„Šoa – kako je to ljudski bilo moguće?“: Holokaust u Evropi na izložbi u Negotinu

Muzej Krajine u Negotinu zajedno sa negotinskom Tehničkom školom upriličiće u Muzeju Hajduk Veljka dve zanimljive izložbe povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Postavku “Šoa – kako je to ljudski bilo moguće?” Jad Vašema čini 19 panela koji u kratkim crtama predstavljaju najvažnije istorijske apsekte evropskog Holokausta.

Počinju od života Jevreja u predratnoj Evropi, a završavaju se sa oslobođenjem nacističkih koncentracionih logora i logora smrti širom kontinenta, i hrabrim i teškim povratkom u život onih koji su preživeli.

Paneli se sastoje od tekstova sa objašnjenjima, protkanih ličnim pričama žrtava, citatima, i originalnim fotografijama, kažu nam u Muzeju Krajine u Negotinu.

Dodaju da izložba ”Neke reči o Holokaustu u Srbiji” koja se bavi stradanjima Jevreja u okupiranoj Srbiji, kao dopunski materijal uz Jad Vašemovu izložbu, doprinosi boljem razumevanju opštih elemenata i procesa karakterističnih za stradanje Jevreja širom Evrope u odnosu na model i procese koji su se na isti ili sličan načan odvijali u okupiranoj Srbiji.

Ova postavka koju čini šest panoa, ukazuje na istorijska iskustva karakteristična za stradanja Jevreja u našim krajevima, doprinoseći na taj način boljem razumevanju specifičnosti Holokausta u okupiranoj Srbiji u širem kontekstu evropskog Holokausta.

Dan sećanja na žrtve Holokausta je 27. januara ali će, zbog preklapanja sa obeležavanjem slave Svetog Save, otvaranje i program biti upriličeni u galeriji Muzeja Hajduk Veljka u ponedeljak 30. januara 2023. godine, kažu u negotinskom Muzeju Krajine.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Borba svih protv svih i svako za sebe osnova je kapitalizma: Umetnički duo Doplgenger, o „Vlaškoj buni“, medijskoj slici uzimanja rude nekad i sad

Ekološki aktivisti iz Majdanpeka optuženi za versku, rasnu i nacionalnu mržnju protiv Kineza u Srbiji

Restrikcije vode na plus 40 stepeni: Zašto presušuju vodoizvorišta?

„Ceo grad nije imao vodu, a rudnik jeste“: Odbornica iz Majdanpeka za Danas o prekidu vodosnabdevanja