Postoji jedan stravičan paralelni svet koji nam ne da da idemo dalje. Svet ljudi koji još uvek traže svoje najmilije. Mi živimo i hodamo po masovnim grobnicama.
Iako igramo kompletan Sofoklov tekst, u njega smo upleli jednu paralelnu priču o familiji koja traži svog sina i brata – rekla je Lenka Udovički, rediteljka predstave „Antigona – 2.000 godina kasnije“, Kazališta Ulysses, koje treći put dolazi u Beograd.
Ovaj komad teatra sa Briona sutra uveče će otvoriti 28. BELEF – Beogradski letnji festival igranjem predstave u Hangaru Luke Beograd.
Još jedan kuriozitet u vezi sutrašnjeg nastupa jeste što glumac Rade Šerbedžija, posle 27 godina, igra pozorišnu ulogu u Beogradu.
– Ova mitska priča je sasvim savremena nažalost, i u ovom trenutku više nego aktuelna. Uopšte, kada radim grčke tragedije, svaki put kada im se vratim, zatekne me koliko duboko govore o svim problemima sa kojima se kao civilizacija i društvo danas borimo – primetila je Udovički.
Ona konstatuje da je teatar u Grčkoj bio poligon gde su se najdublja pitanja o ljudskoj prirodi, o tome kuda ide ljudska zajednica, postavljala u trenutku uspostave „takozvane“ demokratije. Grčka kao takva, primećuje rediteljka, bila je na svom vrhuncu u svim granama umetnosti i filozofije i svim poljima ljudskog delovanja. Međutim, dodaje da tu postoji jedno „ali“.
– To je trenutak u kome je žena potpuno obespravljena i u kome su ženski principi degradirani, a u prvi plan stavljeni muški – principi moći, slave, osvajanja države i službe pojedinca. U tom kontekstu je vrlo važno vraćati se Grcima jer su njihovi pisci pisali o posledicama takvog ustrojstva društva. Upravo je „Antigona“ komad koji se bavi sukobom pravde, prava, sudarom nekakvih zakona koje mi kao društvo i kao ljudi uspostavljamo – u odnosu na neke starije zakone, koji su u nama – istakla je rediteljka. „Ti stariji zakoni potiču iz toga da smo svi mi kao ljudski rod velika familija i da bi trebali tako da se jedni prema drugima odnosimo, a ne da ratujemo i da se delimo na heroje i izdajnike, pojasnila je ona.
– Pristupajući ovom komadu postavila sam pitanje ko je danas ta Antigona. Kod Sofokla ona želi pokopati svoga brata koji je proglašen za izdajnika. Danas je ta Antigona, u ovoj našoj interpretaciji, devojka koja ne zna gde joj je brat jer se on nalazi u nekoj od masovnih grobnica. Antigona pokušava da svog brata pronađe, da ga otkopa da bi mogla sa njim da se oprosti i da ga sahrani – objasnila je Udovički.
Parafrazirajući deo iz hora predstave ona je kazala – Kada dođe tragedija i kada se neka kuća razruši do temelja, to rušenje se nikada ne zaustavlja. Nastavlja se iz roda u rod, jer mladi padaju pod teretom ubijenih iz prethodnih generacija. Tako ni za jednu generaciju nema izlaza.
– Svi zajedno moramo naći načina i pristupiti sasvim drukčije našim problemima da bismo zaustavili krugove nasilja koji se ponavljaju, kako bi sledeće generacije imale izlaza – zaključila je rediteljka.
„Naša antiratna predstava“
– Nisam igrao 27 godina u pozorištu u Beogradu – kazao je Rade Šerbedžija i povodom nastupa u ovom komadu. On misli da je poslednja predstava koju je izveo ovde bila Brehtova „Majka Hrabrost“.
– To je bila naša antiratna predstava u pozorištu koje smo osnovali LJuba Tadić i ja. Zvalo se PTPP – Preduzeće za pozorišne poslove. LJuba je izmislio naziv i bio strašno ponosan na njega. Nažalost, odigrali smo samo jednu predstavu pre rata 1991. Mirjana Karanović je igrala Majku Hrabrost. Značajna je bila i muzika od naših poznatih rokenrol zvijezda kojom smo davali na suvremenost. Cela je bila zanimljiva, to je bila poslednja predstava koju sam igrao u Beogradu – ispričao je Šerbedžija.
Imperativ nam je da gradimo mostove
– Naš Ulysses teatar je u samoj ideji, kada samo ga osnovali Lenka, ja i naš prijatelj Borislav Vujičić, divan pisac, koji nas je napustio, imao imperativ da bude internacionalan. Osnovali smo ga na Brijunima, na tom malom Brijunu gde nema ničega sem austrougarske tvrđave koja je božanstveni prostor, teatar na otvorenom. Imamo sreću da na tom otoku imamo tišinu. Od samih početaka 2001. kada smo napravili „Kralja Lira“, već sledeće godine doveli smo Miru Furlan da ponovo igra na svom jeziku. Našeg božanstvenog Nebojšu Glogovca, koji je igrao dosta u njemu. LJude iz Sarajeva, LJubljane, Londona, Amerike… Imperativ nam je da gradimo mostove. Treba dolaziti na Brijune naše jer mi imamo otvoreno srce za sve ljude u svijetu – pozvao je Rade Šerbedžija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
