Spektakl koji ne da mira

Madona je u Beograd stigla u ponedeljak kasno po podne, tako da je proba bila tek nešto pre pola sedam. Najvatreniji fanovi, koji su u fan pitu bili već oko 15 časova, zadivljeno su posmatrali njeno overavanje bine, u trenerci s kačketom na glavi. Izgledala je raspoloženo, baš kao i njeni pratioci na sceni, grupa vrhunskih plesača i muzičara, koji su je tako verno podržavali tokom dvosatnog nastupa.

Madona je u Beogradu provela manje od 10 sati. Prema navodima organizatora, na aerodrom „Nikola Tesla“ stigla je oko 16.30 i neposredno po završetku koncerta napustila je Ušće u limuzini i u privatnom avionu odvezla se u Beč, gde je čitav njen tim smešten tokom trajanja turneje po Evropi. Prilaz oko Ušća ispunjavali su brojni prodavci propagandnih materijala – šešira, majica, naočara… a kako se koncert bližio, kod preprodavaca karta za fan pit iznosila je između 10 i 12 hiljada dinara. U Beograd je za koncert iz inostranstva pristiglo oko nekoliko hiljada ljudi, tako da su se u publici mogli čuti engleski, nemački, mađarski, holandski,… i gotovo svi dijalekti i jezici okolnih zemalja.

Uoči Madoninog izlaska na scenu, sasvim dobru žurku za nestrpljive fanove priredio je DJ Pol Okenfold, miksujući brojne hitove od Euritmics do Lady Gaga. Oduševljenje pred prisutnom publikom izazvala je pojava Madoninog agenta i povremeno glumca Gaja Osirisa, koji je fotografisao veselu publiku u prvim redovima, za verovatno buduću publikaciju.

Iako je tokom probe izgledalo kao da će biti sve u redu, početak samog koncerta kasnio je čitav sat, a za to vreme nekolicina radnika proveravala je svaki inč impresivne bine. Kada je spektakl počeo, shvatili smo i zašto. Neverovatan događaj startovao je otvaranjem i gotovo rastakanjem masovne scene, na kojoj i sa koje su se smenjivale video instalacije i laserski šou programi, tačno upakovani u tako osmišljen i režiran spektakl. Ono šta je Madona, sa svojim saradnicima priredila, teško je prepričati. Poklič „Srbijo, da li si spremna“ uveo je prisutne u prva dva dela koncerta, „Pimp“ i „Old School“, koji furioznim smenjivanjem žestokih koreografija i vizuelnih spektakala, nisu davali mira prisutnima na Ušću. „Gipsy“ deo pomalo je usporio ritam, iako ga je obeležio nastup Kolpakov trija, da bi konačni „Rave“ deo bio dodatno ispunjen tehnološkim efektima, dodatno iznenađujućim i zadivljujućim, jer smo taman pomislili da smo dotad sve videli.

Madona je očito bila sjajno raspoložena, spremna da ostvari veliki spektakl, a usput je ostvarila i sjajnu komunikaciju sa publikom. Gotovo da je nastala tuča oko tamnih naočara s belim okvirom u obliku dva stilizovana srca, koje je bacila u masu tesno raspoređenu u prvim redovima. Pesma „Vogue“ izazvala je najveću pometnju u masi, zbog upečatljive koreografije koju su mnogi u publici pokušali da isprate zajedno sa izvođačima na sceni. Pojava azijatskog Majkla Džeksona, koji je usred pesme „Holiday“ izveo nekoliko prepoznatljivih koraka preminulog kralja popa uključujući i čuveni „moonwalk“, sasvim je na emotivnoj razini spojilo učesnike koncerta na Ušću – i one koji su se našli na sceni i one koji su bili ispred nje. Fanovi su zadovoljstvo Madoninog prvog dolaska i nastupa u Beogradu ovekovečili i u pesmi „You Must Love Me“, uzvikujući na svaki od tih stihova punih grla „We Do Love You“. Konačno, Madona je i pozvala publiku u prvim redovima nekoliko puta, da peva s njom, nudeći im mikrofon, što je naravno i bilo prihvaćeno sa euforijom. Vredelo je prisustvovati najskupljem koncertu ikada održanom u Srbiji. Svi koji su bili prisutni te večeri na Ušću znaju i zašto.