu u Berlinu.
Trenutno na Institutu za urbanizam i regionalno planiranje pri Austrijskoj akademiji nauka proučava estetiku u arhitekturi i urbanizmu u savremenom Beču.
Osim na Univerzitetu u Nišu predavala je i na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Milanu, na Novom Zelandu, letnjim školama u Gracu i Beču…
Na engleskom i nemačkom jeziku objavila je monografije o arhitekturi Beograda, Berlina i Graca.
Prema rečima Biljane Aranđelović, pre ove njene studije, knjigu o savremenoj arhitekturi kod nas je 1964. objavio profesor Nikola Dobrović.
Tematske sinteze o pojedinim periodima istorije arhitekture, pre svega starog veka, vizantijskog sveta i srednjovekovne Srbije napisali su Aleksandar Deroko, Vojislav Korać i Marica Šuput.
Ženski glas
Na predstavljanju „Savremene arhitekture“ Biljane Aranđelović bilo je reči i o položaju, a odnedavno i sve većoj zastupljenosti žena kao autora knjiga o istoriji i teoriji arhitekture i u svetu i Srbiji.
Kao potvrdu ove konstatacije, Petar V. Arbutina iz Službenog glasnika najavio da će ovaj izdavač uskoro objaviti roman „Žena koja je pušila Žitan“ pokojne Olge Radić o Nišlijki Jovanki Bunčić -Katerinić (1887-1966), prvoj ženi arhitekti u istoriji Nemačke koja je stekla diplomu inženjera.
Pred letnju pauzu, Službeni glasnik će u četvrtak predstaviti knjigu “Prezime života. Nevezani razgovori” Ljubivoja Ršumovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
