Solejmani: Srpski izdavači nezainteresovani za persijsku književnost

Susret sa kulturom i tradicijom Srbije pomoći će da se što bolje upoznamo i da „uzmemo“ ono što nam može biti korisno na kulturnom planu – kaže za „Danas“ novi direktor „Iranskog kulturnog centra“ u Srbiji Mohsen Solejmani, koji je istovremeno i izvanredni direktor „Kulturnog centra“ Islamske Republike Iran u Crnoj Gori i Makedoniji. Iran je zemlja počasni gost 61. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, a sagovornik „Danasa“ tim povodom govori o predstavljanju iranske kulture, u prvom redu književnosti, saradnji srpskih i iranskih izdavača, politici i kulturnoj diplomatiji.

* Čime će se Iran predstaviti na ovom sajmu?

– Imamo skup raznovrsnih programa. Biće različitih okruglih stolova o književnosti Irana, deo programa je namenjen upoređivanju srpske i iranske književnosti, o čemu će govoriti uglavnom pisci. U vezi sa tom temom imamo nekoliko programa – o književnosti za decu, savremenoj književnosti, ženi u književnosti, prevodima sa persijskog na srpski i obrnuto. Uporedno imamo i „Nedelju iranske kinematografije“ u „Jugoslovenskoj kinoteci“ sa pet filmova. Tu će biti i program o tradicionalnom epskom pripovedanju na osnovu iranskog nacionalnog epa Ferdosijeve „Šahname“. Priredićemo nekoliko predavanja na državnim i privatnim univerzitetima. Imamo „Dan Irana“, kad ćemo na Sajmu održati promociju Hafizovog „Divana“. Osim toga predstavićemo još nekoliko knjiga. Naši izdavači imaju dosta naslova na engleskom i na srpskom jeziku koji će biti izloženi na Sajmu. Oni će, najverovatnije, potpisati više sporazuma o saradnji sa srpskim izdavačima. U okviru Sajma biće nekoliko izložbi, jedna od njih je o ilustrovanju knjiga.

* Da li već postoji saradnja između srpskih i iranskih izdavačkih kuća?

– Nažalost ne. Mi smo bili veoma zainteresovani i tražili puno toga, međutim još nismo dobili odgovor, ali se nadam da će ga biti. Koliko vidim, u pitanju je veća nezainteresovanost srpskih izdavača nego iranskih.

* Mada srpski i persijski imaju puno zajedničkih reči, da li su jezik i pismo barijera u toj saradnji?

– Glavni problem je što nemamo dovoljno stručnih prevodilaca koji bi mogli da prevode sa srpskog na persijski i obratno. Drugi razlog mogao bi da bude što se oba jezika – i srpski i persijski, retko upotrebljavaju, što podrazumeva probleme sa manjkom prevodilaca. Naravno neka starija iranska dela su već prevedena na srpski jezik, ali se iz savremene persijske književnosti retko može naći nešto.

* Koliko izdavačkih kuća dolazi i ko su pisci koji gostuju na Beogradskom sajmu?

– Masud Kousari je pisac i sociolog, Mustafa Masur prozni pisac, Farhad Hasanzade piše za decu i omladinu, Narges Abjar je režiser i književnica, Nasim Mar’aši romanopisac i pisac pozorišnih komada… Dolazi petnaestak izdavača, ali bitno je reći da je svaki od njih predstavnik još 20 izdavačkih kuća iz Irana, a dvoje koji dolaze pripadaju i jednoj književnoj agenciji. Nadam se da ćemo uspeti da nekoliko romana napisanih u Srbiji prevedemo na persijski. Sa srpskog na persijski prevedene su, nažalost, samo dve knjige – „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića i „Derviš i smrt“ Meše Selimovića. Takođe se nadam i da ću na Sajmu učiniti ono što je potrebno da se neke persijske knjige objave na srpskom.

* Ko su izdavači šest knjiga, prevedenih na srpski, čije je predstavljanje najavljeno na Sajmu?

– Većina tih knjiga objavljena je u saradnji sa „Kulturnim centrom Irana“, jer u Srbiji očigledno izdavači nisu baš zainteresovani za prevod strane literature. To su u stvari naslovi prevedeni u poslednje dve godine. Jedan od njih je Hafizov „Divan“. Hafiz je najveći iranski lirski pesnik svetski poznat. Druga knjiga koja će biti predstavljana sadrži nekoliko priča iz Ferdosijeve „Šahname“, koja je takođe svetski poznato književno delo. To su persijske priče koje je preveo profesor Rade Božović. Da bismo srpsku publiku što bolje upoznali sa našim izdavaštvom, iranskom tradicijom i kulturom, mi smo koristili čak i izdavače iz regiona koji imaju neke iranske knjige i literaturu prevedenu na lokalni jezik odnosno jezike bivše Jugoslavije, tako da imamo i izdavače iz Bosne i Hrvatske.

* Da li očekujete da će gostovanje Irana na Beogradskom sajmu knjiga povećati interesovanje za persijski jezik?

– Smatramo da to može da nam pomogne i da ćemo imati veći broj zainteresovanih za učenje persijskog jezika. Zato smo na Sajmu planirali upis za persijski jezik i trudićemo se da pružimo neke olakšice onima koji su za to zainteresovani.

* Osim književnosti i filma, da li je ovo prilika da Iran predstavi i svoju bogatu kulturnu baštinu, muziku, likovne umetnosti, umetničke zanate, kuhinju?

– Što se tiče iranske kuhinje, za nju više mesta ima na Sajmu turizma. Na Sajmu knjiga imaćemo umetnike koji se bave ilustracijom, kaligrafe, biće i muzike, neophodne kad se radi o već pomenutoj tradicionalnoj epskoj priči. Imaćemo i neke radionice. Biće i knjiga na engleskom o iranskom životu, koji će moći da se vidi i u iranskim filmovima.

* U Srbiji su objavljeni prevodi knjiga pojedinih iranskih pisaca koji žive i stvaraju na Zapadu, mnogi od njih pišu na engleskom. Da li su i oni deo iranskog kulturnog korpusa?

– Među knjigama koje su sa engleskog prevedene na srpski malo je iranskih. To su Iranci koji su se odselili na Zapad pa su, kad su naučili jezik, počeli da u originalu pišu na engleskom. Mi imamo sociologe, istoričare i druge stručnjake koji su otputovali na Zapad , tamo su postali profesori na univerzitetima i pišu knjige na engleskom o Iranu. Većina tih knjiga je prevedena na persijski i možemo reći da se mnoge od njih sa uspehom prodaju.

Prevod sa persijskog Mir Razavi

Govorimo jezikom kulture, a ne politike

* Iran se pominje kao zemlja koja veoma mudro i vešto koristi kulturnu diplomatiju. Da li je i ovaj sajam knjiga prilika da se uz pomoć kulture razbiju predrasude, pre svega političke i verske kad je reč o Iranu i njegovom položaju na Bliskom istoku?

– To nije samo karakteristika Irana, to rade i druge zemlje, ali svrha našeg prisustva na ovom sajmu apsolutno nema tu diplomatsku i političku boju. Ne računamo ni na kakvu ekonomsku, političku, a ni diplomatsku korist. Jezik kulture je razgovor, komunikacija, umetnost, a njeni ciljevi su uzvišeni – humanistički. Politika i ekonomija prate neke druge, potpuno drugačije ciljeve.

* Politika se, ipak, često meša u kulturu. Prošle godine smo, recimo, imali primer vidnog odsustva diplomatskog kora iz zapadnih zemalja na otvaranju Sajma knjiga na kome je počasna zemlja gost bila Ruska Federacija. Da li strahujete od takve vrste upliva politike i ove godine?

– Naši ciljevi su u potpunosti vezani za kulturu, tako ne pratimo niti nameravamo da pratimo neke druge ciljeve osim kulture. Navešću vam kao primer svoj „slučaj“ – ja sam pisac koji je u Iranu objavio skoro 100 knjiga, prevodio sam ili napisao knjige, a da nikad nisam bio u politici.

Srbi su fascinantno mirni

Već pet meseci sam u Srbiji i ono što mi je interesantno i fascinantno jeste da vidim da su Srbi vrlo mirni. To je zanimljivo – kaže Mohsen Solejmani.

* Šta ste očekivali?

– Sa svojim prijateljima i kolegama često govorim o tome da Srbi baš ne obraćaju pažnju na turiste i da Srbija nije baš zemlja koja želi turizam. Razlog za to je, recimo, što na ulicama stranac može totalno da se izgubi, jer su sve oznake na ćirilici, tako da ne mogu da vode stranca kako treba. Kad sam došao, očekivao sam da na ulicama budu dvojezični natpisi i barem dva pisma, a gde god da odem vidim da je svuda ćirilica. Zato smatram da Srbi ekstremno vode računa o pismu i jeziku. Dobro je što je tako, jer hoćete da sačuvate svoj identitet. Ali, ono što jeste – Srbi su izuzetno pristojan, miran, tih narod.

Stručnjak za međunarodnu kulturu

Aktuelni direktor „Iranskog kulturnog centra“ Mohsen Solejmani (1959, Teheran), pre dolaska na dužnost u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji radio je u institucijama koje se bave umetnošću i kulturom. Završio je studije engleskog jezika i književnost na Univerzitetu „Alame Tabatabai“ u Teheranu i doktorirao na dečijoj književnosti. Književnu karijeru započeo je pre 36 godina. Napisao je i preveo stotinak knjiga, bavio se književnom kritikom, radio za radio i televiziju, štampu, bio književni i umetnički urednik u raznim časopisima, držao predavanja o književnosti na univerzitetima, poznat je kao stručnjak za međunarodnu kulturu, a nekoliko godina bio je iranski predstavnik za kulturu u Velikoj Britaniji i SAD.