Prošao sam kroz sve forme igre – od baleta, preko stepovanja do diskoteke koja je oduvek bila moja druga kuća.
U komad koji su izvesti na 16. Beogradskom festivalu igre ubacio sam sve elemente koji sačinjavaju pozorište – od kostima do rasvete. Na sceni se deset puta presvlačim. Imam kostim DŽina Kelija iz filma „Pevajmo na kiši“ i Maje Pliseckaje – igram i „Umirujućeg labuda“. Uz sve to nastojim da predstavim svoje vizije – kazao je barselonski igrač i koreograf Pere Faura, koji će se u komadu „Bez igre, nema raja“ večeras u Beogradskom dramskom pozorištu predstaviti kao reditelj i igrač.
Ovo delo se, kako je objašnjeno juče na konferenciji za novinare u Nacionalno fondaciji za igru, na duhovit i zanimljiv način bavi istorijom plesa – od baleta, preko moderne, pa sve do savremene igre novih stilova i formi.
Faura je rekao da se, posle studija u Amsterdamu, pre sedam godina vratio u Barselonu i počeo da razmišlja o ovom solo delu. Imao je ideju da kao koreograf okupi sve uticaje koje su na njega ostavili trag još u detinjstvu, kada je počeo da otkriva igru.
– Sve sam stavio u četiri sola koji čine jednu celinu. Ona su inspirisani radovima belgijske koreografkinje Ane Tereze de Kersmeker, DŽina Kelija, DŽona Travolte i Maje Pliseckaje. Za mene te četiri ličnosti imaju potpuno istu vrednost – ukazao je umetnik.
On je istakao da je projekcija kojom se bavila Tatiana Halbac izuzetno važan deo predstave. U pitanju je dupla video projekcija koja se emituje na podu i na zidu iza scene i oživljava igrače. Govoreći o svom radu, istakao je da voli da se koristi elementima pop kulture. Izuzetno mu se dopada da uklapa prepoznatljive motive sa onim koje, kako kaže, ne pojmimo kao umetnost – od disko plesa do striptiza.
– Volim da uvodim teme koje predstavljaju opšta mesta i koje svi delimo kao društvo i na to da dodam neku vrstu nove energije – ukazao je Faura i dodao da, iako koristi lični prepoznatljiv koreografski tekst, uživa da igrači igraju na muziku koja se koristi u pomalo „kič“ plesnim ostvarenjima.
On smatra da u njegovom radu ima nečeg „slatkog, ali sa postojanjem gorčeg podteksta“.
– Bavio sam se mjuziklima. Tamo, po definiciji imate banalno prikazane emocije. Kada se opisuje srećan trenutak svi su nasmejani, ruke su raširene, osvetljenje je uglavnom žuto i lete konfete, dok u tužnim trenucima, osvetljenje se promeni u plavu boju i ton počinje da biva veoma slab. Na neki način, moje delo je neka vrsta kritike tog banalnog pristupa, iako sam kao dete voleo mjuzikle, jer me je privlačila multidiscplinarnost pevanja i plesa – ukazuje Pepe Faura.
Vežbanje smrti
„Koreografski komad „Umirujući labud“ je pre Maje Pliseckaje izvodila Ana Pavlova, za koju je i kreiran. Ona je na sceni preko dve hiljade puta vežbala svoju smrt, zato je smatrala da u svojoj ‘pački’ treba biti sahranjena. Na dan kada je Maja Plesevska umrla, ja sam u Barseloni, na sceni, igrao ovu predstavu. To je bio moj mali omaž“, kazao je Faura.
Zombi kao inspiracija
„Planiram da napravim predstavu o zombijima, jer su mi njihovi pokreti vrlo čudni i pristupačni savremenoj igri. Sadrže elemente horora, ali i čudne lepote tela koje je mrtvo, a zapravo živo, koje ne govori a zapravo vam se obraća“, najavljuje Faura.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
