Snažna mlada generacija stvaralaca

Ova manifestacija nastala je 2014. sa željom da promoviše nezavisne, autorske kinematografije, ali i ostvarenja visokobudžetne produkcije koja neguju originalan i uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici filma.

Na pitanje koliko su daleko od te i drugih početnih ideja sa kojima je pre tri godine PAFF nastajao, selektor Stefan Ivančić kaže za Danas nisu još ostvarili sve planove koje su imali kada su počinjali.

– Ono što je danas PAFF jeste osnova onoga što smo želeli da napravimo – filmski festival koji stavlja u fokus avangardne i radikalne autorske filmove, koji su nevidljivi u Srbiji, iako su ti filmovi oni koji pišu današnju istoriju kinematografije. To su filmovi koji unose određene promene i svežinu filmskom jeziku. Međutim, tu su i druge ideje koje se nadamo da ćemo ostvariti u budućnosti: stvaranje platforme za produkciju kratkih filmova koja bi spajala srpske i strane filmske stvaraoce; revitalizacija nekoliko prostora u Pančevu, u kojima bismo želeli da organizujemo projekcije; restauracija i digitalizacija starijih remek-dela domaće kinematografije… – ističe Ivančić.

Od samih početaka PAFF u fokus stavlja mlade autore.

– Važno nam je da probamo da doprinesemo razvoju mladih autora. Ognjen Glavonić (direktor festivala) i ja smo filmski reditelji. I mi sami smo nedavno počinjali. Znamo šta znači praviti te prve korake i koliko je bitno da tvoj rad ima vidljivost. Kada si student, važno je da filmovi koje radiš ne ostanu samo unutar fakulteta, već da imaju svoj život. Kada je kratki film u pitanju, filmski festivali su praktično jedini vid distribucije. Ti mladi ljudi su oni koji će jednoga dana, nadamo se, biti svetski poznati umetnici – objašnjava selektor.

On napominje da etablirani autori već imaju „osvojen“ prostor te da je njihov rad lakše dostupan publici.

– Što, s druge strane, ne znači da ne prikazujemo filmove velikih autora. Ove godine, u selekciji Pafforama pustićemo mađarski film „Šaulov sin“, koji je dobitnik Oskara za najbolji strani film ove godine ili film „Blago“, najznačajnijeg reditelja novog rumunskog talasa Korneliua Porumbojua – dodaje Ivančić.

Mladi čine i najveći deo publike PAFF-a.

– U Pančevu postoji mnogo mladih koje zanima film, i generalno umetnost, tako da ne smatram da smo mi „stvorili“ publiku niotkuda. Svake godine filmsku akademiju upiše poneki student iz Pančeva. S druge strane, naše insistiranje da posvetimo veliki deo programa mladim stvaraocima koji prave svoje prve filmske korake (mislim pre svega na selekcije Rani radovi i Svetla budućnost), približava te filmove mladoj publici. Ti filmovi se često bave temama koje su bliske mladima, te se oni prepoznaju u njima. Takođe, sa stvaralačke tačke gledišta, kroz ove filmove mlada publika može da pronađe motivaciju da stvara, da se bavi filmom, jer u susretu sa autorima kratkih filmova uči i vidi da je to moguće i sa nekim ograničenim radnim sredstvima – priča naš sagovornik.

Na pitanje koliko društvo u kome živimo (i sistem koji ga predstavlja) razume njihovu potrebu da mladima predstavljaju alternativne filmove i na taj način stvaraju novu, obrazovanu publiku, Ivančić odgovara da sistem retko kada prepoznaje bilo kakve potrebe kada su u pitanju kultura i obrazovanje.

– Kada bi to bilo tako, verovatno ne bi postojala potreba da se stvara nova publika. Prostori u kojima su nekada bili bioskopi ne bi bili u rukama kompanije sa Bahama, nego bi se u njima i dalje okupljali ljudi da gledaju filmove. Muzeji ne bi stajali zatvoreni decenijama, i oni koji se bave savremenom umetnošću bi verovatno takođe imali filmske programe, kao što je slučaj svuda u svetu. Međutim, ono što je najbitnije je da postoji radoznalost, dakle postoji publika koja želi da otkriva nove svetove, koje se mi trudimo da im približimo kroz naše programe – projekcije, razgovore, masterklasove, radionice i slično – naglašava reditelj.

U ovogodišnjoj takmičarskoj selekciji Svetionici publika će do 11. septembra imati priliku da pogleda osam ostvarenja.

– To su filmovi „Oleg i stare umetnosti“ o nedavno preminulom legendarnom ruskom pijanisti i kompozitoru Olegu Nikolajeviču Karavajčuku; „Mama“, dirljiva i intimna priča odnosa majke i ćerke u režiji Vlade Škafara iz Slovenije; srpski „Zid smrti i tako to“, dokumentarac o Brankici, princezi vožnje motora po zidu bureta; zatim „Ja sam narod“ o dešavanjima u Egipatskoj provinciji dok su se demonstranti okupljali na trgu Tahrir u Kairu; kao i hrvatski „Spomenik“, meditativni portret spomenika NOB-a širom Jugoslavije. Na programu je i: debitantski dugometražni film Eduarda Vilijamsa „LJudski nalet“, učesnik selekcije kratkih filmova Rani radovi na prvom PAFF-u; „O fudbalu“, film o ocu i sinu koji se okupljaju da zajedno gledaju svetsko prvenstvo u fudbalu nakon što se dvadeset godina nisu videli; i, na kraju – portugalski film „Eldorado XXI“, koji je možda moj lični favorit. Radi se o etnografskom dokumentarcu o rudarima koji rade u najvišem rudniku zlata na svetu – na 5.000 metara nadmorske visine na Andima u Peru-u – objašnjava Ivančić.

Druga takmičarska selekcija Rani radovi donosi tradicionalno 20 kratkih ostvarenja mladih autora iz celog sveta.

– Zanimljivo je da ove godine polovina filmovi čiji su autori iz zemalja bivše Jugoslavije. To su: „Tranzicija“ Milice Tomović, „Sve, još uvijek, u orbiti“ Daneta Komljena i DŽejmsa Latimera, „Grad“ Maše Šarović, „Paraliza“ Dušana Zorića, „Utopija“ Matije Gluščevića, „Dvorišta“ Ivana Salatića, „Kroz“ Jelene Marković, „Bela Ptica“ Ivana Markovića i Linfeng Vua, „Kino otok“ Ivana Ramljaka i „Grad slonova“ Marka Mijatovića. Drago nam je da imamo toliko filmova iz regiona jer to definitivno znači da kod nas postoji jedna snažna mlada generacija stvaralaca – čim postoji dosta filmova koje je moguće postaviti u svetske okvire kada je kratki film u pitanju.

Od revijalnih filmskih programa Ivančić posebno izdvaja selekciju „The Amazed Spectator“ koju je uredio nemački filmski kritičar Olaf Miler.

– To je selekcija posvećena nadrealizmu u savremenom filmu. Teme koje obrađuju tih osam filmova koji čine Olafov program su veoma raznolike: vampirizam, erotika, smak sveta, ilegalni imigranti, istorija filma, pa čak i insekti. Jedan od tih filmova je naučno-fantastična animacija „Saturn“ (2011), čiji je autor Bruno Sukrov, monter mašina iz Ahena koji je sa 83 godine, nakon smrti žene 2010. godine, počeo da pravi kratke animirane filmove na svom kućnom kompjuteru i trenutno završava svoj 43. film. U Olafovom programu takođe se nalazi remek-delo Vernona Četmena „Final Flesh“. Vernon Četmen je ko-kreator kratkih animiranih serija „Wonder Showzen“ i „Xavier: Renegade Angel“, jedan od producenata serije „Louie“, glas Toulija iz „South Park“-a, te dobitnik četiri nagrade Emi. Za film „Final Flesh“. On se odlučio za zanimljiv i bizaran eksperiment: napisao je apsurdan scenario o apokalipsi, i četiri različita čina teksta poslao na adrese četiri različite porno kompanije specijalizovane za snimanje najluđih fantazija klijenata. „Final Flesh“ je rezultat toga, ozbiljan i nadrealan film o smaku sveta, nastao u XXX produkciji, bez pornografskih scena, ali sa režijom, glumcima, dekorom, fotografijom i zvukom karakterističnim za taj žanr. Film na koji bi Luis Bunjuel i Salvador Dali bili ponosni – zaključuje Ivančić.

"Toni Erdman" najbolje predstavlja duh i ideju PAFF-a

– Od svih filmova koje smo pogledali u godini koja je za nama, „Toni Erdman“ najbolje predstavlja duh i ideju Pančevo film festivala. To je veoma dug (162 min.) „arthaus“ film. Ali to ne bi smelo da preplaši publiku, jer je u pitanju film u kojem će svi uživati, siguran sam u to. „Toni Erdman“ na veoma suptilan način govori o kompleksnim temama savremenog sveta sa kojima se može identifikovati i saosećati. To je film koji nas podseća da ne treba da zaboravimo druge, one koji volimo, i da su ljudske emocije i humanost vrednosti kojih se moramo držati u svetu u kome vlada kapital – kaže Stefan Ivančić.

Svetla budućnost i Ponoćna jeza‘]

U okviru revijalnog programa Svetla budućnost biće prikazana retrospektiva kratkih filmova hrvatskog autora Igora Bezinovića, koji je domaćoj publici poznat po filmu „Blokada“ o studentskim protestima u Hrvatskoj 2009. godine. Tu je i najpopularniji program PAFF-a Ponoćna jeza, a reditelj DŽulijan Ričards je i ovoga puta odabrao pet novih, zanimljivih naslova horor žanra od kojih će većina po prvi put biti prikazana u Srbiji. Među njima je i jedan domaći film – „Otvorena“ Momira Miloševića, koji je premijeru imao na Festu.