Snolike crno-bele fotografije

„Gledao sam u te pokrete i čuo njihov zvuk, kada sam pomislio: ‘O, pokretna slika!’ I to je bilo to“, prisećao se godinama kasnije. Taj gotovo epifanijski trenutak, koji podseća na scene iz njegovih filmova u kojima drvo i drugi predmeti često govore, okrenuo ga je ka kinematografiji. Danas Linča poznajemo upravo kao autora nadrealističkih filmova poput „Glave za brisanje“, „Plavog somota“, „Hotela izgubljenih duša“ (1997) i „Bulevara zvezda“ ili serije koja je pomerila granice televizije (i to čini i dalje) „Tvin Piks“.

Iako je nakon samo tri semestra napustio Akademiju i posvetio se snimanju filmova, Linč zapravo nikada nije u potpunosti odustao od „nepokretnih slika“. Nastavio je da crta, slika, fotografiše… A deo tog opusa Dejvida Linča naći će se ekskluzivno u Srbiji. U Kulturnom centru Beograda večeras u 20 sati biće otvorena izložba „Male priče“, koju čini 56 crno-belih fotografija velikog formata sa svim odlikama njegovih filmova – čudesno preplitanje realnih segmenata i fantazmagoričnih intervencija i kompozicija.

Iz KCB-a su saopštili da ovom izuzetnom i konzistentno osmišljenom izložbom žele da pruže uvid u Linčovo vizuelno stvaralaštvo s kojim srpska javnost nije imala prilike da se upozna za razliku od njegovog kinematografskog opusa, koji ima kultni status. „Male priče“, koje su producirali Galerija Item iz Pariza i Evropska kuća fotografije, u kojoj je izložba premijerno prikazana 2014, ekskluzivno će, po autorovoj želji, biti prikazana samo u sva tri galerijska prostora KCB-a, i nigde drugde u okruženju. Izložbu će pratiti brojni programi: predavanja, tematska vođenja stručnjaka/stvaralaca iz različitih oblasti, edukativno-kreativne radionice za srednjoškolce i mlađu studentsku populaciju i filmski program.

Ove fotografije vode nas u linčovskih svet noćnih mora i amorfnih stvorenja poznat u njegovoj filmografiji, posebno u njegovom možda najčudnijem ostvarenju „Glava za brisanje“, ali i u još uvek aktuelnoj trećoj sezoni „Tvin Piksa“ (poslednje dve epizode biće emitovane 3. septembra). Svaka fotografija priča malu priču o neverovatnom svetu Dejvida Linča. Ova postavka je miks čudnih zbivanja. Njeni junaci su muve, praziluci, lutke, cepelini… koji se nalaze u snolikom prostoru. Tome doprinosi i njihov kolorit – naime, sve fotografije su crno-bele.

„Pravio sam i fotografije u boji. Ali ovo je svet u kome smo. Crno-belo ima neku magiju u sebi. Odvodi vas od realnosti. To je najbolji način da se vratite kroz vreme. I pri tome je grafički lepše, čistije. Ali ne smeta mi boja za određene stvari. Sve to zavisi. Postoje crno-bele ideje i postoje ideje u boji. ‘Plavi somot’ je film u boji, a ‘Glava za brisanje’ i ‘Čovek slon’ su crno-beli filmovi. Sve zavisi od ideje, raspoloženja, osećaja…“, izjavio je Dejvid Linč jednom prilikom govoreći o postavci „Male priče“.

Neke od fotografija sadrže i tipografiju. „Reči u slikama i fotografijama su važne da bi vas naterale da razmislite šta se tu još događa. Često me slova uzbuđuju kao određeni objekti. Ponekad isecam slova i lepim ih na slike ili fotografije. Ponekad samo izgledaju dobro. Ponekad su reči naziv slike“, objašnjava on.

Linč se u slikarstvo zaljubio još kao dete. Voleo je da crta. Majka nije želela da mu daje bojanke, već je ubedila njegovog oca da donosi kući stare papire iz kancelarije. Crtao je, kako kaže, noževe, pištolje, avione… Nešto slično može se videti u njegovim filmovima, ali i na fotografijama koje će biti izložene u KCB-u – mračni i nasilni svet pun pištolja i noževa. „Mnoge ideje su izazvane svetom u kome živimo. A trenutno je taj svet jako mračan. Postoji tu uvek i neka doza apsurdnog humora koji volim. Ne morate uvek da patite da biste prikazali patnju“, smatra Linč, koji navodi Frensisa Bejkona kao svoj umetnički uzor.

Zanimljivo je da on kaže da, iako su njegovi radovi uvek vezani za svet snova, mu se ideje za njih nikada ne javljaju tokom spavanja.

„Volim logiku snova. Postoji mnogo stvari u snovima koje vam govore o stvarnosti na čudne načine. I film može to da radi. Spajamo apstraktne stvari kako bi izrazili nešto što je teško reći rečima. To je magična stvar vezana za film. Zvuk i slike kada se spoje mogu da naprave fantastičan efekat“, govori Linč.

Kako kaže, za njega je svaki medij podjednako važan. „Ideje vas vode na različita mesta. Ideje sve diktiraju. Ako imate filmske ideje, onda pišete scenario“, zaključuje Linč.

Njegova dela iz oblasti vizuelnih umetnosti izlagana su u najprestižnijim muzejima i galerijama širom sveta i deo su brojnih i značajnih javnih i privatnih kolekcija.