Sonja Savić zaslužuje da ima svoj grad

Zvanično obrazloženje glasi da nije bilo većine za takvu odluku, ali pojedini odbornici tvrde da je u pitanju njen privatni život.

„Sonja Savić treba da ima svoju ulicu, svoj trg ili neko drugo mesto u mnogim gradovima u Srbiji. Velika glumica i ličnost koje je zauvek ostavila trag za sobom. Neizbrisiv trag. To nikakva komisija, bez obzira na svoje neznanje i ignoranciju, neće moći da izbriše“, smatra glumica Mirjana Karanović. S tim se slažu i ostali sagovornici Danasa – kolege i saradnici legendarne glumice Sonje Savić (1961-2008).

„Ako je način života koji je Sonja Savić vodila jedini razlog da se njenim imenom ne nazove ulica, onda je to skandalozno“, kaže slikar Uroš Đurić i dodaje da bi onda trebalo skinuti nazive bar za dve trećine ulica zato što je privatni život mnogih velikana bio prilično diskutabilan. „Đura Jakšić je bio pijanac, kralj Milan kurvar, Karađorđe je bio oceubica, Nemanja bratoubica, Baba Višnja Urošević ima ulicu samo na konto toga što je rodila Miloša i Jevrema Obrenovića… Svi su dobili ulice zbog istorijskih zasluga, a ne zbog toga šta je bio njihov privatni život, a zasluge Sonje Savić za ovdašnju kulturu su nemerljive. Kakav je bio njen privatni život i tragika umetnika, to je jedna sasvim druga dimenzija“, zaključuje Uroš Đurić.

Glumac Svetislav Bule Goncić ističe da ona ima ulicu u Beogradu, što već nešto govori.

„To kakva je Sonja glumica i umetnica bila, ne zavisi mnogo od toga kakav je bio njen privatni život. Određeni, ako ne i najveći broj ljudi iz te generacije, imali su nažalost vrlo tešku sudbinu jer nisu uspeli da se izbore sa tim šta im se sve dešavalo u našem društvu. Oni su se branili tim bežanjem iz realnosti u jedan drugačiji svet. To su jako teške priče i tužne sudbine. Među njima ima mnogo umetnika. Ali ponavljam, jedna ulica u Beogradu nosi ime Sonje Savić“, kaže Goncić.

Slikar i muzičar Srđan Đile Marković napominje da je odluka da se Sonji Savić ne dodeli ulica u Čačku u skladu sa opštom situacijom „pumpanja javnog morala na besmislene visine, što treba da sakrije sve ostale propuste u mehanizmu ove države“.

Na pitanje da li on smatra da Sonja zaslužuje ulicu u Čačku odgovara:

„Ja mislim da ona svoj grad zaslužuje da ima, ali nema veze pošto su ovde gradovi u nestajanju svi odreda“, ističe Marković.

Reditelj Miloš Radivojević smatra da „Sonja nije na gubitku“.

„Mudra uprava Čačka nije obrukala samo sebe već i veliki broj sjajnih ljudi grada u kome sam rođen. Velika i draga Sonja nije na gubitku, ona zaslužuje ulicu u blizini Bulevara sumraka ili bar ćorsokak“, kaže Radivojević.

I Saša Radojević, reditelj i scenarista, ističe da je Sonja Savić izuzetna ličnost srpske kulture. „NJen glumački i rediteljski rad se na najsofisticiraniji način proučava upravo u Čačku, u Galeriji ‘Nadežda Petrović’.

Imao sam privilegiju da sarađujem sa Sonjom i njena moralna vertikala delovala je kao korektor u zastranjenim zajednicama.

Naprosto je imala senzore za registrovanje socijalne patologije i kao visokosenzualna osoba reagovala na njih. Nažalost, često na svoju štetu. Nadam se da će nadležna komisija u opštini Čačak poštovati delo Sonje Savić i kada se slegnu strasti doneti pravu odluku“, zaključuje Radojević.

Da slavna Sonja Savić, koja je rođenja i sahranjena u Čačku, dobije ulicu pre osam godina pokrenuta je peticija. Iako je podržana od velikog broja ljudi, nije usvojen njen predlog.

Pokrenuta je i peticija da jedan park dobije njeno ime, te da se u njemu nalazi skulptura na kojoj bi pisalo: „Ona hoda sama kroz grad“, ali se ni sa tim još ništa nije dogodilo. S druge strane, Galerija „Nadežda Petrović“ od kraja 2011. godine brine o umetničkoj zaostavštini legendarne glumice i multimedijalne umetnice, a u septembru 2015. u njenoj kući u Donjoj Gorevnici svečano je otvorena rekonstruisana Spomen-soba Sonje Savić, voljom njene majke Mikaine Savić.

U postavci se nalaze Sonjini samostalni autorski filmski i video-radovi, fotografije, glumačke nagrade, lični predmeti…

Galerija organizuje svake godine u septembru, mesecu rođenja i smrti Sonje Savić, različite manifestacije pod neformalnim nazivom „Sonjin septembar“.

U Komisiji, kako prenosi N1, nisu želeli da kažu da li je jedan od glavnih razloga za odbijanje predloga to što im se nije svideo „način života koji je Sonja Savić vodila“, već je zvanično odgovoreno da su „nazive ulica dobile one koje su su do sada bile brojčano numerisane“, te da „postoji mogućnost da, kada na red dođu naselje Donja Gorevnica ili gradski park, neko od njih dobije ime po Sonji Savić“.

Iz Komisije su naveli i da je bilo još predloga koji nisu imali većinu.

Najoriginalnija glumačka pojava

Sonja Savić, koju je Miloš Radivojević nazvao „najoriginalnijom pojavom u istoriji jugoslovenskog filma“, debitovala je na filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu završila je 1982. Proslavila se osamdesetih ulogama u filmovima „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“…

Za glavnu ulogu u filmu „Šećerna vodica“ dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, dok je za ulogu u filmu „Život je lep“ 1985. godine nagrađena na festivalu u Veneciji. U toku devedesetih godina ređe se pojavljivala na filmu, ali je, i pored toga, ostvarila nekoliko značajnijih uloga – „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“. U tom periodu zbog svojih kritičkih društvenih stavova, živela je izvan institucija.

Bavila se eksperimentalnim pozorištem i video umetnošću, a oprobala se i kao rediteljka – „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Supernaut – Beograd andergraund“, „Plej“, „Čekajući Godoa“ i poslednji film „Šarlo te gleda“. Poslednje uloge ostvarila je u filmovima „Princ od papira“, „Od groba do groba“, „Jug jugoistok“, „Zabranjena ljubav“, a gledaoci su imali prilike da je gledaju i u TV seriji „Vratiće se rode“. Poslednjih godina života vodila je i TV pričaonice na pojedinim beogradskim stanicama.

Preminula je 23. septembra 2008. godine u Beogradu, a sahranjena je u selu Donja Gorevnica.

NJenom životu i radu posvećen je dokumentarni film „Sonja“ Dragane Kanjevac.