Sa ciljem da se u najširem mogućem smislu shvati zadata tema „Likovna umetnost nije (više) atrakcija, već kreacija“, selektorka 33. saziva likovne kolonije „Sopoćanska viđenja“, istoričarka umetnosti, likovna kritičarka i dugogodišnja saradnica lista Danas, Gordana Vasiljevićnašla je očito pravo rešenje, opredelivši se za devetoro mlađih i većafirmisanih umetnika, čiji različiti senzibiliteti, te radoznalost za istraživanjem u različitim medijima, garantuju visok kvalitet, inovativnost, a pre svega, vitalnost kreacije umetničkih dela koja stvaraju.
U višeznačno inspirativnom ambijentu Sopoćana kod Novog Pazara, kojeg pored mira i duhovnosti, te (ne)taknute prirode, odlikuju još i sklad, ali i tenzije uslovljene multikulturalnošću, odabranim umetnicima nije bilo teško da pronađu idejnu potporu za svoj rad. U sve navedeno moći će da se uveri i beogradska publika u prostoru Galerije Zvono, u kojoj je za večeras od 19.30 zakazano otvaranje izložbe „Sopoćanska viđenja“, na kojoj će biti predstavljena ovogodišnja, dosad, najmlađa generacija učesnika te kolonije – Ana Adamović, Anita Bakoš, Nikola Kolja Božović, Snežana VujovićNikolić, Korina Gubik, Nikola Pešić, Nevena Popović(svi iz Srbije), Emir Kapetanović(BiH) i Danijela Mršulja (CG).
Postavljajući kao suštinsko pitanje šta je likovna umetnost danas, Gordana Vasiljeviću tekstu kataloga koji prati izložbu osvrće se, između ostalog, na složenost onoga što bi se u današnjem svetu moglo podvesti kao opšte – jaz između bogatih i siromašnih, ratovi, pretnje nuklearnim katastrofama, droga, pedofilija, trgovina oružjem, ljudima i njihovim organima. „Na sve to umetnik odgovara svojim senzibilitetom. Umetnička dela su svedoci vremena u kome su nastala jednako kao arhivska građa, samo ih treba znati pročitati. U vremenu sadašnjem likovni umetnici su isprovocirani i društvenim zbivanjima, kao i tehničkim i tehnološkim izazovima koji ih mame da se u svemu isprobaju, a mnogi i nađu. Ipak se, gotovo sa izvinjenjem pomalja povratak onom što se naziva ’pravo’ slikarstvo, kultura…“, ukazuje Vasiljevićeva.
Ana Adamović, višegodišnji nosilac projekta Kiosk – Komunikacija, u svojim fotografijama i zapisima, istražuje multikulturalnost u Srbiji, sa evidentnim naglaskom na odnose Zapad – Istok (čitaj Hrišćanstvo – Islam). Svoj boravak u koloniji, iskoristila je da u gradu kakav je Novi Pazar, uz individualno odobrenje, napravi portrete zabrađenih (prekrivenih) žena. Beležeći njihova versko-kulturološka objašnjenja i ubeđenja, Adamovićeva otkriva posmatraču da one, zbog toga, suprotno uvreženim očekivanjima, nisu ničim društveno i obrazovno ugrožene. Nikola Pešiću svom radu sa filozofskog aspekta, na indirektan način, jednako istražuje polje vasione i hrišćanske umetnosti. Dodajući tome, njegovu naklonost prema različitim vrstama materijala, tehnikama i tehnologijama, te elektronskim medijima, naročita autentičnost i duhovna poetika, koju postiže u svom stvaralaštvu, nimalo ne iznenađuju.
Boraveći u koloniji opredelio se za priču o poslednjem Hristovom „čudu“, kao opštoj temi straha od smrti. Tu poslednju Hristovu „moć“ realizovao je kroz video rad, u saradnji sa multimedijalnom umetnicom Snežanom MacovićMetamard, kao zajednički projekat. Bajkovitost svojstvena stvaralaštvu vajarke Nevene Popović, u krilcima izlivenim u aluminijumu, koja su nastala u koloniji, poprima opominjući i poučan karakter. Nevena se bavi gorućim problemom zaštite čovekove okoline, isprovocirana prizorima na koje je naišla boraveći u Sopoćanima, čiji se predeo na prvi pogled može opisati kao „raj na zemlji“. Naime, istražujući okolinu, ona je u obližnjoj rečici uočila gomilu otpada, dok je u pećini osetila riskantnost kretanja kroz nju, uzrokovanu nedostatkom osvetljenja mostića. Sva ta zapažanja, koja, kako navodi Vasiljevićeva, asociraju na onu „ima jedna pećina stroga u kojoj živi Babaroga“, Nevena je kolažirala u svojim krilcima, podstaknuta željom da čovečanstvo poleti u zdraviji i bolji svet, a sa svešću o sredini koja se mora čuvati. Snežana VujovićNikolićizvela je u koloniji svojevrstan performans, uzimajući za polazište Vorholovski pop-art.
Poput vezilje, ona je danima ušivala dugmad različitih boja i veličina na velikom amerikan platnu, postižući među njima ritmički i koloristički sklad, kao da stvara muziku ambijentalnog kolorita. Da li je suvišno pomenuti da ovo ostvarenje pripada seriji Snežaninih radova objedinjenih naslovom „Brojanice“?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
