Foto: Radovan Baja VujovićDugotrajni apaluz i ovacije glumcima JDP, koji u igrali „Putujuće pozorište Šopalović“, Ljubomira Simovića, u režiji Jagoša Markovića, obeležili su treće veče 25.Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu (JPFU) „Bez prevoda“.
Snažan i emotivan komad o preplitanju pozorišta i realnosti, sudarima zla i lepote, ali i drugim – ljudskim dilemama, kroz priču o pozorišnoj trupi u okupiranom Užicu u Drugom svetskom ratu, publika je ocenila sa 4.95 što je, za sada, najviša festivalska ocena.
U sali, sa oko 580 mesta, trebalo je da bude 150 gledalaca, koliko ih je, u skladu sa protivepidemijskim merama, bilo prehodhodnih večeri. Međutim, sinoć ih je bilo mnogo više, zbog velikog interesovanja pubike za taj komad, a dodatne stolice su postavljene u parteru.
Tokom okruglog stola čule su se teze o tome da je ta predstava iscenirana kao „posveta Jugoslovenskom dramskom pozorištu“ i da na to ukazuju scenografija, koja je gledalište tog teatra koje je izgrelo u požaru pre nekoliko godina i nakon toga je obnovljeno, kao i glasovi velikana JPD – Ljube Tadića, Mire Stupice i Marije Crnobori.
„To nije samo posveta JDP-u. Predstava je posveta, pre svega, glumcima i onome šta im se dešava u teškim vremenima. To je borba pozorišta, lepote i ljubavi protiv zla, razaranja, ružnoće, mrženje“, kazao je Marko Janketić, koji igra Filipa.
Tog stava je i Olga Odanović (Jelisaveta u komadu), navodeći da je to komad „o lepoti i slobodi, o dubokoj veri glumaca u ono što rade i njihovoj nepresušnoj energiji da sačivaju pozorište“.
„Ta priča je aktuelna i u ovom trenutku, jer je Ljubomir Simović vanvremenski pisac“, kazala je Odanović.
Milana Laneta Gutovića, u ulozi Vasilija Šopalovića, zamenio je Dragan Bjelogrlić koji je naveo da je to jedna od onih predstava zbog koje je „osetio tugu što ne igra često u pozorištu“.
„Pre desetak dana pozvao me je Jagoš Marković i pitao da li hoću da uskočim u nju da bi se igrala na festivalu u Užicu“, rekao je glumac i sveočio o svom dvostrukom iskustvu – kao gledoca tog komada na premijeri i kasnije njegovog protagoniste.
„Ovo je jedan od najboljih pozorišnih komada na srpskom jeziku i Ljuba Simović je jedan od najvećih živih pesnika. Vekovi će proći, a ovoj kamad će se igrati“, naveo je Bjelogrlić.
Anita Mančić (Gina) zahvalila se publici na saradnji tokom izvođenja komada i poručila da bez publike pozorište ne bi imalo smisla, a potom kazala da je to „komad o pozorištu i njegovom preživljavaju, o napadnutom pozorištu spolja i iznutra“.
„Sada imamo i sudar i podršku, napad i odbranu, i nadam se će pozorište, ono pravo i ozbiljno, sve to preživeti“, poručila je Mančić.
Irfan Mensur, koji igra nemačkog oficira Majcena, podsetio je na to da je praizvedba tog komada u JDP bila 1985. godine, u režiji Dejana Mijača, te da je sada taj tekst Jagoš Marković „malo drugačije pročitao i napravio predstavu koja sluti na blokbaster JDP-a“, i istakao da je ona premijerno prikazana 8.marta prošle godine, uoči epidemije virusa korona.
Zanimljivu anegdotu je ispričao Branko Popović, reditelj, profesor na užičkom Pedagoškom fakultetu i nekadašnji direktor NP Užice. On je kazao da je Simovićev komad, koji se igra širom sveta, postavljen i u Švajcarskoj i da su Švajcarci bili ubeđeni u to da je Užice mitski grad, zbog naziva njegovih naselja, poput Sinjevca, Gluvaćkog potoka, Žitne pijace i drugih, za koje su mislili da ih je Ljuba izmislio.
„Pozivali su Ljubu i pitali ga da li taj grad stvarno postoji i on ih je ubeđivao da Užice postoji. Međutim, scenograf, glumica i fotograf su došli iz Švajcarske u Užice da to provere. Bili su moji gosti tri dana. Posetili su i fotografisali sve one delove grada koji se pominju u komadu i otkrili da ih Ljuba nije izmislio“ ispričao je Popović.
Završnica festivala
Večeras će glumci NP Subotica igrati „Radničku hroniku“, a festival će sutra zatvoriti „Upotreba čoveka“, novosadskog Novog tvrđava teatra, nakon čega će žiri odlučiti o nagradama. Osim te dve predstave i „Šopalovića“, za nagrade se takmiče „Čitač“, BDP i Beo art, i „O medvjedima i ljudima, NP Sarajevo.
Pisac celog sveta
Bojan Munjin, selektor i pozorišni kritičar iz Zagreba, kazao je da su „Šopalovići priča svevremenog pisca i pisca čitavog sveta“. „Sa ponosom treba reći, ako Njujork ima Pola Ostera, a Pariz Albera Kamija, Užice ima Ljubu Simovića“, naveo je Munjin o velikom književniku i čoveku, kojim se ponosi njegov rodni grad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
