Šolja čaja znači da ste dobrodošli

„Dugo sam sanjao o profesiji koja bi mi omogućila da putujem na kraj sveta, da srećem razne ljude koji ne govore moj jezik i da upoznajem nove kulture i tradicije. Čaj je postao moja strast sasvim slučajno. Osnovao sam Palatu čajeva (Palais des thés) i tako je moj san postao stvarnost.“

* Kada i kako ste počeli da se interesujete za čaj?

– Krajem osamdesetih godina sam sa nekoliko prijatelja odlučio da otvorim jednu malu prodavnicu čaja u šestom arondismanu u Parizu. Jedan od njih je boravio u Avganistanu i znao je ponešto o čajevima. Nismo uopšte imali nikakav poslovni plan ni koncept, u početku je sve bila čista improvizacija. Prve tri godine smo uglavnom bili na gubitku, ali su ljudi iz kraja dolazili redovno kod nas. S njima smo provodili mnogo vremena u ćaskanju o vrstama čajeva i načinu na koji se pripremaju i služe. Tako smo polako i došli do ideje da osnujemo lanac radnji „Palata čajeva“, koji će biti drugačiji od ostalih, gde će ljudi moći da se informišu i gde će sami prodavci biti poznavaoci čaja. Nešto kao kada uđete u dobru vinariju!

* Koju zemlju ste prvo posetili?

– Počeo sam da putujem devedesetih godina, pre toga sam mnogo čitao o čaju iz knjiga koje su napisane početkom XX veka. Prvo sam posetio Kinu, Japan, Tajvan i Indiju. Posećivao sam razne salone čaja, sretao se sa proizvođačima, izvoznicima i tako učio. Svaka zemlja ima svoja pravila. U Japanu, mali proizvođači prodaju velikima, tako da prvo posećujem male, biram i onda kupujem to isto od velikih. U Kini je drukčije, jer mogu da se krećem svuda i da izaberem kod malih proizvođača vrste koje mi se dopadaju, ali koje mi ne nude moji uobičajeni prodavci. U Indiji je opet potpuno drugi sistem… Svoj posao shvatam kao neku vrstu potrage.

* Kako vam je čaj omogućio da upoznate kulturu i tradiciju zemalja u koje ste putovali?

– Pre svega kroz kontakt sa ljudima. Od samog početka sam želeo da stupim u vezu sa uzgajivačima i saznam kako proizvode čaj. To je jedan od ključnih elemenata načina našeg rada. U razgovoru s njima, što nije uvek jednostavno, jer je jezik često prepreka, upoznao sam istovremeno običaje i kulturu tih zemalja koji su toliko različiti od naših. Ali, baš te razlike su me obogatile i promenile moj način razmišljanja.

* Šta čaj predstavlja za vas i koji najviše volite da pijete?

– Pre svega, čaj služi da ugasi žeđ… kada pijem čaj, to je za mene trenutak kada osećam unutrašnji mir i kada sam opušten. Ne bih mogao da izdvojim jedan jedini čaj koji najviše volim. Najsrećniji sam kada ispred sebe imam dvadesetak vrsta i kada treba da izaberem jedan koji odgovara baš tom trenutku. Izbor čaja zavisi od godišnjeg doba ili doba dana, od toga da li ga pijete sami ili u društvu, od raspoloženja…

* Da li se ritual posluživanja čaja razlikuje u zavisnosti od zemlje?

– Svakako! Ako pođemo od Engleske, Rusije, Turske, Maroka… pa završimo u Kini, Japanu, Indiji, Nepalu ili Tibetu, možemo zaključiti da je ritual svuda potpuno različit. Jedino što je zajedničko je da se čaj uvek poslužuje u sedećem položaju. U azijskim zemljama, čaj je povezan sa religijom i budističkim sveštenicima koji smatraju da ovaj drevni napitak drži spiritualni duh u budnom stanju i da održava pamćenje.

* Može li se reći da je čaj simbol gostoljubivosti?

– To je sigurno! U Aziji je običaj da vam posluže čaj čim negde dođete, a i u mnogim drugim zemljama u svetu, šolja čaja znači da ste dobrodošli u nečiju kuću.

* Koja područja su najbolja za uzgajanje čaja?

– Kina je sigurno najznačajnija zemlja kada je u pitanju raznovrsnost, ali svaka vrsta zahteva drugo podneblje, od toga i zavisi aroma. Biljka čaja spada u vrstu kamelija. Potrebno joj je mnogo vlage, ali koreni ne smeju nikada da budu dugo u vodi. Zbog toga je neophodno da se plantaže nalaze pod nagibom i uglavnom u planinskim predelima. Klima isto tako utiče na kvalitet, zbog toga moram stalno da putujem i proveravam sa uzgajivačima da li je kvalitet iz godine u godinu zadovoljavajući i na istom nivou.

* Da li mislite da se odnos prema čaju promenio tokom poslednjih decenija?

– Da, neverovatno se promenio! Možemo da uzmemo za primer Francusku. Pre tridesetak godina se smatralo da je to napitak samo za bogate žene koje nemaju ništa drugo da rade nego da ćaskaju i piju čaj iz porcelanskih šolja uz kolačiće! Nije postojalo interesovanje, a nisu postojale ni specijalizovane radnje za prodaju čaja. Uostalom, pio se uglavnom samo crni čaj, dosta lošeg kvaliteta. Tek onda kada je ponuda postala raznovrsnija i kada su ljudi počeli više da putuju, pogotovo u Aziju, interesovanje za čaj je odjednom poraslo. Tada su kupci otkrili da postoji i zeleni, beli ili crveni čaj… a da ne govorimo o retkim vrstama, koje mogu biti i veoma skupe zbog načina na koji se gaje ili zbog malih količina koje stižu na tržište.

* Možete li posebno da izdvojite jednu od zemalja u koju ste putovali?

– Ne bih voleo da izdvajam nijednu zemlju posebno, jer mi je svaka od njih izuzetno draga, pogotovo kad pomislim na sve ljude koje sam sreo tokom tih putovanja. Neke od njih su pristupačnije, neke treba otkrivati postepeno… možda bih mogao da kažem da sam izuzetno vezan za područje Dardžiling u Indiji, odakle dolazi i čuveni čaj sa istim imenom. To je zemlja iznenadnih oluja, munja i gromova sa neverovatnim predelima u podnožju Himalaja sa ćudljivom klimom i očaravajućim bojama gde se čaj gaji na 2000 metara!

* Da li trenutna situacija utiče na vaš posao?

– Pandemija nas nije zaobišla, ali je na interesantan način uticala na naš rad. Naime, izgubili smo kupce kao što su avio-kompanije ili hoteli, ali s druge strane individualno konzumiranje čaja se znatno povećalo zbog toga što ljudi rade od kuće. Trenutno ne mogu da putujem, međutim poverenje koje sam tokom godina stekao u uzgajivače širom sveta mi omogućuje da narudžbine vršim preko interneta ili telefona na osnovu uzoraka koje mi šalju poštom. Ali, jasno je da mi putovanja nedostaju i da se kontakt sa ljudima ne može ničim zameniti.

* Putujete li sami ili s drugim članovima vaše ekipe?

– To zavisi od razloga putovanja. Ukoliko idem u potragu za novim čajem, onda više volim da putujem sam, jer tako upoznajem više ljudi i otvoreniji sam ka spoljnom svetu. Putujem često i sa članovima moje ekipe, jer volim da im prenesem ono što znam i da im pokažem na licu mesta kako se odvija uzgajanje i proizvodnja.

* U okviru Palate čajeva organizujete i školu čaja.

– „Palata čajeva“ danas broji preko šezdeset radnji širom Francuske i sveta. Škola čaja je osnovana u okviru celog koncepta, prvenstveno zato da bismo obučili zaposlene i da bi oni mogli da prenesu svoje znanje na ljude koji dolaze u naše radnje. Škola je otvorena i za svakoga koga ova tema zanima. Na kraju kursa se dobija diploma „Poznavaoca čaja“.

* Šta je vaš cilj u životu?

– Jedan od važnih ciljeva je svakako da uspem da napravim najlepšu kolekciju čajeva za ljude koji dolaze kod nas. Degustacija čaja može postati veoma važan deo nečijeg života, to mi je mnogo ljudi reklo. Zato se i trudim da im pružim samo najbolje vrste. Isto tako, za mene je važno da se osećam slobodnim, da vladam sopstvenim vremenom i da se bavim nečim što me ispunjava. Čaj je postao sastavni deo moje ličnosti, mog života i moja velika strast!

* Vi ste isto tako i pisac. Recite nam nešto o knjigama koje ste napisali?

– Da, obožavam reči! Kada sam bio dete, želeo sam da postanem novinar. Napisao sam nekoliko knjiga o čaju koje su ilustrovane fotografijama koje volim lično da snimam tokom putovanja, a napisao sam i roman koji nema veze sa mojim zanimanjem. Radi se o odnosu sina i oca kroz život Svetog Fransoa-Gzavijea, mog imenjaka!