Spiritualna fantazija

Posebna poslastica u ovom slučaju jeste to što mu društvo na sceni Kombank arene prave njegovi drugari iz Elektric Banda – divna prilika da velikane poput DŽona Patitučija na basu, Dejva Vekla za bubnjevima, saksofonistu Erika Marijentala i gitaristu kakav je Frenk Gambale, čujete uživo zajedno i svakog ponaosob u britkim virtuoznim solo delikatesima. Uoči koncerta, delovalo je kao da publika i bend koji se željno iščekuje na sceni – čine jedno. Zaista, mnogo je emocija u auditorijumu upućeno ovom prilikom ka pozornici, na koju su Čik Korija i Elektric Band kročili sa mladalačkom odlučnošću, no takođe pršteći od sopstvenih osećanja: pravi praznik ponovnog okupljanja i susretanja istinskih prijatelja i strastvenih uživalaca u muzici čiji je Čik Korija simbol. Uspešno veče u najavi.

I bilo je baš takvo. Mnogo psihodeličnog meditativnog transa, obilje iskrenog istraživanja u oblasti onog omamljujućeg u zvuku, sve to u kakvoj iskričavoj međusobnoj igri raspoloženih muzičara u ovom jedinstvenom bendu, koji – i svako ponaosob i zajedno – očigledno nemaju kočnice u svom skupnom putovanju džez destinacijama hedonizma u vašoj glavi i sluhu. Korijina uvodna sola puna su tako nadrealne senzibilnosti, kao lovljenje signala iz svemira kakvim nevidljivim antenama klavijatura i klavira, osim ako ta antena nije on sam lično, potom Veklovi otmeni bubnjarski istupi, sadržajni, plemeniti i presuptilni, a tako čujni u svojoj gospodskoj suzdržanosti, sreću se zajedno kroz potočiće života u prstima DŽona Patitučija, čiji su prekrasni solo doprinosi u „Trance Dance“ recimo, toliko delikatni, a svejedno puni strastvenosti, da vas nose i tokom ostatka koncerta. Blistavi saksofon i fina gitara dolaze ovde kroz briljantan izbor numera da potcrtaju ritam i dodaju na jarkosti perfektne konstrukcije Korija-Patituči-Vekl. I – niko se ne štedi i nema namere da svirački ustukne ni za dlaku. A opet, sve je toliko združeno, uzajamno prožimajuće, puno poštovanja, to bujno rastinje ličnog, pojedinačnog virtuoziteta i elektriciteta spram onog skupnog, da niko ovde stvarno nikoga ne ugrožava, dok ime gospodina Korije (r. 12. jun 1941), koji na ovako kreativan način obeležava sada već svoj 76. rođendan, dolazi samo kao uzvišena kruna sveg uživanja u zajedničkom muziciranju, a nikako ne kao tek kakvo vlastodržačko opterećenje i pritisak. Jer, ovde su zaista svi u muzici ravnopravni, i vole se i dive jedan drugom sa dečijim oduševljenjem i očaranošću, dok teku “ C.T.A“, “ Alan Corday“, „Silver Temple“.

Vasionski zvuci, žestoke, plamteće emocije, ali sve u slavu jedne spiritualne fantazije koja vas odista nosi ka zvezdama (kako glasi i naziv njihovog albuma „To the Stars“ iz 2004.), maestro Korija koji zvuk svojih instrumenata vaja na osoben i duhovit način, tako da se iznenada nađete u njegovom ličnom svemirskom brodu, na užarenom ugljevlju jedne bredberijevske simfo-kosmičke sage, u misiji istraživanja postojanja muzike na nekim udaljenim galaksijama. Ritualno obraćanje čovečanstvu sa mnogo ljubavi. Uživali smo.