Specijal „Đekne“ koji režira Majkl Man

Nakon što njegov otac, podgorički hirurg, prilikom operacije ubije sina lokalnog mafijaša, Mali Budo uz pomoć očevih prijateljsko-rođačkih veza dolazi u srpsku prestonicu, bežeći od krvne osvete.

Scenario za ovu crnu komediju o crnogorskom mentalitetu pisali su Bećković i Dimitrije Vojnov, a u filmu igraju: Petar Strugar, Sergej Trifunović, Petar Božović, Tihomir Stanić, Hristina Popović, Aleksandra Janković, Slobodan Ćustić, Andrija Milošević, Milorad Kapor, Stefan Bundalo, Uroš Jovčić i drugi.

l Kako ste došli na ideju da uradite film o crnogorskom mentalitetu i krvnoj osveta kroz prizmu komedije o stereotipima?

– Pre nekoliko godina producent Marko Paljić predložio je da pokušamo da napravimo film o krvnoj osveti. Mislim da je bio prilično iznenađen kada smo se Dimitrije Vojnov i ja pojavili sa komedijom, ali je odmah shvatio potencijal cele stvari.

l Gledajući film, vidan je uticaj američke kinematografije, ali i „Đekne“ i „Volim i ja nerandže“. Jeste li imali to na umu radeći na filmu? Koje su bile vaše reference?

– Likovi i mentalitet su bliski onome što su opisivali Živko Nikolić i Miodrag Karadžić, ali je narativna matrica preuzeta iz žanrovskog kriminalističkog filma. Mislim da se može definisati kao specijal „Đekne“ koji režira Majkl Man. Prezadovoljni smo dobijenim hibridom.

l Film je prvobitno trebalo da bude kratkog metra, kako je došlo do toga da preraste u dugometražno ostvarenje?

– Prvobitno je zamišljen kao deo omnibusa, ali smo jako brzo shvatili da ima potencijala za celovečernji film. Dodatno nas je ohrabrilo to što smo za kratki film uspeli da dobijemo sve glumce koje smo želeli, ljude iza kamere koje smo želeli, pa je celoj ekipi još za vreme snimanja kratkog filma bilo jasno da je u pitanju samo prva faza.

l Čini se da u poslednje vreme repertoarski film nije nešto što se toliko ceni u srpskoj kinematografiji. Koliko je zapravo važno praviti filmove za publiku i bioskope, a ne za samo za festivale?

– Da li se ceni, zavisi od toga koga pitate. Komedija je tradicionalno žanr koji najviše prija srpskoj publici, a filmovi snimani po tekstovima Duška Kovačevića, filmovi Slobodana Šijana i Srđana Dragojevića spadaju u najpopularnije u istoriji našeg filma. Kada pogledate liste najgledanijih filmova, godinama unazad komedije dominiraju. Zašto ih se ne snima više, prava je zagonetka. Uopšte, komedija je nezahvalan žanr u tom smislu da joj je potrebno da odleži nekoliko godina da bi se posmatrala i kao umetničko delo, a ne samo kao laka zabava.

l Na problem snimanje bioskopskih filmova ukazuje i to da Dimitrije Vojnov i vi niste mogli da realizujete ostvarenje „Doba nevinosti“. Ova tinejdžerska komedija će ipak imati više sreće u Sloveniji…

– „Doba nevinosti“, ili „Julija in Alfa Romeo“ u slovenačkoj varijanti, prvi je scenario za celovečernji film koji smo Dimitrije Vojnov i ja napisali zajedno. Nekoliko godina smo pokušavali da ga snimimo i onda kada smo pomislili da će ostati u fioci, pojavili su se Andrej Štritof i Aleš Pavlin iz produkcijske kuće Perfo iz Ljubljane. Snimanje u Sloveniji je završeno pre nekoliko dana, a reditelj je Blaž Završnik. Sa nestrpljenjem iščekujemo da vidimo rezultate.