Snima se film o Leskovcu između dva svetska rata

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U vesti nema podataka ko je režiser filma i koji glumci igraju u njemu?

2. „Sa setom se sećamo te predivne prošlosti…“.
   Tada su fabrikanti, na bolest i smrt, eksploatisali radnike i uz, njih, i decu. Za tim vremenima žali ideološki naslednik fabrikanata – gradonačelnik Leskovca. Za gradonačelnikovu reč ni po’ lule duvana. Ali setno uzdisati za lažnom i kičerskom predstavom o mračnim vremenima eksploatacije dečjeg rada – to je perverzija ove države i njene vlasti.
   Pa, evo:
   „U Leskovcu je 19. aprila (2. maja) 1914. godine stupilou štrajk 840 fabričkih radnika posle izbacivanja sa posla 700 radnika u pet fabrika zato što su učestvovali u proslavi Prvog maja. Radi pomoći štrajkačima, Glavni radnički savez i Savez fabričkih radnika poslali su u Leskovac kao svoje delegate Dimitrija Tucovića i Miloša Timotića. Tucović je, izmeću ostalih, govorio na zboru ovih štrajkača održanom 21. aprila (4. maja) 1914. Na osnovu navedenih podataka i stila, utvrdili smo da je Tucović, kao stalni saradnik, objavio u „Radničkim novinama“ sledeće članke koji se odnose na štrajk fabričkih radnika u Leskovcu: Borbe u Leskovcu; Pokret fabričkih radnika u Leskovcu; Kuća Ilića, Teokarevića, Petrovića; Zavesa je o[d]škrinuta; Povlašćivanje krvopilaca; Mali mučeniciiz leskovačkih fabrika Štrajk leskovačkih tekstilnih radnika završenje 4 (17) jula 1914. godine.

   MALI MUČENICI IZ LESKOVAČKIH FABRIKA
   (ovde je slika dece – radnika)
   Ovo su deca iz tekstilstih fabrika u Leskovcu koju je privredni inspektor saslušavao. Među njima su sedmoro muškarci a ostalo devojčice. Od četrdeset sedmoro, šestoro ih je stupilo u fabriku od sedam godina; četrnaestoro od osam; dvanaestoro od devet; osmoro od deset; sedmoro od jedanaest. Trideset i petoro nije učilo osnovnu školu ni jednoga dana, a četvoro ih je učilo po jednu ili dve godine. Sedmoro radi u fabrici po 12 sati za nadnicu od 0,20 p. din. Sedamnaestoro za 0,30 p. din. Šesnaestoro za 0,40 p. din. Sedmoro za 0,50 p. din. a jedan za 0,60 p. din. Sedamnaestoro dece upotrebljuje se na radu i na „smeni“. To je rad koji se vrši po rasporedu pojedinih partija danju i noću. Od ove dece devetoro je tuberkulozno; sedmoro škrofulozno; dvadeset devetoro bolešljivo i slabunjavo. Nijedno dete nije nađeno kao zdravo! Kad se pogledaju ova deca, ne bi rekao čovek da imaju više od po 6-7 godina; mećutim njihova starost je: četvoro od osam, petoro od devet, sedmoro od deset, desetoro od jedanaest, šesnaestoro od dvanaest, petoro od trinaest, jedno od četrnaest godina. Sva su ova deca zakržljala i nepravilnoga, iskrivljenog uzrasta, što je posledica preranoga rada u fabrikama u kojima su sva već provela od jedne do pet godina. Eto, ovu decu fabrikanti Ilić, Teokarević i Petrović upropašćuju u svojim preduzećima, tamo ih i tuku, pa kad polumrtva od rada i torture popadaju, dolaze im noću roditelji te ih nose kući. Čitave su generacije ove dece upropašćene, a danas fabrikanti nastojavaju da zadobiju policiju koja bi trebala da izvrši nad ostalima i nad njima divlje nasilje! Među ovim malim mučenicima ima ih dosta i osakaćenih na radu, kao što je onaj dečko na desnoj strani slike što pokazuje desnu ruku na kojoj su odsečena tri prsta. Na slici se vide i tri starice, jedna od 78, jedna od 80 i jedna od 83 godine, koje rade sa nadnicom od 0,60 do 0,80 p. dinarskih. Starici Nedi Vukosavljević odsekla je mašina ruku i ona radi sada sa jednom rukom. Posle ovoga detalja iz leskovačkog fabričkog pakla, mi pitamo, sa ovim ozbiljno pitamo: ima li u buržoaskoj javnosti i žurnalistici ljudi? – Ako ih ima, dužnost im je da progovore protivu ovih strašnih zločina!
   [Bez potpisa]“
   „Radničke novine“, br. 104, 5. maj 1914.
   U: Dimitrije Tucović, Sabrana dela, knjiga 8, Rad, Beograd, 1980, str. 256-257.

   1. već zgrnuli bogatstvo… U jednoj generaciji.