Spektakl za vrtoglavicu

Evo predstave u kojoj ćete uživati bez zaostatka! Voleli operu, operetu i mjuzikl ili baš i ne – delo „Vesela udovica“ Franca Lehara, preokrenuće vašu eventualnu mrzovolju povodom pomenutih vokalno-scenskih žanrova do pravcatog oduševljenja.

Zbogom razvučenim i statičnim prizorima, koje zaboravljate istog časa, još tokom njihovog uzaludnog trajanja!

Poželimo zato dobrodošlicu ovde perfektno probranim pevačima-glumcima i njihovoj potpuno prirodnoj i zamamnoj pokretljivosti stasa i glasa, u čiju spontanu i radosnu igru gotovo da ne možete da poverujete.

Otuda, ni trunke zamora niti posustajanja, kako na pozornici tako i u publici, u ovoj „Veseloj udovici“ nije bilo, i to tokom bezmalo tri sata njenog živopisnog odvijanja pred našim najednom izoštrenim sluhom i vidom. Šta još reći osim da smo na Velikoj sceni Madlenianuma prisustvovali rađanju briljantnog hit ostvarenja. Roberte Boškoviću, kakav ste samo sjajan podvig sa svojom ekipom načinili!

Svaka čast!

Teško je napisati o ovoj Madlenianumovoj „Veseloj udovici“ nešto hladnog srca i mirne glave, kada se pred vama u sećanju ne prestaju da množe kaleidoskopske fantazije pune zvukova, boja i kretnji, obdarenih smislom. I, koga najpre pomenuti, kada je svako junak predstave u svom fahu?

Najpre, tu je živahni i kao lahor vedar orkestar pod upravom Vesne Šouc Tričković, uvek u gipkom sadejstvu sa radnjom. A ti raskošni kostimi Duške Nešić, senzualni no ipak čedni u svojim svežim bojama, kao da su fino pogonsko gorivo ovog komada za sebe.

Vešta rasplesanost posvuda na sceni, što ne prestaje praktično nijednog trenutka, uzburkavajući stalno iznova duh predstave, delo su koreografkinje Milice Cerović.

Sve ovo navedeno, na naša čula dejstvuje u velelepnoj, delotvornoj i punoj iznenađenja scenografiji Vesne Režić, koju Matej Bodrušić dopunjava 3D mapiranjem, hologramima i projekcijama.

I, pre svega, da u ovoj opereti nema ni trunčice praznog hoda pred našim očima i ušima, postarao se dramaturg Igor Weidlich.

Pohvaljujemo ovom prilikom i izvrstan prevod i prepev stihova, u čemu su uz Weidlicha učestvovali i Vesna Šouc, Tadija Miletić i Gavrilo Rabrenović.

Plus Srđan Jovanović (dizajn svetla) i Dušan Arsikin (dizajn zvuka).

Ali, ti sjajni pevači-glumci! Od koga uopšte početi, kada je svako toliko duboko i magnetično prostudirao svoju ulogu i nadogradio je plemenitom i temeljnom lakoćom izvođenja?

Branislava Podrumac kao Udovica Hana Glavari osim neverovatnog vokalnog umeća raspolaže i scenskom harizmom kakve Skarlet O’Hara.

Minu Gligorić upoznali smo već kao prefinjenu Koštanu u junu; sada je ovde beskrajno zavodljiva Valensijen sa glasom u punoj snazi.

Dimitrije Cincar Kostić svog Grofa Danila Danilovića donosi pak na scenu sa ležernošću a la Korto Malteze, ali istovremeno i sa plahom strastvenošću koja razbuktava događaje.

U svojim ulogama upečatljivi su i bezgranično simpatični Žarko Stepanov kao Baron-Ambasador Mirko Zeta, Marko Živković kao Kamil de Rosiljon, te LJubomir Popović kao Kromov.

Ali, Đorđe Stojković u ulozi ambasadorovog pomoćnika NJegoša, apsolutno dominira – njegovo stepovanje, neodoljiva razgovorljivost i duhovita aura, jednostavno su čarobni. Pomenimo i Anju Orelj kao Olgu, Mirjanu Stojanović kao Silvijen, te izvanrednu Milenu Moravčević u ulozi Prištićeve žene.

A tu su i Predrag Miletić, Vladimir Bulatović, Arsenije i Milan Tubić.

Ova Leharova „Vesela udovica“ u Madlenianumu bila je na svojoj premijeri spektakl za vrtoglavicu, što uzdiže umetnost operete zaista nedohvatno visoko.

Odlazeći sa predstave, ne prestajete da pevušite odlomke i plešete ulicom poput glumaca maločas. Šta još čekate? Požurite da ovo čujete i vidite što pre.