Solarna opservatorija starija od Stounhendža

Prva arheološka istraživanja obavljena su 1967. godine i nakon pola veka Narodni muzej u Šapcu, uz podršku Ministarstva kulture i Grada Šapca, započeo je opsežna istraživanja.

– Tadašnji stručnjaci iz Arheološkog instituta u Beogradu nisu imali ništa od pokretnih arheoloških nalaza sem zidnog lepa koji je hronološki neosetljiv. Nakon 50 godina „uhvatili“ smo ponovo sondu na terenu i otvorili još dve. Nije bilo moguće odrediti iz kojeg perioda je naselje, zemljano utvrđenje na koje smo naišli ima bedeme od četiri do deset metara i na osnovu fragmenata od keramike utvrdili smo da potiče iz bakarnog doba, od 4300. do 4000. godina pre nove ere – kaže Momir Cerović, vođa tima za istraživanje u Desiću.

Prema njegovim rečima, nepostojanje nalaza životinjskih ostataka, hrane ili alatki kazuje da se nije radilo o objektu za svakodnevni život.

– Tamo su ljudi dolazili sa posebnim namerama i po svemu sudeći to je bio kultni objekat. Na osnovu ruševinskog sloja zaključili smo da su to bili jako visoki objekti, možda čak i spratni. Moguće da su bile osmatračnice ili platforme za posmatranje neba, možda neka vrsta solarne opservatorije. Verovatno da su imali potrebu da prate nebeska tela ili smenu godišnjih doba – objašnjava ovaj stručnjak.

U Srbiji nije pronađeno ništa slično. U Desiću nisu naišli na kamene blokove, magalite, koji su prva asocijacija na Stounhendž, pošto su na ovdašnjem lokalitetu bili drveni stubovi: – Drvene palisade umesto kamenih blokova su zajedničko za sve te rondele – krugove – na koje nailazimo širom Evrope. Naš lokalitet je 1.500 godina stariji od Stounhendža. Istražili smo mrvice, sada je na nama da rekonstruišemo prvobitni izgled objekta.

Sve ovo ukazuje da se radi o izuzetno značajnom otkriću koje zahteva dodatna istraživanja i sredstva. Projekat je petogodišnji i zavisi od priliva novca za dalja istraživanja. Potencijal je baš zbog toga izuzetan u naučnom pogledu, ali i turističkom pogledu zbog blizine Cera.

I ništa manje važno, nije cilj da se pronađeni predmeti smeste u Muzej već da se rekonstruiše pređašnji život i „srpski Stounhendž“ proglasi za nepokretno kulturno dobro.

Problemi sa vlasnikom jedne parcele

Lokalitet se nalazi na tri parcele različitih vlasnika, a jedan od njih ne dozvoljava dalji rad. Iako je bio upoznat sa radovima i odgovarajuće plaćen, predomislio se. Arheološki tim obratio se Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Valjevu i ukoliko lokalitet bude proglašen za nepokretno kulturno dobro, neće biti prepreka za nastavak radova.

Vlasnici parcela ostaju vlasnici, ali ne mogu da zabrane istraživanja.